Uncategorized Vesti

Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Prvi svetski rat zvanično je počeo 28. jula 1914. kad je Austrougarska objavila Srbiji rat nakon što je srpska vlada odbila da prihvati zahteve Austrougarske. Po broju žrtava, Veliki rat je šesti najsmrtonosniji sukob u istoriji.Srbija je najduže učestvovala u tom ratu i u odnosu na broj stanovnika podnela je najveće žrtve – i civilne i vojne.

Srbija je veliku pobedu u Prvom svetskom ratu skupo platila. Procenjuje se da je u ratu izginulo od 1.100.000 do 1.300.000 ljudi što je činilo jednu trećinu ukupnog stanovništva ili 60 odsto muške populacije.To je najveći rat u kom je Srbija učestvovala i u njemu je odnela najveću pobedu u istoriji – u Kolubarskoj bici protiv austrougarske vojske 1914. Godine.  Posle četvorogodišnjeg rata, najvećeg dotad u istoriji, tog dana 1918. u 11 sati potpisano je primirje.Kao Centralne sile borile su se Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani, sile Antante – Rusija, Francuska i Velika Britanija.

   Primirje je potpisano na teritoriji današnje Francuske na liniji ratovanja,u posebnom vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša u šumi u blizini gradića Kompjenj.Ovim je dogovoreno primirje na zapadnom frontu, a srpska vojska je učestvovala na južnom frontu i tu je postigla najveći prodor koji je jedna od sila saveznica postigla – proboj Solunskog fronta.

   Sporazumom iz Kompjenja je dogovoren prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmena zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.

  Nemci su to doživeli kao veliko poniženje, jer je njihova vojska smatrala da je nadomak pobede.Smatrali su da im je „zabijen nož u leđa”, jer su potpisali primirje, a nisu poraženi na bojnom polju, navodi enciklopedija Britanika.Veruje se da su ovo razočarenje i odredbe o takozvanoj reparaciji bile osnova za nemačko nezadovoljstvo i uvod u Drugi svetski rat.

   Rat, koji je trajao od 1914. godine, formalno je okončan Versajskim mirom 28. juna 1919.Srbija je potpisala poslednje primirje 13. novembra te godine, to je primirje saveznika s Mađarskom, ali je procenjeno da bi bilo besmisleno da Srbija obeležava dva dana posle svih ostalih.

Simbol praznika u Srbiji Natalijina ramonda

     Ime je dobila po kraljici Nataliji, jer ju je 1884. otkrio i opisao, zajedno sa botaničarem Josifom Pančićem, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića – Sava Petrović.Amblem za praznik je cvet Natalijine ramonde na crno-zelenoj traci, koja simbolizuje traku istih boja sa ordena takozvane Albanske spomenice.  Simbolika Natalijine ramonde je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena.Uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu.Ova retka i zaštićena biljka raste na području Balkana – u Srbiji, Severoj Makedoniji i Grčkoj.  Druga simbolika leži u činjenici da je ovo biljka feniks – kao što je srpska vojska, posle svih stradanja i gubitaka koje je podnela, izašla iz rata kao pobednica.Postoje dve vrlo slične vrste – Natalijina ramonda i Srpska ramonda, koje su evoliurale tako da mogu da podnesu dugačke periode bez vode.To je drevna biljka vaskrsnica. One nisu kao kaktus, ove biljke se potpuno osuše i deluju kao da su mrtve.Međutim ako ih zalijete, za 24 sata oživeće isti ti listovi i zato je uzeta za simbol usrsksnuća srpske države i vojske.

  Spomenica za vernost otadžbini je državno vojno i civilno odlikovanje dodeljeno svim pripadnicima srpske vojske koji su se u zimu 1915. i 1916. godine povlačili preko nepristupačnih predela Albanije.Tada su se vojska, vrhovna komanda, kralj, narodna skupština i civili povlačili preko Albanije u Grčku.Srbija je, posle ogromnih gubitaka, uz pomoć saveznika na ostrvu Krf obnovila snage i krenula u proboj Solunskog fronta, do kog će doći 1918. godine.Britanika navodi podatak da je Srbija ukupno izgubila više od 330.000 ljudi tokom rata.

