Mihojski oktobar je bio prilično varljiv, na šta nas opominju i pčele. Njihov let je sve slabiji a iskusni pčelari su već uveliko pripremili svoje zimovnike. Godina je za mnoge bila izuzetno teška, budući da je i u prošloj godini bilo vegetacijskih problema koji su direktno uticali na pčelinje paše i rod meda. Prošla godina nije bila dobra, ali ova je čini se još lošija.Na zadatu temu, delimične odgovore nam daje predsednik Društva pčelara Kraljevo, Dragan Rakićević , pčelar
Februarski mrazevi, koji su bili produženi u naletima i u aprilu, a zatim i suša smanjili su proizvodnju meda u Srbiji, ali je otkupna cena porasla, najviše zbog nestašice.Bagremov med, koji srpski pčelari najviše proizvode, poskupeo je sa 800 na 1.000 dinara po kilogramu. Uprkos povećanju cene, pčelari ne očekuju zaradu, a novac od prodaje će, kažu biti dovoljan da se pokriju troškovi oko potreba pčela i izdaci koje su imali prethodnih nekoliko godina kada je proizvodnja bila još i manja.
Mrazevi i suša doveli su do pada proizvodnje meda ove godine. Pčelari ne očekuju neku veliku zaradu, jer, kako kažu, sav novac će morati da iskoriste kako bi pokrili troškove proizvodnje. Godina će ostati zapamćena po slabom vrcanju svih paša, po velikoj prihrani pčela kako bi preživele i prema zadnjim informacijama i po velikim jesenskim gubicima. Glavna pčelinja paša u Srbiji, bagremova paša, podbacila je i ove godine a to je i jedan od razloga koji je uticao na povećanje cene tog meda, kaže Dragan Rakićević pčelar iz Kraljeva, predsednik kraljevačkog Udruženja pčelara
,,Tu gde je bilo meda, bilo je upola od prosečnog prinosa. Ali poskupeo je i zbog izvoza jer je on najtraženiji na svetskom tržištu, izvozna cena mu je dosta dobra i pčelari su se odlučivali za prodaju. Tako da veći deo ode u izvoz i ono malo što ostane u Srbiji naravno da utiče da cena ode gore. Trenutno na našem tržištu otkupna cena meda na veliko raste i iznad 7,5 euro po kilogramu, sa tendencijom rasta i preko te cene. Cena meda kod pčelara je skočila na nekih 1.000 do 1.200 dinara. Meda ima jako malo i sve uglavnom ide u izvoz. Cena drastično raste i u okolnim zemljama, a u nekim marketima u Beogradu se već kilogram „pravog“ meda prodaje u rasponu čak do 1800 dinara za kilogramu“počinje našu priču Rakićević
Bagremov med se otkupljuje na veliko za nekih šest do sedam evra po kilogramu. Jedino je bila dobra suncokretova paša, ali se ovaj med u Srbiji ne upotrebljava toliko kao druge vrste. Livadska paša nije bila loša, ali je podbacila lipova.Suma sumarum pčelari su rešili plasman meda, ali nisu rod u svojim pčelinjacima. Neka društva su teško i opstala, naročito tamo gde su bila na selidbi.
,, Ja selim pčele i ove godine sam imao u obe selidbe problem. Prvi je bagremova paša kada sam pčele odselio u obližnje Roćeviće. Bagrem je kasnio sa cvetom, ali ga je bilo, izgledao je odlično. Međutim pčele ga nisu unosile, malo je medio. Šta je razlog ne znam. Druga paša na Pešteru je bila još gora. Livadska paša je bila minorna, što možemo zahvaliti velikoj suši ovog leta, ali i manjom florom na tim livadama. Imam utisak da pojedine biljne vrste iščezavaju.Med koji sam prikupio na obe paše je bukvalno za prihranu i prezimljavanje.,, pojašnjava naš sagovornik
Ovakva situacija sa medom, ali i cena, biće plodno tlo za falsifikatore. Lažnom medu ne može se stati na put. U SPOS uvek apeluju na građene da kupuju na proverenim mestima i da ne nasedaju na niske cene. Med možete da pronađete i za 500 dinara, ali on nije video pčelu.
