Značaj sistema kosidbe na prinos i kvalitet zelene krme ili sena lucerke i dužinu trajanja lucerišta zavisi od faza razvića biljaka u svakom košenju. Vremenski uslovi u proleće 2014. godine pogodovali su ranijem porastu biljaka lucerke na većini površina. Porast u najvećoj meri zavisi od starosti useva, te su lucerišta u drugoj i trećoj godini života bujna i ranije dospevaju za kosidbu, kao i usevi zasnovani u jesen 2013. godine.
Za određivanje optimalnog vremena kosidbe lucerke primenjuju se tri metoda: 1. fiksni datumi ili vremenski intervali; 2. fenološka faza razvića biljaka lucerke; 3. pojava i razvoj pupoljaka na kruni korena, i njihova kombinacija. U nekim uslovima (niske temperature i sl.) faza razvoja biljaka se ne može koristiti za određivanje vremena košenja pošto nema cvetanja biljaka pa se praktikuju alternativne metode (sistem fiksnih intervala i pojave pupoljaka na kruni). Određivanje vremena kosidbe na osnovu fiksnog datuma ili vremenskih intervala omogućuje lakše organizovanje kosidbe sa drugim poljskim radovima.
Kosidba zasnovana na vremenskim intervalima ne uzima u obzir efekat ekoloških uslova ni karakteristike sorti i njihov morfološki i fiziološki razvoj. Ovaj sistem zanemaruje činjenicu da će stasavanje lucerke varirati između godina, lokaliteta i sorti. Određivanje momenta kosidbe prvog otkosa ove godine, zasnovanog na osnovu fenološke faze biljaka lucerke je superiornije nego kosidba na osnovu fiksnih datuma ili pojave prvih cvetova na biljkama.
Određivanje vremena prvog otkosa u proleće je značajno,jer od njega zavisi ukupan broj košenja u toku godine, kao i oporavak lucerišta oštećenog tokom zime. Kosidba zdravog lucerišta u početku cvetanja daje maksimalan prinos i kvalitet krme i obnavlja rezerva šećera u korenu. Prvi otkos se skida oko prvog maja, a naredni za 40-45 dana. U narodu se smatra da prvi otkos treba pokositi za Đurđevdan (6. maj), što je ispravno u većini godina i za većinu rejona proizvodnje lucerke kod nas.
Međutim ove godine je neophodna fleksibilnost u košenju prvog otkosa zbog sledećih faktora:
- kosidba prvog otkosa u početku cvetanja je otežana zbog nepovoljnih vremenskihuslova;
- nedostatak hrane u proleće izaziva potrebu za kosidbom mlađe lucerke;
- proizvođači su spremni da izgube deo prinosa da bi se dobila kvalitetnija stočna hrana;
- prvi otkos u proleće može se koristiti kao mera suzbijanja štetnih insekata (lucerkina buba);
- vremenski uslovi (rana godina) su pogodovali brzom porastu lucerišta druge i treće godine života;
Košenjem lucerke rano u proleće obezbeđuje se visok kvalitet krme, a odlaže se naredni otkos do suvljeg perioda, pogodnijeg za sušenje sena. Ako se oštećeno lucerište ranije pokosi, sledeći otkos treba kositi u punom cvetanju kako bi se obnovio sadržaj šećera u korenu i kruni.
Nasuprot tome, u toplijem periodu, kosidba lucerke u fazi punog cvetanja osigurava veći prinos krme. U rejonima sa neadekvatnim ekološkim uslovima za cvetanje (niske temperature i slično) ili usled napada štetnih insekata,treba primeniti alternativne metode kao što su fiksni intervali ili pojava i razvoj pupoljaka na kruni.
Pojava novih pupoljaka na kruni u momentu košenja (početak cvetanja) uslov je za bržu regeneraciju. Sorte sa brzom pojavom i razvojem pupoljaka na kruni brže regenerišu i pogodnije su za intenzivan sistem iskorišćavanja.
Podešavanjem vremena kosidbe može se uticati na brojnost štetnih insekata. Kosidbom prvog otkosa može se doprineti suzbijanju lucerkine bube, bubamare ili pipe. Kosidbom ranije(početkom cvetanja i ranije) u proleće se uništavaju i odnose sa parcele larve i jaja ovih insekata. Kasnijom kosidbom ovi insekti ulaze u zemlju gde prelaze u lutku i ne uništavaju se kosidbom. Brojnost insekata se smanjuje za 95% kada se lucerka kosi na 2‒5 cm visine. Praksa da se lucerka kosi na većoj visini od 7 cm ili da neki delovi parcele ostanu nepokošeni dovodi do toga da takva mesta postanu dobro stanište za odrasle insekte i larve na kojima se obnavljaju njihove populacije. Ukoliko ima dovoljno vlage, i ako su temperature povoljne za porast lucerke (što je slučaj ovog proleća), ali ne i za piljenje larvi, tada se pokosi prvi otkos. Ukoliko se primete štete od larvi, treba što pre kositi prvi otkos, jer će larve brže jesti od dnevnog porasta zelene mase lucerke.
Međutim posle uklanjanja zelene mase ili sena često treba suzbijati larve lucerkine bube, jer će one značajno oštetiti mlade pupoljke iz kojih se razvija drugi porast. Ako se pogledaju krune, primetiće se na pupoljcima larve lucerkine bube. Kretanje lucerke je usporeno i do 15 dana, a izdanci su ređi i oslabljeni što umanjuje prinos drugog otkosa. Da bi se ovo izbeglo potrebno je posle prvog otkosa suzbijati larve lucerkine bube primenom piretroida. Preporuka proizvođačima je da se na ranije pokošenim lucerištima (do prvog maja), bez oklevanja primene insekticidi odmah nakon skupljanja sena,koje je ovog proleća otežano zbog dužih kišnih intervala. Oni proizvođači koji imaju lucerku u lošijoj kondiciji, starije useve (4,5,6 godina života), i kojima lucerka ne dospe za kosidbu do 1. maja, savet je da primene insekticid pre kosidbe i da obavezno vode računa o karenci, tj. da se stoci ovo seno ne daje do prolaska vremenskog perioda potrebnog za razgradnju insekticida (40 dana od tretmana do davanja stoci u većini slučajeva). Takođe, na svim usevima nakonskidanja prvog i početakomregeneracije drugog otkosa treba obratiti pažnju na pojavu korova i primeniti odgovarajuće herbicide kada biljke lucerke budu bile visoke 10‒15 cm, odnosno kada budu imale u drugom otkosu 3‒5 pravih trolista. Oni proizvođači koji nisu primenili preparat na bazi metribuzina krajem zime obavezno treba da urade korektivno tretiranje lucerišta nakon skidanja prvog otkosa.
Lucerka se u našoj zemlji koristi u sistemima sa 3, 4 i 5 otkosa godišnje i kosi se na 5‒7 cm visine. Veću visinu treba primeniti samo kod intenzivnijeg košenja (6 i više otkosa godišnje).
Značaj lucerke (površine u Srbiji, ekonomska vrednost sena) ukazuju na važnost određivanja pravovremenog momenta kosidbe, kao adekvatne primene najvažnijih agrotehničkih mera u cilju dobijanja visokih prinosa kvalitetne kabaste stočne hrane.
Dr Dragan Milić
Dr Đura Karagić
Odeljenje za krmno bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo