Prve su na njivi, u voćnjaku, plasteniku, štali, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu – tako danas izgleda život žene na selu, koja se vodi kao nezaposlena, a zapravo je angažovana celog dana. Obično se muškarci vode kao zaposleni na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene na selu rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva.Strategije, zakoni, akcioni planovi su važna osnova, ali je još važniji realan život, žene i muškarci treba da shvate da žena treba da ima vlasništvo nad imovinom i da može da radi.Istraživanja pokazuju da su žene na selu nedovoljno uključene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja poljoprivrede i sela, a politike i mere ne prepoznaju adekvatno njihove potreba. Statistika takođe nije naklonjena ženskom polu u agrarnoj srbiji kaže predesednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Kraljeva, Lidija Pavlović povodom 15 oktobra svetskog dana žena selu…
– „Problemi sa kojim se suočavaju su još veći kada se uzme u obzir činjenica da je više od 50 odsto žena nezaposleno i da su u mnogo manjoj meri pokrivene zdravstvenim i penzijskim osiguranjem u odnosu na muškarce. Ukoliko želimo da omogućimo ženama na selu dostojanstven život i stvorimo uslove sa opstanak, ozbiljno moraju da se razmotre mere podrške, pre svega povećanje mogućnosti zaposlenja i sticanja znanja i kvalifikacija, kroz programe namenjene razvoju ženskog preduzetništva i podsticaje ženama poljoprivrednicama. Znamo da i Nacionalna služba svojim merama pomaže preduzetnice, dok poljoprivrednice i dalje nemaju tu mogućnost. Svi zajedno moramo da osiguramo da svaka žena, ma gde da živi, mora da ima zdravstvenu zaštitu i mogućnost da bude ekonomski ravnopravna i da dostojanstveno živi i stari“.
Pavlovićka se zahvalila i organizatorima Sajma poljoprivrede u Kraljevu koji su omogućili primarnim poljoprivrednicama da prikažu svoje proizvode. U pregovorima je i sa JKP ,,Pijaca,, da upravo ove dame dobiju i stalan kutrak na kraljevačkoj Pijaci.
Većina žena radi i kod kuće u selu – u štali, na njivi, u voćnjaku i bašti. Takav život uglavnom ne privlači mlađe generacije, koje se uglavnom nakon školovanja ne vraćaju u rodno mesto. Rezultati svih istraživanja pokazali su da se žene na selu ubrajaju u grupu koja je marginalizovana. Svaka lokalna samouprava i celokupno društvo moraju zajednički raditi na tome da se ovakva situacija promeni. Dodatni problem što žene na selu, izuzimajući Vojvodinu, gotovo da nemaju svoja udruženja, čime bi bar malo olakšale posao kojim se bave. Božica Radujević agronom po sruci ali i ljoprivrednica naglašava da su Kraljevčanke rešile da takav skor promene te je i konferencija više održana kao najva budućeg osnivanja udruženja.
– Ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede, bavim se pčelarstvom i organskom proizvodnjom voća. Naša je ideja da osnujemo udruženje koje će raditi u interesu nas žena, koje će nam pomoći da lakše radimo svoje poslove, ali i da pokušamo da lakše dođemo do tržišta,, rekla je Božica
Nosioci poljoprivrednih gazdinstava su uglavnom muškarci, čak 84 odsto, a žena nije pokrivena ni zdravstvenim ni penzijskim osiguranjem. Zbog toga je najvažnije njihovo ekonomsko osnaživanje. Mila Milovanović prekaljena poljoprivrednica. Statistički je u grupi na kojoj je uknjiženo gazdinstvo. Njene ideje su usmerene i na poboljšanje penzionog statusa, smatrajući da i ova populacija radno angažovanih iam pravo na mirnu starost. Na kraju treba reći i to da jedinu ravnopravnost u ovoj rassdeli polova izzetak nije učinila poljoprivredna penzija koja je i dalje najniža u Srbiji ali i Evropi..
