Kada su Ujedinjene nacije 20. maj proglasile Svetskim danom pčela, potpisnici rezolucije složili su se da ovoga dana kroz obrazovanje i aktivnosti utiču na podizanje svesti o važnosti pčela i drugih oprašivača. Cilj je da se javnost upozna sa važnošću ovih insekata za oprašivanje i proizvodnju hrane, kao i ekonomsku dobit koju pčele na ovaj način stvaraju. O važnosti meda i pčelinjih proizvoda za zdravlje ljudi ne treba ni govoriti.
20. maj, čitav svet obeležava kao Svetski dan pčela, jer je pre tri godine prihvaćena inicijativa Pčelarskog saveza Slovenije da se ovaj dan proglasi međunarodnim praznikom.Ovaj datum je izabran jer je tog dana rođen je slovenački zoolog Anton Janša (1734-1773), začetnik i učitelj modernog pčelarstva. Radio je kao dvorski pčelar, a carica Marija Terezija ga je imenovala za prvog carskog instruktora pčelarstva u monarhiji. Istovremeno, ovaj datum pada u vreme najveće aktivnosti pčela.
Briga o pčelama postala je važnija nego ikad, pogotovo kada se zna da je izumrlo gotovo 90 odsto divljih oprašivača, a da pčele opstaju najviše zahvaljujući pčelarima koji ih gaje. Međutim, sve češća trovanja, ali i nelojalna konkurencija kada je u pitanju proizvodnja i prodaja meda prete da ozbiljno ugroze ovaj sektor.
Najveći problem pčelara u Srbiji, gde je registrovano više od 1,3 miliona košnica, je trovanje pčela, izjavio je povodom Svetskog dana pčela predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
On je ponovio da pčelari traže da država trovanje pčela proglasi krivičnim delom, jer pčele godišnje prinose srpske poljoprivrede podignu za 226 miliona evra.
“Mnogo je učinjeno na tom planu, izmenjen je zakon, od naredne godine više nema slobodne prodaje pesticida, inspekcija sve bolje radi na terenu, ali trovanja se nastavljaju tek nešto manjim intenziteton, jer neki poljoprivrednici očigledno i dalje ne znaju skoro ništa o tome koliko im pčele povećavaju prinose”, kazao je Živadinović povodom Svetskog dana pčela, 20. maja.
On je naglasio da trovanja pčela obeshrabruju pčelare, pa se dešava da i najbolji među njima napuste pčelarenje.
“Od države tražimo da se uvedu drastičnije kazne sa jedne strane, a da se trovanje pčela proglasi krivičnim delom, te da se goni po službenoj dužnosti. To je jedini spas koji trenutno vidimo”, kazao je Živadinović.
Pčela je indikator zdrave životne sredine ali i pored toga imamo sve češća masovna trovanja pčela, što ukazuje na neadekvatnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, samim tim i na zagađenje životne sredine. Poslednji slučajevi zabeleženi u oblasti Sokobanje. Dakle, zakon se mora poštovati ili pooštriti.
“Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 226 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 566 evra”, precizirao je Živadinović.
Više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka direktno zavisi od pčele kao oprašivača, dakle za otprilike 4 godine svet bi izumirao!!!
“Više od 100 vrsta gajenih biljaka, koje čine najveći deo u proizvodnji hrane za ljude, oprašuje pčela. Bez oprašivanja pčela, prinos jabuke pada za 38 odsto, jagode za 55 odsto, višnje za 67 odsto, šljive za 72 odsto, maline za 81 odsto, kruške 36 odsto, uljane repice 50 odsto”, rekao je Živadinović.
U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije registrovano je više od 1,3 miliona košnica, a više od 16.000 pčelara svake godine konkuriše za subvencije, te oni čine, glavni korpus pčelara sa ozbiljnijim brojem košnica. Sa druge strane, naravno postoji i ne tako mali broj neregistrovanih pčelinjaka, što je suprotno zakonu. Ovi pčelinjaci, naročito ove godine mogu biti zamka za bolesti legla, naročito tamo gde nisu bili česti pregledi zbog koronavirusa
Pčelari SPOS-a su prošle godine, proizveli nešto više od 5.000 tona meda, jer je sezona bila slabija nego inače . Najviše meda se izvozi u Norvešku, Italiju, Nemačku i zemlje okruženja.
“Potencijal za proizvodnju meda u Srbiji nismo ni blizu dostigli. Sigurno prinose možemo duplirati, ali za to je potrebno napraviti jeftin i funkcionalan katastar pčelinjih paša, subvencionisati nabavku pogonskih vozila za prevoz pčela, kao i konačno rešiti registraciju pčelarskih vozila, što je obećanje države koje još nije ispunjeno”, zaključuje Živadinović.