Posle vesti da su na našem tržištu kontrole pokazale da od 18 uzoraka vina iz supermarketa čak 16 nije zadovoljilo kriterijume autentičnosti jer su mu dodavani voda i šećeri koji nisu poreklom iz grožđa, ova tema je pokrenuta i na drugim tržištima u regionu.
U Hrvatskoj se tako ovih dana piše o tome da i tamo većina građana poseže za jeftinijim vinima koja se prodaju na sniženjima u supermarketima, zbog čega su postavili pitanje kvaliteta. Oni podsećaju na prošlogodišnju aferu sa ovim pićem koje je uvezeno sa teritorije Kosova i Metohije kada se ispostavilo da je dve trećine kontrolisanih uzoraka bio falsifikat.
– Sa KiM godišnje u Hrvatsku stigne oko 3,7 miliona litara, što je oko pet procenata ukupne godišnje potrošnje ili 13 odsto ukupnog uvoza u kome je najzastupljenija upravo graševina, koja tamo raste na samo 200 hektara. Litar vina nekih naših najpoznatijih vinarija može da ima najnižu cenu četiri evra, na primer, pa kako objasniti da se u supermarketima ovih dana nudi tri litra kosovske graševine, u kartonskoj ambalaži, po ceni od 3,69 evra, piše hrvatski „Večernji list”.
Oni navode da potrošači traže povoljne cene i teško ih je ubediti da ne uzimaju ova jeftina vina.
– Pogledajte koliko u trgovinama ima jeftine malvazije, graševine i drugih tržišno popularnih sorti koje imaju veliki promet na tržištu i zapitajte se gde raste to grožđe od kojeg je napravljeno i ima li ga uopšte tamo odakle vino dolazi – upozoravaju tamošnji stručnjaci.
Napominju da njihovi proizvođači nemaju drugi izbor nego da sami počnu da se bave inspekcijskim poslom. Do sada su ustanovili da jeftina vina dolaze kroz model blic prodaje, odnosno brzog ulaska na tržište. Određene količine se u trgovinama pojavljuju pod imaginarnim imenima, koja prvenstveno asociraju na nešto što je proveren kvalitet i prodaju se na akcijama. Dok se proizvođači snađu i reaguju ono je već prodato i tako u krug.
„Večernji list” podseća da je tamošnji državni inspektorat preko poljoprivredne inspekcije prošle godine kontrolisao 84 uzorka vina sa zaštićenom oznakom porekla sa domaćeg tržišta i iz regiona. Rezultati su pokazali da je 11 vina, devet iz Hrvatske i dva iz Srbije bilo neodgovarajućeg kvaliteta. U slučaju 14 uzoraka vina koji su kontrolisani na stabilne izotope zbog utvrđivanja falsifikata pokazalo se da je polovina imala dodatu vodu i šećere čije poreklo nije iz grožđa.
U ovoj godini su uzorkovana 72 vina, od kojih je 26 poreklom iz Hrvatske, 14 iz Severne Makedonije, po sedam sa KiM i BiH, četiri iz Italije, tri iz Čilea, dva iz Srbije te po jedno iz Argentine, Francuske, Španije, Slovenije, Austrije, Bugarske, Mađarske, Crne Gore i SAD. Inspekcijski postupci još traju i uskoro se očekuju rezultati.
Inače, posle akcije koju je u Srbiji organizovalo Udruženje „Pokret potrošača za kvalitet hrane” ustanovljene su nepravilnosti na tržištu, zabrinjavajući rezultati kvaliteta meda, vina i rakije i u ovom trenutku su u toku vanredne kontrole tržišta. Izvor: Jutarnji list, Politika