Foto: Wikipedia.orgIzvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,25 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na 4,25 odsto i stopa na kreditne olakšice na 6,25 odsto.
Narodna banka Srbije saopštila je da, donošenjem ovakve odluke, nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja.
„Time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti“, istaknuto je u saopštenju.
Osvrćući se na aktuelne prilike u svetu, NBS je navela da se na globalnom nivou pozitivno mogu oceniti znaci popuštanja inflacije, čemu doprinosi smanjenje cena energenata u poslednjih nekoliko meseci, troškova transporta, kao i sve manje izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja.
„Važan podatak predstavlja i usporavanje rasta cena u zoni evra, ali su potrebni i dodatni dokazi stabilnog popuštanja inflatornih pritisaka na globalnom nivou. Geopolitičke tenzije su i dalje izražene, a kretanje svetskih cena energenata i hrane volatilno, pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje, što upućuje na opreznost monetarne politike NBS“, stoji u saopštenju.
Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da je kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri pod uticajem globalne energetske krize, još uvek prisutnih posledica pandemije, kao i suše koja je pogodila naš region.
„Prosečna godišnja inflacija u 2022. iznosila je 11,9 odsto, a prema preliminarnim procenama Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u decembru, kao i u prethodnom mesecu, bila je na nivou od 15,1 odsto. Najveći doprinos inflaciji potekao je od rasta cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija tokom godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući pre svega očuvanoj dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru. Ukupna inflacija ostaće povišena i početkom ove godine, pre svega zbog najavljenog poskupljenja struje i gasa, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. godine i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije“, poručili su iz NBS.
Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2022. godini iznosio je 2,3 odsto.
„U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu“, dodali su u saopštenju, u kome su sledeću sednicu Izvršnog odbora najavili za 9. februar.
Podsetimo da je tokom prošle godine NBS devet puta donosila odluku o povećanju referentne kamatne stope, koja je na kraju godine iznosila pet odsto.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić prognozirao je uoči prve sednice IO NBS za Biznis.rs da u prvom kvartalu, a možda i u prvom polugodištu 2023 .godine treba očekivati blago podizanje referentne kamate.
„Mišljenja sam da bi to povećanje moglo da se kreće između 0,25 i 0,50 procentnih poena“, rekao je Grubišić.
Grubišić, kao i njegov kolega – šef katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije Branko Živanović, ukazuje da NBS „drži ritam“ pomeranja kamatnih stopa u skladu sa odlukama Evropske centralne banke i američkog Feda.
Živanović je ranije za Biznis.rs procenio da će referentne kamatne stope Feda i ECB rasti do kraja prvog kvartala 2023. godine za 0,25 do 0,5 procentnih poena.
„U tom periodu treba očekivati blagi porast referentnih kamatnih stopa, prevashodno ‘diktiran’ iz SAD, pre svega zato što će se nastaviti sa restriktivnom monetarnom politikom. Plan je da se ‘likvidira’ višak kreiranog novca, da se amortizuje njegov uticaj i da novac poskupi kako bi se smanjila stopa rasta inflacije“, rekao je Živanović za Biznis.rs i dodao da će inflacija izvesno rasti do marta naredne godine, a sa njom i referentne, kao i kamatne stope komercijalnih banaka, poput euribora ili našeg belibora. Autor: Milica Rilak