nedelja, 29. marta 2020.
Ukoliko vas i ne dohvati koronavirus zahvaljujući merama koje uvode mnoge vlade u svetu, te mere mogle bi vas ostaviti bez sveže hrane, voća i povrća, piše RT.
Kada su ljudi pojurili da naprave zalihe toalet papira i drugih potrepština zbog izbijanja epidemije koronavirusa, neke zemlje odlučile su da uvedu protekcionističke mere, uključujući i zabrane izvoza određenih proizvoda, kako bi zadovoljile povećanu domaću potražnju.
„Najgore što može da se dogodi je da vlade ograničavaju protok hrane“, kazao je za „Gardijan“ Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, dodajući da bismo se ubrzo mogli suočiti sa posledicama takvih poteza.
Na primer, Rusija je zabranila izvoz heljde i drugih žitarica na 10 dana počevši od 20 marta. Susedni Kazahstan uveo je ograničenja na isporuke pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i ulja od suncokreta.
Zvaničnik UN upozorava da protekcionističke mere i trgovinske barijere samo pogoršavaju situaciju, stvarajući „ekstremnu volatilnost“.
Poseban je problem to što nekim zemljama sada nedostaje radna snaga za žetvu zbog zatvaranja državnih granica i ograničavanja kretanja usled karantina. Dok koronavirus hara Evropom, farmeri u Francuskoj, Španiji i Italiji upozoravaju da će voće i povrće brzo sazreti i istruliti ako se situacija ne promeni, piše „Blumberg“.
Uzgajivači jagoda i špargle već su sprečeni da oberu svoje plodove, dok bi sledeće u tom nizu moglo biti bilo šta, od zelene salate i paradajza do luka i graška.
„Logistički problemi izazvani koronavirusom postaju veoma značajni“, kazao je Torero za „Gardijan“.
Kako joj ne bi propale tone plodova, Nemačka, kojoj nedostaje oko 300.000 sezonskih radnika, pokrenula je poseban veb-sajt kako bi se farmeri u problemu povezali sa onima koji mogu da pomognu, studentima, onima čiji su poslovi ugašeni zbog mera protiv epidemije, naročito radnika iz uslužnog sektora. Agencije