Selenča-
U prethodne tri godine Srbija je visokopozicionirana zemlja u svetu po izvozu sirkove metle. Samo u jednoj fabrici metli, proivodnja dostiže do 50.000 komada na mesečnom nivou. Što se tiče statističkih podataka, Srbija od izvoza metli godišnje zaradi preko 6 miliona evra, a taj broj neprestano raste, navode u Privrednoj komori Vojvodine.
Ova delatnost donosi visoki devizni priliv i održava dugogodišnju tradiciju proizvodnje industrijskog sirka i njegove prerade u tražene proizvode od prirodniih materijala.
Ilustracija:freeimages.com
Izvoz metli je jedan od najtraženijih naših izvoznih artikala. Najviše metli i četki proizvode zanatlije u Selenči i Bačkom Petrovcu i Kanjiži. Jednog od njih ekipa RTV je posetila u Selenči.
U prethodne tri godine iz Srbije je izvezeno metli i četki u vrednosti 30 miliona evra, pokazuju podaci Svetske trgovinske organizacije. U Evropi smo glavni proizvođači i izvoznici isključivo sirkove metle, a u svetskom rangu, Srbija je četvrta, tvrde za RTV u Privrednoj komori Vojvodine. Metla sirkovača ima odličan rejting na evropskom tržištu, kaže Štefan Daniček iz Selenče, koji je već petnaest godina izvoznik. Njegovo preduzeće proizvodi do 350.000 sirkovih metli godfišnje i većinu plasra na strano tržište.
“Trenutno ne možemo napraviti koliko se traži metla, samo je cena problem, jer mi nismo složni proizvođači. Ima konkurencije i većinom je to zdrava konkurencija. Da smo složni mogli bi podići cenu i mislim da bi bilo bolje. Ova metla u Evropskoj uniji košta oko 5 evra, a kod nas od 1,50 do 2 evra, a mogla bi biti veća”, kaže Štefan.
Italija, Nemačka, Mađarska, Švajcarska i Francuska, najviše uvoze srpske metle, navode u Republičkom zavodu za statistiku. Prema izveštaju (međunarodne statistike) “Trend Economy”, prodaja ove robe iz Srbije porasla je za 17,3 odsto u odnosu na 2017. g. Strana tržišta traže metle “Mejd in Srbija”, pa bi te mogućnosti trebalo još više iskoristiti.
“Država je ključ koji može pomoći, kao što se kod komšija u mađarskoj ova delatnost pomaže. Oni stimulištu proizvodnju sa 150 evra po hektaru. Mislim da bi to kod nas bilo dovoljno da se pospeši i nastavi ova proizvodnja”, izjavio je Dragan Stevanović, koordinator za poljoprivredu u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.
Problem je nedostatak sirovine – sirka metlaša, koji izvoznik Daniček seje na 80 hektara. Proizvodnju za sada neće širiti, iako radnika trenutno ima dovoljno.
“Završila sam srednju medicinsku školu i ovde radim pet godina. Posao jeste malo tećžak, ali je ekipa dobra i sve bude lakše. Zadovoljni smo sa platama i gazdom”, veli Sandra Tintor radnica u pogonu za proizvodnju sirkovih metli.
Metle proizvođača iz Selenče pripadju najznačajnijim domaćim izvoznicima ovog tipa robe iz Srbije. Dnevno proizvedu 1.000 metli i zapošljavaju 20 radnika.
U privrednoj komori Vojvodine dodaju da Republički zavod za statistiku poslednje podatke o površinama pod sirkom ima od 2013.godine. Prema tim podacima ukupno u Republici Srbiji je bilo 2.153 ha, a od toga u AP Vojvodini 1.895 ha pod sirkom. Prema podacima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na osnovu prodatog semena procena je da su površine pod sirkom za zrno za prošlu 2019. godinu bile 212 ha. Kod sirka metlaša seme je prodato za 102 ha, a prema njihovoj proceni uz nedeklarisano seme i seme nabavljeno iz inostranstva procena je da je ukupno je posejano 184 ha.
Pored toga što smo prvi po sirkovoj metli, na Starom kontinentu Srbija spada među 20 top zemlja po ukupnom izvozu svih vrsta četkarskih i metlarskih proizvoda, uključujući četke koje čine delove mašina, uređaja ili vozila, ručne i mehaničke čistačice poda, nemotorizirane četke uz one od prirodnih materijala, dok smo u prvih 40 na svetu kada je reč o ukupnom izvozu svih ovih robnih artikala zajedno, pokazuju podaci koje je RTV-u dostavila WTO – “Svetska trgovinska organizacija”.