Dugi niz godina Rusija je bila naš najveći partner u izvozu voća, prevashodno šljive i jabuke. Problem sa ovom nama bliskom zemljom nastaje delimično našim pravilnicima, delimišno ruskim zahtevima. Ni jedno ni drugi nisu ostavili prostor manevra domaćim voćarima. Koliko nam Amerika može biti od koristi kao veliko tržište, odgovore delimično daje Prof dr Zoran Keserović.
Prema dostupnim informacijama, Srbija trenutno u Sjedinjene Američke Države izvozi voće u vrednosti od oko 30 miliona dolara, od čega je izvoz smrznutog jagodičastog voća vredan 25 miliona dolara, a sušenog četiri miliona. Tržište organskog smrznutog voća pokazuje značajan razvojni potencijal, ali generalno, američko tržište i u ostalim segmentima predstavlja veliku šansu za privrednike iz Srbije. Sveukupno gledajući u prošloj godini ova država je izdvojila oko 20 milijardi dolara za uvoz voća u smrznutom ili svežem stanju, što je svrtstava u red najvećih svetskih uvoznika.
„Zbog problema sa izvozom u Rusiju domaće jabuke stajale su u hladnjačama, zato bi bilo dobro da se okrenemo novim tržištima kao što su SAD. Do sada je skoro 90 odsto zasada odlazilo u Rusiju, međutim ova zemlja ubrzano proširuje svoje plantaže. Kada je reč o izvozu u SAD mora se sortiment malo menjati. Tržište SAD preferira sorte kao što su Crveni delišes i Gala, mogu da prođu i Fudži koji je malo zahtevnija vrsta za proizvodnju, kao i Greni smit“, objašnjava za Biznis.rs profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
Profesor Keserović ističe da je konkurencija na tržištu EU izuzetno jaka i da bi trebalo smanjiti troškove proizvodnje da bi se povećala konkurentnost.
„Udruživanje u zadruge, proizvođačima donosi velike benefite. Na primer proizvođačima jabuka koji rade udruženo pod nazivom „Apple Panonija“ prošle godine nije ostalo jabuka u hladnjačama. Oni su samo prošle godine izvezli 25.000 tona jabuka. Ovo voće postalo je među deset najviše izvezenih u Srbiji, što se nikada u istoriji nije desilo“, naglašava Keserović.
USAID je prepoznao da kompanije moraju da unaprede svoje poslovanje da bi uspešno izašle na konkurentna globalna tržišta. Tako se omogućavaju inovacije i, u konačnom ishodu, pokreće privredni razvoj. Slično tome, za srpske voćare ključ za dalji rast i profesionalizaciju jeste osvajanje tržišta veće vrednosti, i to naročito tržišta EU. To je posebno značajno za sveže proizvode iz premijum segmenta za kojima postoji velika tražnja, kao što su borovnica, jabuka i trešnja. Uz unapređenje agrotehničkih mera, to voće bi moglo u potpunosti da promeni strukturu izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.
„Da bi privrednici mogli da iskoriste ove prilike, mora se unaprediti saradnja između naučnoistraživačkih i akademskih ustanova, finansijskog sektora i samih uzgajivača. Savršen primer je proizvodnja borovnice, koju Srbija sada izvozi u preko 25 zemalja. Ili proizvodnja jabuke, kojoj USAID pruža podršku još od 2018. godine, kada smo okupili desetak najvećih uzgajivača u Srbiji pod okriljem prve asocijacije proizvođača nazvane Serbia Does Apples i tako doprineli razvoju zdrave konkurencije, zajedničke promocije i saradnje. Ova grupa je ubrzo prepoznala Veliku Britaniju i Rumuniju kao najperspektivnija tržišta za jabuke iz Srbije. Od tada je došlo do promene izvoznih tržišta Srbije sa pojavom novih i povećanjem postojećih prilika za globalnu trgovinu. Izvoz jabuke iz Srbije porastao je za 37 odsto. Ovo su zaista izvanredni rezultati koji otvaraju put i drugim proizvodima da dospeju do potrošača iz čitavog sveta“, kažu iz USAID-a.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović smatra da je u uzgajanju borovnice u Srbiji napravljen takav zaokert da se i američki farmeri plaše naše tehnologije.
„To je po meni sada najbolji biznis u poljoprivredi. Tu su najveći pomak napravili uzgajivači iz okoline Šapca, koji su prihvatili standarde kvaliteta, pa izvoze za Holandiju, gde je borovnica dostigla cenu od 6,5 evra po kilogramu. Kvalitet borovnice je takav jer imamo odlične uslove za uzgajanje. Kada uporedite naše jabuke i borovnice, sa voćem iz SAD ili nekih delova Evrope, domaće ima veći procenat šećera i aromatičnije je, pa je to jedan od razloga uspešnog izvoza“, ističe Keserović.