Biodinamička poljoprivreda je poseban oblik organske poljoprivrede koji je razvio poznati austrijski filozof, naučnik i pisac Rudolf Štajner početkom dvadesetog veka. Osnovna Štajnerova teza bila je postojanje „životne sile“ u poljoprivrednim kulturama i zemljištu. Ove „životne snage“ se smanjuju i gube upotrebom pesticida i veštačkih đubriva, a podstiču se gajenjem biljaka i životinja koje prati ustaljene prirodne tokove.
Ova vrsta poljoprivrede podrazumeva upotrebu posebno napravljenih sredstava na prirodnoj bazi, koja utiču na ubrzano poboljšanje plodnosti zemljišta, kao i na povećanje mikrobiološke aktivnosti. Biodinamička poljoprivreda obuhvata i primenu stajnjaka i komposta u koje se dodaju određeni preparati koji poboljšavaju njihovo dejstvo. Zbog toga su biljke koje se uzgajaju na takvom zemljištu jače i otpornije na bolesti, štetočine, kao i na nepovoljne klimatske uslove.
Biodinamička poljoprivreda – poseban način proizvodnje Zahvaljujući svom pozitivnom dejstvu, ova vrsta poljoprivrede se proširila širom sveta, a kod nas postoji i nekoliko biodinamičkih farmi.
One koji su se opredelili za biodinamičku poljoprivredu ne motiviše ni perspektiva „većih prinosa”, niti „isplativost” uloženog truda. Pre svega, oni žele da sprovedu u praksu filozofiju života, koju korporativna psihologija nije u stanju da dešifruje – pa samim tim ni da zaustavi.
Povratak stoke na pašnjake, mleko bez hemikalija i veštačkih hormona, đubrivo koje sadrži sve što je zemlji potrebno za zdrave useve… U tom skladu sa prirodom, uz poznavanje dinamičkih karakteristika svake biljke ponaosob, postižemo harmoniju koju davno smo narušeni.
Vrščanin Zoran Petrov se pre pet godina vratio iz Norveške i otvorio biodinamičku farmu. Farma „Janova” u Velikom Središtu, kod Vršca, uzgaja krave, svinje, živinu… i proizvodi organski zdravu hranu na 25 hektara. Na jednoj strani beskrajna ravnica, a na drugoj najviši vrh Vojvodine.
Tu, između njih, mirno pasu krave sa zvončićima okačenim oko vrata. Kroz prostor se probijaju samo zvuci pomenutih zvona, cvrkut ptica i vetar koji šiba kroz granje starih jabuka. Alpska scena, usred Vojvodine. Raj na zemlji u kome uživaju i životinje dok se slobodno kreću po imanju od 25 hektara i hrane se svime što nađu.
Upravo tako je Zoran Petrov, doktor tradicionalne kineske medicine, zamislio svoj život još u rodnom Vršcu, u koji se vratio iz Norveške pre pet godina. Tamo je osnovao biodinamičku farmu, gde proizvodi organsku hranu, pre svega životinjskog porekla.
Istorija biodinamičke poljoprivrede
Godine 1924. grupa evropskih farmera obratila se dr Rudolfu Štajneru nakon što je primetila nagli pad plodnosti semena, vitalnosti useva i zdravlja životinja. Kao odgovor, Štajner je održao niz predavanja u kojima je farmu predstavio kao živi organizam: nezavisan i samoodrživ, odgovoran za stvaranje i održavanje svog individualnog zdravlja i vitalnosti. Ovo je bilo u potpunoj suprotnosti sa pogledom na farmu kao fabriku, koji se hvalio upotrebom hemijskih pesticida i sintetičkih đubriva, što je u velikoj meri bilo odgovorno za smanjenu vitalnost koju su primetili farmeri koji su tražili Štajnerovo uputstvo. Metode i principe rada predstavio je na takozvanom Poljoprivrednom kursu 1924. godine, kada je ustanovio biološko-dinamičke preparate kao ključne za ovu vrstu uzgoja/proizvodnje. Ideal biodinamičke poljoprivrede je kružna ekonomija: farmer drži onoliko životinja koliko može da se hrani na svojoj zemlji.
Danas, skoro 100 godina nakon Štajnerovog poljoprivrednog kursa, hiljadu farmi u više od 60 zemalja sveta proizvodi hranu prema biodinamičkim principima prema Demeter standardu. Demeter je najveći dobavljač sertifikovanih organskih (biodinamičkih) proizvoda na svetu. Početkom 1920-ih poljoprivreda se suočila sa jasno vidljivim promenama. Sve veći uticaj tehnologije i znanja i ostvarivanje profita postaje dominantan vodič u proizvodnji hrane. Već od sredine osamnaestog veka poljoprivreda u Engleskoj se odvijala sa jednostranog ekonomskog gledišta. Godine 1810. Albreht fon Taer je proglasio poljoprivredu granom privrede koja posluje isključivo radi profita. Ova tačka gledišta postala je dominantnija tokom devetnaestog veka, što je postepeno dovelo do nerazlikovanja između poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije. Mnogi poljoprivredni proizvođači su se suočili sa takvim razvojem događaja sa velikom zabrinutošću i sve većom sumnjom.
Mesečev setveni kalendar
Kako je moguće da jedno te isto seme posejano na istom tlu, tretirano na potpuno isti način, daje različite plodove? Inspirisana učenjem Rudolfa Štajnera, Marija Tun je započela istraživanje. Uzrok problema je trebalo tražiti u drugoj dimenziji, a ne u prostoru i samim biljkama, a sledeća dimenzija je vreme. Marija Tun je počela da prati ritmove planeta i Meseca, impulse koje oni prenose na Zemlju kroz cikluse svojih kosmičkih položaja i međusobnih odnosa. Istražujući dalje, otkriveno je sve više uticaja kroz delovanje 12 zodijačkih sazvežđa.
Oni deluju preko Sunca, Meseca i planeta i posreduju svoju snagu biljkama preko klasičnih elemenata: toplote, svetlosti, vode i zemlje. Vreme setve, odnosno kada se seme daje zemlji, deluje i formira najjače. Vreme presađivanja je takođe od velike važnosti. Može ojačati ili oslabiti impulse setve. Važno je i vreme obrade zemlje, jer u to vreme otvaramo zemlju uticajima i podsticajima kosmosa. Ako je trenutak dobro odabran, podstičemo rast. Godine i godine testiranja bile su neophodne da se razume, poveže i stvori sistem koji danas poznajemo kao biološko-dinamički metod uzgoja.
Mesec obiđe Zemlju jednom u 27,3 dana. Tokom ovog ciklusa prolazi pored svih 12 oblasti zodijaka. Svaka 2-4 dana dolazi pred novo sazvežđe. Mesec posreduje Zemlji sile sazvežđa ispred kojih putuje, preko klasičnih elemenata. 3 sazvežđa uvek stvaraju jedan trigon, 12 sazvežđa stvaraju 4 trigona. Svakom od trigona pripisujemo jedan od klasičnih elemenata. Sunce, Mesec i planete takođe poseduju energije elemenata vode, zemlje, svetlosti i toplote. Kada se usaglase uticaji pojedinih elemenata i sazvežđa, onda dobijamo određene povoljne impulse određenog elementa koji blagotvorno deluje na biljku. Ova sazvežđa stvaraju vremenske uslove.
Reference: centar dr. Rudolfa Stejnera,
Na savremenoj njivi sve je podređeno brzini. Veći prinos, kraći rokovi, jača sredstva. U tom pejzažu, biodinamička poljoprivreda deluje gotovo kao tiha pobuna – sporija, zahtevnija i, na prvi pogled, pomalo neobična. Nastala je 20-ih godina prošlog veka, iz ciklusa predavanja koje je održao Rudolf Štajner. Povod je bio konkretan i vrlo praktičan: poljoprivrednici su već tada primećivali pad plodnosti zemljišta i kvaliteta hrane. Štajnerov odgovor bio je radikalan za to vreme – farmu je posmatrao kao živi organizam, a ne kao fabriku hrane. Organizmu je, smatrao je, potrebna ravnoteža, ritam i briga, a ne forsiranje.
U središtu biodinamike nalazi se zemlja. Ne kao pasivna podloga, već kao složen ekosistem pun mikroorganizama, gljiva, bakterija i energije. Zadatak poljoprivrednika nije da „nahrani biljku“, već da oživi tlo, jer zdravo tlo samo hrani biljku. Zato biodinamička farma, kad i koliko god je to moguće, zatvara krug: sopstveni kompost, sopstveno đubrivo, što manje spoljašnjih inputa.
Na tom mestu biodinamika se dodiruje sa organskom poljoprivredom. Obe odbacuju sintetičke pesticide i veštačka đubriva, obe insistiraju na očuvanju biodiverziteta i prirodnim procesima. Razlika je u tome što se organska poljoprivreda najčešće zadržava na nivou pravila i zabrana, dok biodinamika ide korak dalje – ona uvodi ritam, kosmičke cikluse i specifične preparate kao aktivne učesnike u proizvodnji hrane. Moglo bi se reći da je organska poljoprivreda metod, a biodinamička – pogled na svet.
Jedan od najpoznatijih, ali i najkontroverznijih elemenata biodinamike jeste rad u skladu sa lunarnim ciklusima. Mesec, u ovom sistemu, nije simbolika već orijentir. Kao što utiče na plimu i oseku, veruje se da utiče i na kretanje sokova u biljkama, klijanje i rast. Zato se setva, sadnja i berba usklađuju sa biodinamičkim kalendarom, koji razlikuje dane korena, lista, cveta i ploda. Cilj nije magija, već preciznije „tajmiranje“ prirodnih procesa.
Posebno mesto zauzimaju biodinamički preparati – male količine supstanci koje se koriste sa velikom pažnjom. Najpoznatiji među njima su preparati 500 i 501. Preparat 500, često nazivan „rog od stajnjaka“, pravi se od fermentisanog kravljeg stajnjaka koji zimu provodi zakopan u zemlji. Njegova uloga je da podstakne život u tlu, razvoj korena i humusa. Preparat 501, „rog od silicijuma“, sadrži fino mleven kvarc i koristi se u proleće i leto kako bi podstakao fotosintezu, zrenje i kvalitet ploda.
Manje poznat, ali jednako zanimljiv, jeste preparat koji se često naziva „Tri kralja“. On se dobija od pepela tri različite biljke ili materijala (tradicionalno se vezuje za simboliku zlata, tamjana i smirne), a koristi se u vrlo malim količinama za suzbijanje određenih biljnih štetočina i bolesti. Za razliku od klasičnih pesticida, ovaj preparat ne deluje direktno „protiv“, već nastoji da promeni uslove u kojima se problem javlja. Ideja je ista kao i u celoj biodinamici: ne gasiti požar, već razumeti zašto je uopšte planuo.
Zbog svega ovoga, biodinamička poljoprivreda često izaziva skepticizam. I to s razlogom – njen jezik nije jezik laboratorije, već prirode, ritma i iskustva. Ipak, mnoge biodinamičke farme širom sveta beleže izuzetne rezultate: stabilna zemljišta, otpornije biljke i proizvode koje potrošači prepoznaju po ukusu i kvalitetu.