,,Možete da nađete med i za 500 dinara, ali taj med nije video pčelu. Pčelar ga prodaje na veliko za 800 dinara, zašto bi ga nekom dao po nižoj ceni. Zato savetujem kupcvima da med kupuju od poznatog kupca. Mi smo u saradnji sa SPOS-om i inspekcijom imali više kontrola u radnjama, prodavnicama, gde je ustanovljeno da med u tegli nije med! Čak je ustanovljeno i da u vrtiću deca jedu falsifikat.To je sramota za pčelare, za institucije, za sve…,, ljutito priča ovaj pčelar
Inače sam Rakićević bavi se pčelarenjem 25godina. U početku je taj posao nasledio sa nekoliko košnica, polako širio broj košnica koji je danas kako kaže dovoljan da se preživi.
,,Nekada je bilo moguće živeti od stotinak košnica odlično, danas ukoliko planirate prihod samo od meda, teško. Dakle ako nemate matice, mleč, propolis, sve dodate vrednosti pčela samo od proizvodnje meda ispod sto košnica je vrlo težak. Sve je manje meda! Nisam imao ambiciju da širim dalju proizvodnju jer ovih stotinka košnica su mi dovoljni da ih opslužim. Sve veći broj bi iziskivao možda I angažovanje još nekoga da mi pomaže. To je novi izadatak.,,
Po njegovim rečima situacija je u celoj Srbiji takva pa i u našem okruženju. Problemi sa lošim godinama se produžavaju iz više razloga kao što su suša, neonikotini, poplave, loše uzimljena društva ranijih godina, kao i problemi zbog lošeg rada pčelara usred pandemije. Postoji i bojazan kako će društva prezimiti, ne zbog zime i minusne temperature već zbog hrane.
,,Nikada pčele tokom zime neće stradati od hladnoće, ali od gladi hoće. Može se čak reći da je hrana najglavniji faktor bezbednog prezimljavanja i valjanog prolećnog razvoja. Ako pčele do polovine avgusta sakupe preko deset kilograma meda, do uzimljavanja ostaje dovoljno vremena da se prihranjivanjem rezerve povećaju ukoliko ne postoji dostupna bilo kakva jesenja paša. Litar do dva sirupa nedeljno će sačuvati već stečenu zimnicu i dopuniti je, a uz to i razviti obilno leglo mladih pčela, preko potrebnih u prolećnom razvoju. U svakom slučaju, zadatak pčelara je da zimnica ne bude ispod 15 kilograma. Na žalost mi smo ove godine morali da prihranjujemo pčele tri puta, krajem marta, letos na ispašama koje nisu imale rod sada pred zimovanje,,sugeriše Rakićević
Društvo pčelara Kraljevo broji 213 članova i po oceni našeg sagovornika to je odlično, posebno što poslednjih godina društvo podmlađuju. Da li će članstvo zadržati zavisiće od mnogih faktora.Početkom godine iz gradske kase je po prvi put preko Saveta za poljoprivredeu izdvojen novac da se pčelarima pomogne sap o jednim džakom šećera. Rakićević kaže i da je Fabrika meda u Rači u velikoj meri doprinela bolji status pčelarima, posebno u smislu plasmana i cene. Istovremeno gaji nadu da će naredne godine biti prekinut niz loših paša.
Pčelarska 2021.godina pčelarima ostavlja nikad gorči okus u ustima, čini se i kupcima, ali I činjenica je da je svaka iduća sve gora.Teško je naći pravi odgovor na to pitanje. Puno je razloga koji utiču na pčelarstvo, klimatske promjene, nove bolesti, upotreba sredstava u suzbijanju varoe, pesticidida koji koriste njihove kolege voćari, povrtari ili ratari… Lista je svakako podugačka. Drugi je problem i nova tema ko će nastaviti pčelariti u ovakvoj situaciji, ako je isplativost sa 100 košnica i više… …S.C.