Srbija u Prvom svetskom ratu

 Neposredan povod za izbijanje Prvog svetskog rata bio je Sarajevski atentat u kom je Gavrilo Princip usmrtio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju koji su bili u poseti Sarajevu. Međutim, pravi uzrok leži u zategnutoj vojno-političkoj situaciji između velikih evropskih sila kojima je samo bio potreban razlog da zapucaju.  Nedeljko Čabrinović, osamnaestogodišnji pripadnik organizacije Mlada Bosna, jedan je od sedam članova koji su spremali atentat na Franca Ferdinanda. Prvi atentator koji je sreo povorku sa automobilima bio je Muhamed Mehmedbašić, međutim nije preuzeo nikakvu akciju jer je, kako je kasnije tvrdio, iza njega stajao policajac i plašio se da će biti uhvaćen. Red je došao na Nedeljka koji je bacio ručnu bombu, međutim, vozač trećeg automobila, u kom je bio carski par, primetio je to i naglo ubrzao, a bomba je deset sekundi kasnije eksplodirala ispod točka četvrtog automobila i ranila dva čoveka koji su bili pratnja. Tada je Čabrinović progutao cijanid i skočio u reku Miljacku međutim, njegov pokušaj da oduzme sebi život nije bio uspešan: cijanidu je istekao rok, a Miljacka je bila duboka desetak centimetara. Ubrzo je uhapšen i navodno je izgovorio: Ja sam srpski heroj. Gavrilo Princip možda ne bi imao priliku da puca na Franca Ferdinanda da je vozač prestolonaslednika i njegove supruge bio obavešten o promeni putanje. Par je nastavio ulicom Franca Jozefa kad ih je spazio Gavrilo koji je stajao u blizini jedne kafane. Vozač je shvatio da treba da ide drugim putem i krenuo da okrene auto, a Princip je to iskoristio i sa metar i po udaljenosti pucao pištoljem u Franca Ferdinanda i Sofiju. Carski par ostao je na mestu mrtav.

Prva žrtva u Prvom svetskom ratu bio je šesnaestogodišnji Dušan I. Đonović, učenik drugog razreda Kraljevske trgovačke akademije koji se s puškom u rukama pridružio četnicima Jovana Babunskog i stradao od neprijateljskog metka u Savamali koja se tada nalazila na granici sa Austrougarskom.

Najmlađi učesnik u Prvom svetskom ratu i najmlađi podoficir svih vremena bio je Momčilo Gavrić iz Trbušnice kod Loznice koji je u rat ušao sa osam godina. Njegovu porodicu pobili su pripadnici hrvatske domobranske 42. divizije, a on je smrt izbegao jer u to vreme nije bio kod kuće. Nakon što je ostao bez ikoga, pronašao je srpsku vojsku koja ga je prihvatila u svoje redove.

Srpska heroina Milunka Savić otišla je u rat maskirajući se u muškarca, a njen pol je otkriven tek kad je ranjena. Prvi svetski rat Milunki je doneo titulu najodlikovanije žene u istoriji ratovanja.

 Prva pobeda Saveznika u Prvom svetskom ratu odigrala se oko planine Cer u avgustu 1914. godine. Za pobedu srpske vojske najzaslužniji je general Stepa Stepanović, komandant Druge srpske armije koji je nakon bitke unapređen u čin vojvode. Ubrzo nakon ove bitke kompozitor Stanislav Binički napisao je čuvenu srpsku patriotsku pesmu Marš na Drinu.

Cerska bitka ostaće upamćena i kao prva bitka koja se vodila i u vazduhu. Dotad su se borbeni avioni koristili najviše u izviđačke svrhe i za bacanje granata na trupe na zemlji, a Cerska bitka bila je savršena prilika da se isproba vazdušna borba. Srpski avijatičar Miodrag Tomić poleteo je sa aerodroma u selu Jevremovac da bi se iznad Mišara sreo sa austrougarskim pilotom. Neprijatelj je počeo da ispaljuje vatru, a kako Tomić nije bio naoružan, morao je da se spasava naglim poniranjem. Posle tog događaja svi avioni srpske i austrougarske vojske bili su opremljeni mitraljezima, čime je otvoreno novo poglavlje u istoriji rata.

avijatičar miodrag tomićMiodrag Tomić, komandant aerodroma Beograd, Ilustrovani list 1928.

Kolubarska bitka koja se odigrala u novembru i decembru 1914. godine zabeležena je u istoriji ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz. Taktika pregrupisanja samo I armije i koncentrisanog udara na IV armiju (koja je bila razvučena po širokom frontu) koju je izveo Živojin Mišić danas se izučava na vojnim školama širom sveta.

 Srbija je veliku pobedu u Prvom svetskom ratu skupo platila. Procenjuje se da je u ratu izginulo od 1.100.000 do 1.300.000 ljudi što je činilo jednu trećinu ukupnog stanovništva ili 60 odsto muške populacije.

Kraj Prvog svetskog rata doneo je i kraj četiri velike sile: Austrougarske monarhije, Otomanskog carstva, Ruskog carstva i Nemačkog carstva.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *