Pogon Naš med, za samo par meseci od početka rada, uticao je da cena bagremovog meda na srpskom tržištu dostigne 6,3 EUR po kilogramu, a da cena šumskog meda dostigne šest evra po kilogramu.
– Rezultati rada za prikupljanje i plasman meda su odlični i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) veoma je zadovoljan svim onim što je taj pogon postigao od juna od kako je otvoren do sada – rekao je za Agroklub predsednik SPOS-a i član Skupštine pogona Naš med Rodoljub Živadinović.
On je istakao da je za pčelare najznačajnije to što su cene bagremovog i šumskog meda na domaćem tržištu značajno porasle nakon što je pogon krenuo sa otkupom.
– Došli smo do cene od 6,3 evra po kilogramu bagremovog meda, kada se uračuna osnovna cena meda, PDV nadoknada i procenat koji dajemo onima koji su pomogli izgradnju meda. Ta cena je za skoro 50 odsto viša od one koja je bila na tržištu pre nego što je pogon postao akter na tržištu. Cena šumskog meda bila je dva ili dva i po evra po kilogramu, a sada je šest.
Pčelari mogu da računaju na pravu cenu meda
On je podsetio da Naš med otkupljuje med od pčelara sa područja čitave Srbije, bez obzira kolike količine imaju.
– Pčelar ponudi svoj med na prodaju, zaposleni u pogonu uzmu uzorke meda i zapečate ambalažu. Ukoliko analize pokažu da je med dobar, otkupljuje se i to tako što se pčelaru dan pre preuzimanja meda uplati novac na račun. Na ovaj način želimo da razvijemo poverenje kod pčelara i da konačano mogu da računaju na pravu tržišnu cenu meda – istakao je Živadinović.
Prema njegovim rečima, objavljene su cene za bagremov i šumski med.
– Kada postignemo stabilne dogovore sa kupcima objavićemo cene i za druge vrste meda.
Kupci traže sofisticiriane analize
Do sada su otkupljene značajne količine bagremovog meda i nešto preko 20 tona šumskog koji će otići čak u Saudijsku Arabiju, a gde će otići bagremov biće poznato uskoro, pošto su u toku pregovori sa više kupaca.
– Ima mnogo falsifikata na tržištu, imamo čitavu organizovanu mafiju koja se time bavi, ali analize sve pokažu. Kupci zbog toga i traže vrlo sofisticirane analize – kaže.
Prema njegovim rečima, analize se rade shodno srpskim propisima, a to su propisi identični propisima u Evropskoj uniji, ali i pored toga toga kupci iz inostranstva traže dodatne.
– Analiza meda košta nas po šleperu 3.500 EUR, pod uslovom da je sve u redu. Ukoliko se dogodi da prva analiza pokaže da nešto nije dobro, onda imamo veliki problem. Tada moramo da utvrdimo med kojeg pčelara nije odgovarajući i moramo da radimo analizu velikog broja uzoraka, a to onda podiže cenu analiza za dva do tri puta u odnosu na pomenutu.
Za sada prodaja meda samo u buradima
Kako je objasnio Živadinović, pogon “Naš med” stranim kupcima med prodaje u buradima od po 300 kilograma i još nema kupca koji traži med pakovan u tegle.
– U vezi plasmana meda na malo potrebno je da se mnogo toga dogodi, a mi smo još na početku rada. Svaki ozbiljan kupac zahteva da imate i količinu i da ispoštujete rok. Da bi ste to mogli morate da imate ogromnu količinu meda na lageru. Mi nemamo obrtni kapital u velikoj količini, kao što imaju neki privredni subjekti. Očekujem da ćemo za tri do pet godina ipak uspeti da prodajemo i med u teglama – rekao je predsednik SPOS-a.
Potpuno poverenje između pčelara i kupaca
Prema njegovim rečima, pogon u Rači će za 10 do 15 dana spakovati prve količine meda u teglama za domaće tržište.
-Domaće tržište je trenutno u popriličnom haosu. Mi ćemo raditi razvijanju poverenja kod potrošača, a to ćemo učiniti tako što će svaka tegla imati svoje ime i prezime. Kupci meda pakovanog Našem medu moći će da na sajtu pogona tačno vide čiji je med u tegli koju su kupili. Znaće ime pčelara i lokaciju sa koje potiče med. Moći će da odu u taj kraj, da pronađu pčelara i uvere se da on zaista postoji. Želimo da postignemo potpuno poverenje.
U planu je i pakovanje u tegle jedna tona livadskog meda, kojeg pogon za sada ne otkupljuje, a koji je dobio od pčelara sa Vlasine.
– To su ukusi koje prosečan građanin ove zemlje nije imao priliku da proba. To je med vrhunskog kvaliteta i pun pčelinjih enzima, ali se u Evropi ne ceni se mnogo i ima veoma nisku cenu jer Evropljani vole med svetle boje. Mi pokušavamo da njime osvojimo tržište arapskih zemalja i nekih drugih zemalja gde se ceni, ali nam prepreku predstavlja epidemija virusa korona jer ne možemo da idemo na sajmove i pokažemo ga kupcima – objasnio je Živadinović.
Jedna dobra godina može da nadoknadi dve do tri loše
Do prošle godine se u našoj zemlji broj košnica stalno povećavao, ali su se ove godine zbog loških prinosa mnogi pčelari razočarali i najavili da će odustati od pčelarstva.
– Pčelarstvom ne možete da se obogatite, ali možete pristojno da živite ukoliko umete da radite i ukoliko mnogo radite. Za jedan ozbiljan život sa pčelama potreban je veći broj košnica, barem 300 do 500. Sa tim brojem košnica možete pristojno da živite, ali da budete uporni. Ima loših godina, ali jedna dobra godina može da nadoknadi i po dve do tri loše.
Ulaganje u novu opremu
Naš sagovornik je najavio da će SPOS ulagati u Naš med, pa će tako naredne godine biti nabavljena oprema za automatsko pakovanje vredna 300.000 EUR, što će omogućiti da pogon odgovori zahtevima svakog tržišta.
Živadinović je podsetio da je izgradnja Našeg meda koštala više od 1.550.000 EUR. SPOS kao osnivač, vlasnik je 76% kapitala tog društva sa ograničenom odgovornošću, a 24% udela u vlasništvu ima opština Rača. Prema njegovim rečima predstavnici Saveza upravljaju pogonom, a uloga predstavnika opštine Rača u Nadzornom odboru i Skupštini je da štite kapital opštine i ne dozvole stavljanje pod hipoteku ili njegovu prodaju.