IzvorBlic Biznis
Tekst objavljen: 15.11.2019
Kancelarijski službenici, vozači, administratori u zdravstvu, krojači, pa čak i konobari. Ovo su zanimanja koja bi u narednih deset godina vrlo lako mogla da budu izbrisana sa liste poslova i gde bi ljude mogli da zamene roboti
Aleksandar Vlahović, ekonomista i bivši ministar za privredu i
privatizaciju, poručio je pre dva dana da će svet, pa tako i Srbija, vrlo brzo
da se suoče sa novim trendom na tržištu rada. Kako je ocenio, 400 miliona
postojećih poslova nestaće do 2030. godine, a više od 260 miliona ljudi, ili
oko 9 odsto radnika radiće neke nove poslove koji danas ne postoje.
Roboti bi mogli da budu prisutniji u trgovini, ugostiteljstvu, saobraćaju i
poljoprivredi. Razvojem tehnologije bez posla bi mogli da ostanu radnici na
prostim, manuelnim poslovima, kao i u centrima za logistiku. Takođe, mašine
koje pokreće veštačka inteligencija mogle bi zameniti vozače, procenitelje
osiguranja, brokere, zaposlene u kadrovskim službama…
“Među poslovima koji nestaju su i fizički teški i zahtevni poslovi, oni
gde je potrebno zaštititi ljude, poput varilaca. Nestaće i poslovi na
prikupljanju i obradi podataka, jer to sada bolje rade mašine, kao i obični
sekretarski poslovi”, kaže za “Blic Biznis”, Svetlana Kisić sa
Ekonomskog instituta i i dodaje da će promenama najviše biti izložen srednje
obrazovani kadar.
Kancelarijski službenici
Smatra se da će ovo zanimanje možda pretrpeti i najveću promenu, jer je izvesno
da će ljude u kancelarijama zameniti mašine. Verovatnoća automatizacije
njihovog posla je čak 96 odsto, pa je zato očekivano da će biti u potpunosti
zamenjeni. Razlog je što su ti poslovi toliko raznovrsni da bi se
klasifikovalli u bilo koju konkretnu službenu profesiju, a koja zahteva
poznavanje kancelarijskog sistema.
Vozači
Sve bržim razvojem autonomnih vozila, pogotovo kamiona i autobusa, biće i sve
manja potreba za vozačima bilo putnika ili robe. Iako nije izvesno koliko
vremena će proći do potpunog uključivanja samovozećih vozila u redovan
saobraćaj, sve je realniji scenario da će vozači morati da se prekvalifikuju i
razmišljaju o novom zanimanju. U Parizu su, recimo, već automatizovane linije
metroa broj 14 i 1 i one nemaju vozača. U maju ove godine, električni kamion
bez vozača prvi put je prevezao i isporučio robu iz industrijske zone Ljungarum
do švedskog grada Jončepinga. Takođe, samovozeći električni kamion “Vera” počeo
je da se koristi za transport tereta u luci u Geteborgu. Ovaj kamion nema
vozačku kabinu, jer je opremljen sistemom za autonomnu vožnju.
Konobari
Verovatnoća automatizacije ovog zanimanja je čak 94 odsto, pa možemo očekivati
da nam u nekoj skorijoj ili daljoj budućnosti poručenu hranu i piće donosi neki
novi R2D2, popularni robot iz Lukasovog serijala “Ratovi zvezda”, koji razume
ljudski govor.
Medicinske sestre administratori
Za razliku od medicinskih sestara koje su direktno zadužene za negu pacijenata,
osoblje koje se bavi planiranjem, usmeravanjem, koordinacijom medicinskih i
zdravstvenih usluga u bolnicama, odnosno administrativnim poslovima, takođe bi
vrlo brzo mogli da budu zamenji mašinama, odnosno veštačkom inteligencijom.
Krojači
Iako će određene aktivnosti biti teško zameniti, poput šivenja garderobe po
meri ili prekrajanja i popravke stare odeće, stručnjaci smatraju da će veći deo
procesa kreiranja odevnih predmeta ubuduće obavljati mašine, pa je i procenat
moguće automatizacije čak 84 odsto.
Prema analizi međunarodne konsultantske kuće McKinsey o očekivanjima na tržištu
rada do 2030. godine, procenjuje da će do 2022. godine 48 odsto osnovnih
veština, za bilo koji posao, morati da se nadogradi.
Smatra se da će do 365 miliona ljudi morati da se dokvalifikuje ili da promeni
zanimanje da bi se prilagodilo poslovima budućnosti, a u zavisnosti od tempa
tehnološkog razvoja nastaće možda i svih 890 miliona novih poslova.
“Dakle, poslova će biti više nego nezaposlenih, samo je pitanje da li će radna
snaga biti prilagođena tome”, objašnjava Kisić sa Ekonomskog instituta.
Ona kaže da je ovde reč o globalnim trendovima, ali da se trendovi uvek
prelivaju, samo je pitanje u kojoj meri će Srbija pratiti savremene tokove, a
to zavisi od našeg obrazovnog sistema. Prema njenim rečima, zemlje koje se ne
uključe osetiće negativan efekat, jer neće moći da budu inovativne, samim tim
ni konkurentne, pa ne mogu da učestvuju u podeli globalnog kolača.
S druge strane, poslovi koji opstaju i razvijaju se biće oni za čije se
obavljanje traže kognitivne sposobnosti, poput analize velikih skupova
informacija, kritičkog razmišljanja, kreativnosti, liderskih veština, kao i
poslovi gde je važna empatija.
“Prema toj analizi, zaključak je da medicinske sestre koje neguju pacijente ne
bi trebalo da budu ugrožene”, ističe naša sagovornica.
U budućnosti će biti tražena visoko razvijena tehnološka znanja, odnosno visok
nivo informatičkih sposobnosti za sve poslove, a po industrijama – biće traženi
poslovi u industriji nege, pošto će zbog generalnog starenja populacije biti
potrebno da neko vodi računa o starijim ljudima, zatim u industriji turizma i
zabave, jer se očekuje da će rasti dohodak pa će to omogućiti ljudima da više
putuju i zabavljaju se, kao i u određenim oblastima građevinarstva.