.,, Mislim da u tom pravcu moramo da se negde izborimo, jer potrebe ljudskog roda ne moraju biti promenjene sa brojem godina. Ja sa ponosom ističem da zemlja koji radim u Žičkom polju radi već 5 generacija. Danas je i moja unuka Kristina sa mnom. Ako njoj obezbedimo da i ona sutra radi taj posao Srbija ne mora da brine za svoju budućnost.,,istakla je Mila.
Seoska područja u Srbiji, kao i u drugim državama regiona, Evrope i sveta, suočavaju sa brojnim izazovima, kao što su nedovoljna razvijenost, nedostatak adekvatne putne infrastrukture, pristupa zdravstvenim uslugama, migracije i pražnjenje seoskih sredina i navela da je u takvim uslovima posebno težak položaj žena. Mlade žene koje nemaju posao, a imaju mogućnost da to ostvare na selu, ohrabruje da imaju kakve takve mogućnosti kroz subvencije baša namenjene ženama .
Od prošle godine Kraljevo se upisalo na listu gradova koji void računa i o damama na selu. Prošle ali i ove godine uz pomoć resora ministarke Slavice Đukić Dejanović I lokalne samoprave žene nosioci poljoprivrednog gazdinstav su ostvarile pravo na bespovratna sredstva u visini do 300 hiljada dinara. Osim toga I konkust Saveta za poljoprivredu je žene bodovao sa 5 poena. Dakle stvari se menjaju.
Prema podacima iz 2017. godine, u seoskim domaćinstvima živi preko 2.700.000 ljudi i to podjednak broj muškaraca i žena, ali je tek svaka peta žena vlasnica poljoprivrednog gazdinstva i to najčešće u situacijama kada je ona jedina naslednica, Istina je i ta da Vlada Republike Srbije ima sve mehanizme koji podrazumevaju zakone, podzakone, podzakonska akta i strategije koji treba da dovedu do poboljšanja položaja žena u ruralnim sredinama. Na žalost tek pre 2 godine žene na selu su dobile porodiljsko. Zanoće i ustaju po mraku, nemaju radno vreme ni beneficije. Zato što imaju gazdinstva nemaju prava ni na dečiji dodatak. Ako ikada I steknu penziju biće ispod svakog pristojnog minimalca. Uz sve to se ne žale, već su sa nama podelile deo svoje svakodnevnice. Doprinos ovih žena je od vitalnog značaja za društvo ali prolazi uglavnom neopaženo. Za status u svojim domovima su odavno dobile bitku, ali bi bilo idealno I da im društvo omogući malo lakši život
Morate prvo da budete spremne na to da menjate nešto kod sebe i u svom životu. Ako ste spremne da menjate sebe, svoj život, svoje navike… vi ćete lako da se priviknete na život na selu. Na selu je mnogo zdravija sredina, mnogo su bolji uslovi života, za razliku od grada. Danas nije teško da se ode do grada. Postoje raznorazne mogućnosti za gradske šetnje, provode i sve ostalo, iako živite na selu”, poruka je koju često čujem od svojih sagovornica na terenu.
Petnaesti oktobar ustanovljen je kao Međunarodni dan žena na selu Rezolucijom Generalne skupštine UN iz 2007. godine, prepoznajući važnu ulogu i doprinos žena sa sela u unapređivanju poljoprivrede i ruralnog razvoja, obezbeđivanju hrane i iskorenjivanju siromaštva u seoskim sredinama. Obeležavanjem tog praznika ukazuje se na težak položaj žena u ruralnim sredinama, koji najbolje ilustruje podatak da četvrtinu svetske populacije čine žene koje žive na selu, ali se u njihovom vlasništvu nalazi tek dva procenta zemlje, dok od svih poljoprivrednih prihoda dobijaju samo jedan odsto. 15 oktobar 2109. Kraljevo