Maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina od 0,25 μg/kg u sirovom mleku, termički obrađenom mleku i mleku za proizvodnju mlečnih proizvoda, utvrđena Pravilnikom o izmeni Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, primenjuje se do 30. novembra 2024. godine.
Od 1. decembra ove godine nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku je, prema pravilniku koji je bio na snazi, trebalo sa 0,25 da se spusti na 0,05 mikrograma po kilogramu (ne litru), što je i evropski maksimalni nivo.Ipak u korak sa evropskim farmerima i potrošačima bili smo samo nekoliko dana jer je na sednici Vlade pravilnik izmenjen 7. decembra da bi 9. decembra, stupio na snagu, što znači da se neće spustiti do kraja novembra 2024. godine.
Prošle godine je pravilnik koji, između ostalog, reguliše količinu dozvoljenog aflatoksina u mleku izmenjen na vreme – krajem novembra, taman pre isteka roka za prelazak stoži uslov od 0,05 mikrograma po kilogramu mleka. Pa umesto da pijemo mleko sa manje aflatoksina već od 1. decembra 2022, taj rok je pomeren za 1. decembar 2023.
Inače, maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina od 0,25 μg/kg u sirovom mleku, termički obrađenom mleku i mleku za proizvodnju mlečnih proizvoda utvrđena Pravilnikom o izmeni Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani primenjuje se do 30. novembra 2024. godine“, stoji u novom pravilniku Ministarstva poljoprivrede. Istovremeno, maksimalna dozvoljena koncentracija od 0,05 koja je trebalo da važi od 1. decembra 2023. godine, „prebacuje“ se na novi datum – „od 1. decembra 2024. godine“.
Granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku, tako, ostaje podignuta na 0,25 mikrograma po kilogramu, što je čak pet puta više od evropskog propisanog maksimalnog nivoa za ovaj mikotoksin, koji je i sama Srbija primenjivala pre afere sa aflatoksinom 2013. godine.
Vlada je tada krizu sa aflatoksinom rešila tako što je dozvoljenu granicu podigla na nivo od 0,5 umesto dotadašnjih 0,05 mikrograma. Interesantno je da su od 2013. do danas granice dozvoljenog aflatoksina u mleku u Srbiji nekoliko puta menjale – od 0,05, preko 0,5 do 0,25 mikrograma po kilogramu. Poslednje najavljeno vraćanje na evropski nivo od najviše 0,05 mikrograma bilo je u novembru 2022. godine sa početkom primene od 1. decembra 2023. Tada je odlaganje uvođenja granice od 0,05 mikrograma obrazloženo i time da EU standard od 0,05 mikrograma po kilogramu nije i svetski standard.
Aflatoksin u mleko stiže prvenstveno preko kukuruza koji se koristi za proizvodnju stočne hrane, a stvara ga buđ. Zato je jedno od rešenja omogućavanje adekvatnog sušenja kukuruza pre skladištenja. Prema objašnjenju stručnjaka, ukoliko se nalaze u većoj količini u zrnu kukuruza, aflatoksini su opasni zato što su oni potvrđeno kancerogeni materijali.
Zato se preporučuje da klipovi koji imaju sivkasto-žuto-zelenu navlaku moraju da budu odvojeni od zdravih. Jako je važno da skladišta budu očišćena i dezinfikovana na početku žetve i to je obaveza proizvođača. Stočari se sa ovim problemom bore tako što primenjuju dodatke za obroke, vezuju mikotoksine za sebe i time ih čine manje opasnim za domaće životinje, posebno za muzne krave, ali i za mleko koje će stići do potrošača.
Referentnu granicu od 0,5 mikrograma po kilogramu imaju SAD, Kina, Japan, Indija, međutim EU ima različite granice kada je u pitanju nivo aflatoksina u svežem mleku i u sirevima.
Dakle, po novom Pravilniku, za sirovo mleko, termički obrađeno mleko i mleko za proizvodnju mlečnih proizvoda do 30. novembra 2024. godine dozvoljena granica aflatoksina je 0,25 mikrograma, a od 1. decembra 2024. biće 0,05 mikrograma po kilogramu.