Da bi sačuvali uskladištetne proizvode, neophodno je otkriti štetočine, gde se nalaze, usporiti im razviće, odabrati mere suzbijanja ako se prenamnože. Za sve ovo bitno je otkriti štetočine na vreme.
Štetočine ulaze u uskladištene proizvode aktivno (sopstvenim kretanjem i letom) i pasivno (iz zaostale populacije u skladištu, unošenje proizvodima, ambalažom,itd.) U povoljnim uslovima kukuruzov žižak i žitni moljac izleću iz skladišta u polja pšenice i kukuruza, tako da se požnjevenom pšenicom i okrunjenim kukuruzom unose opet u skladišta. Ove vrste u toku toplih letnjih meseci mogu preletati iz skladišta u skladišta. Prisustvo malog broja insekata u skladištima često se ne primet, dok ne nastanu veći problemi. Ovo se, uglavnom, odnosi na insekte koji žive skriveno (latentno) u zrnu ili otvorima skladišta, u drvenim delovima ambalaža, uređajima, mašinama itd.
Kako otkriti insekte? Mnogi tvrdokrilci su malih dimenzija i njihova jaja je teško otkriti. Da bi smo ih otkrili, treba ih dobro poznavati i otkriti u pravo vreme. Zato je bitno gde tražiti, šta tražiti i kako gledati.
Gde tražiti? Redovnim pregledom celokupne količine uskladištenog žita mogu se otkriti izvori štetočina. Obično su kritična mesta tamni uglovi skladišta, otpad i zaostale zalihe starog žita.
Šta tražiti? Prvenstveno žive insekte, međutim, i uginuli insekti ili njihovi delovi mogu biti znak ranijeg ili sadašnjeg prisustva. Pronalaskom svilenih niti paučine ili povezanih zrna, kao i presvlake larva, redovno su prvi znak prisustva insekata. Ako se feromonske klopke postavljene u skladištu onda se može znati koliko su dugo insekti prisutni u skladištu, kao i da li su trenutno aktivni i koje je stepen napada.
Kako pogledati? Kada dobar poznavalac uskladištenih proizvoda uđe u jedan objekat, u zavisnosti od tipa skladišta, vrste proizvoda, kao i da li su skladišta prazna ili puna, treba da izabere najprikladniji metod otkrivanja štetočina. Dobro bi bilo obezbediti kontinuirano praćenje štetočina, uz pomoć različitih klopki sa hranidbenim atraktantima ili feromonima. Ako to nije izvodljivo, tada se koristi metod vizuelnog pregleda uskladištene robe. Na osnovu mirisa, koje neke vrste ostavljaju, prepoznaje se prisustvo štetočine. Miševi i pacovi ostavljaju specifičan, dobro poznat miris na glodare. Uopšteno, prisustvo štetočina u uskladištenim proizvodima ostavlja jak zagušljiv, težak miris. Pored vizuelnog pegleda, može se koristiti i metod namamljivanja. Poznato je da navlaženi džakovi, cela ili zdrobljena zrna ppšenice, hleb, privlače tvrdokrilce, zatim suvo meso, riblje brašno, rapadnut materijala životinjskog porekla privlači insekte iz familije Dermestidae, voda-moljce itd. U podnim skladištima, gde se proizvodi drže u rasutom stanju ili u džakovima, prvo treba pogledati prostor iznad proizvoda, tavanice… Na ovim mestima mogu se uočiti leptiri i gusenice moljaca, žitni, brašneni idr. Vizuelno otkrivanje u samom proizvodu je teško. Za ovaj pregled uzimaju se uzorci pomoću sonde, a zatim se prosejavanjem pregledaju prisutni insekti u uzorku. Jednim ubodom sonde dobija se uzorak od 100-200 grama. Pet do deset uboda sondom se spajaju u jedan prosečan uzorak od jednog kilograma. Uspeh otkrivanja zavisi od broja uzetih uzoraka.
Iz ćelija silosa teško je uzeti uzorak, jer visina uskladištenog zrna je po više desetina metara. Iz tih razloga u silo ćelijama su postavljeni termometri kojima se registruju promene temperature na svakih šest metara visine. U slučaju da temperatura raste na nekom od nivoa, tada je najbolje elevirati robu iz ćelije u ćeliju i uzeti uzorak iz protoka žita. Svaki uzorak se posebno pregleda.
U cilju što efikasnijeg otkrivanja proizvode se različite klopke za hvatanje insekata. Postoje klopke za: 1) štetočine koje lete; 2) štetočine koje se kreću po površini zrnene mase; 3) štetočine koje se nalaze između zrnene mase;
Na osnovu istraživanja i praktične primene, ako se pravilno primene i protumače rezultati ulova, klopke za hvatanje insekata imaju niz prednosti nad klasičnim metodama uzorkovanja i vizuelnog pregleda. Njima se obezbeđuje kontinuirano praćenje štetočin, postiže ušteda u vremenu traženja insekata, izbegava suvišna primena pesticida, a time i kontaminacija robe i okoline.
Vladimir Kostić, dipl. Inž. zaštite bilja