U Srbiji se gotovo svakodnevno može čuti pojam ,,digitalizacija”, u sektoru zdravstva, školstva,kulture, javne uprave, turizma, itd., ali era novih tehnologija uveliko je zahvatila i sve vidove industrijske proizvodnje. Naime, digitalna transformacija trenutno se dešava u svim oblastima ljudske delatnosti, ali njen uticaj u poljoprivredi može imati presudan značaj.
Digitalne tehnologije predstavljaju alat koji poljoprivrednicima mogu znatno pomoći u unapređenju efikasnosti, povećanju produktivnosti, optimizaciji proizvodnje, smanjenju troškova i povećanju prihoda, jednostavnijem pristupu tržištu, upravljanju ljudskim resursima, inansijama,lakšem praćenju ispunjenosti zakonskih procedura, donošenju odluka koje mogu da olakšaju upravljanje rizicima, planiranju održivog poslovanja…Jednom rečju, integrisanjem brojnih podataka, digitalne tehnologije mogu omogućiti poloprivrednicima bolje upravljanje gazdinstvom uz poštovanje dobrih poljoprivrednih praksi.
Prema navodima svetske organizacije za hranu FAO, procenjuje se da, primenom novih tehnologija, IT sektor ima potencijal da pomogne povećanju poljoprivredne produktivnosti za čak 70% do 2050. godine.Već danas, oko 70-80% nove poljoprivredne opreme sadrži komponentu koja se oslanja na koncept precizne poljoprivrede.
Principi precizne poljoprivrede primenom digitalnih alata u ogromnoj meri menjaju način na koji se obavlja poljoprivredna proizvodnja. Za razlika od tradicionalne poljoprivrede, aktivnosti u biljnoj proizvodnji se ne sprovode na nivou parcele već na nivou dela parcele, kvadratnog metra ili čak pojedinačne biljke.
Svaki segment proizvodnje – priprema zemljišta, setva, navodnjavanje, ishrana i zaštita bilja, žetva, može se digitalizovati i tako načiniti efikasnijim (odabir pravih sorti za pojedine delove polja, precizno doziranje đubriva, idealno vreme za primenu pesticide, itd).
U stočarstvu, digatalizacijom procesa proizvodnje mleka može se kontrolisati kvalitet mleka, jer se pravovremeno dobijaju podaci o mastitisu, mastima, laktozi, a ako se uoče zdravstveni problemi moguće je adekvatno reagovati i uspostaviti humaniji odnos prema životinjama.
Holandija je devedesetih godina pokrenula program digitalizacije poljoprivrede i ostvarila gotovo astronomski napredak, budući na geografski nepovoljne potencijale za ovu proizvodnju. Dvadesetak godina kasnije, na rang listi zemalja po izvozu poljoprivrednih dobara, Holandija se nalazi na drugom mestu – odmah iza SAD koja ima 161 put više obradivih površina od nje. U toku 2017. godine, samo od izvoza agrikulturnih dobara Holandija je zaradila rekordnih 91,7 milijardi evra.
Holandija po stanovniku ima svega 0,06 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta,dok Srbija raspolaže sa 0,37 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, što je mnogo više od svetskog proseka. Kvalitet zemljišta sa kojim raspolažemo,klimatski uslovi koji pogoduju razvoju ratarstva, voćarstva, stočarstva, značajan su potencijal za razvoj poljoprivrede, međutim, početna prednost koju imamo je nedovoljno iskorišćena.
Tranzicioni period s tradicionalne na preciznu poljoprivredu obično traje tri do četiri godine I zahteva potpunu posvećenost svih aktera uključenih u proizvodnju. U godinama koje dolaze, očekuje se da će se digitalizacija sektora poljoprivrede intenzivno nastaviti. Zajednička poljoprivredna politika za novo programsko razdoblje, od 2021. do 2027. godine, kao jedan od devet glavnih ciljeva, identifikovala je veći fokus na istraživanju, tehnologiji i digitalizaciji uz promociju znanja, inovacija i digitalizacije u poljoprivredi i seoskim područjima.
Da bi naša poljoprivreda postala održiva, inovativna, konkurentna, neophodno je da se savremene tehnologije sve više koriste. Kada je digitalizacija u pitanju, Srbija je na početku puta, ali ima li opravdanja da ne sledi primer Holandije?
Zorica Zdravković, savetodavac za agroekonomiju