Ova štetočina je dosta raširena u našoj zemlji. To je jedan od najopasnijih štetočina uskladištenih žitarica, naročito tamo gde se kukuruz ili druge žitarice nakon žetve ne suše u sušarama već se direktno sa polja unose u skladište. To je obično slučaj kod individualnih proizvođača, gde ova štetočina predstavlja najznačajnijeg ekonomsku štetočinu u skladištu individualnog proizvođača.
Napada najčešće kukuruz, vrlo rado pšenicu, ječam, dolazi i na raži, prosu i semenu leguminoza .Žitni moljac je sposoban prouzrokovati velike štete na zrnu. Napadnuta zrna ispunjena izmetom gusenica, u njima se nalaze razni razvojni stadijumi, zbog svega toga ova zrna nisu upotrebljiva za ishranu ljudi i domaćih životinja. Ova štetočina je naročito opasna za semensku robu jer gusenice se hrane klicom.
To je leptir čija su prednja krila žućkaste ili žućkasto-smeđe boje dok su zadnja krila sivkasta. Oba para krila su vrlo uska i prilično zašuljena na vrhovima. Na donjim ivicama imaju dosta duge resice. Zadnji par krila je produžen u jedan prilično oštar zasečen klinasti deo što je vrlo važna karakteristika za određivanje ove vrste. Gusenica je žućkaste boje sa smeđom glavom, dužine do 7 mm.
Karakteristično za ovu vrstu jeste to da svoj razvoj započinje već u polju gde naročito zaražava kukuruz, unosi se zaraženom robom u skladište i tu nastavlja razvoj i oštećivanje napadnute robe. Ženke odlažu oko 150 jaja na ili u blizini zrna. Gusenice se ubuše u zrno gde se hrane njegovim sadržajem dok ne pojede unutrašnjost zrna, kada prelaze u drugo zrno. U zavisnosti od temperature razvoj žitnog moljca traje duže dana ili kraće, a na temperaturi od 10 °C razvoj moljca prestaje.
Kod nas žitni miljac može imati 2-4 generacije godišnje. Na zrnu kukuruza ili drugoj zrnastoj robi uzrokuje karakteristične siptome. Pošto se ceo razvoj gusenice odvija u zrnu, leptit izlazi iz zrna bušeći tanku okruglastu površinu, koji je za olakšani izlazak leptira pripremila gusenica i izvuče se kroz okruglasti otvor. Slične simptome na zrnu izazivaju i žišci Sitophilus spp. Samo što su otvori od žitnog moljca dosta pravilno okrugli, a od žižaka su više ovalnog, manje pravilnog oblika.
Poznavanje biologije, mesta gde se razvijaju i načina oštećenja, neophodno je radi ranog otkrivanja prisustva žitnog moljca. Potrebno je koristiti podatke o temperaturi robe i mere za otklanjanje šteta koje prouzrokuju, sprečavanja razmnožavanja i suzbijanja u slučaju prenamnoženja. autor Jelena Grbić, dipl. inž. zaštite bilja