Stručna podrška: dr Svetlana Balašević Tubić, dr Vuk Đorđević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, odeljenje za soju
Agrotehničke mere koje se primenjuju u proizvodnji soje imaju za cilj stvaranje optimalnih uslova za rast i razviće biljaka radi ostvarenja genetskog potencijala gajene sorte. Na osnovu dugogodišnjih brojnih istraživanja i višegodišnjih iskustava, nastala je tehnologija gajenja za naša proizvodna područja, koje se treba pridržavati radi ostvarenja što boljih rezultata — visokog i stabilnog prinosa.
PLODORED
Intenzivna proizvodnja, poslednjih nekoliko decenija, dovela je do negativnih posledica na životnu sredinu, posebno kada je u pitanju najvažniji resurs — zemljište. Kao rezultat toga, naučnici širom sveta ponovo se fokusiraju na plodored kao osnovni način da se postigne održiva biljna proizvodnja, povećanje prinosa, kao i ekonomski povrat koji je podrška ulaganjima u proizvodnju. U proizvodnji soje o plodoredu se mora voditi računa jer soja ima svoje specifične potrebe. Prevelike količine azota u zemljištu nepovoljno deluju na azotofiksaciju, te stoga soju ne treba gajiti na parcelama gde je primenjen stajnjak ili gde su gajene leguminoze.
Ne preporučuje se smenjivanje soje sa biljnim vrstama iz iste familije, kao ni sa suncokretom ili uljanom repicom, zbog istih bolesti koje se javljaju kod ovih biljnih vrsta. Soja kao rana okopavina i leguminoza predstavlja veoma dobar predusev za većinu gajenih biljaka. Ostavlja zemljište u rastresitom stanju, čisto od korova, a izborom sorti soje različite dužine vegetacije može se podešavati vreme žetve, kako bi se zemljište na vreme obradilo i pripremilo za setvu narednog useva. Pored plodoreda kukuruz — pšenica — soja, sve je rašireniji tropoljni plodored kukuruz — soja — pšenica koji ima prednosti sa aspekta ishrane useva, s obzirom da soja dobro koristi rezidualna hraniva koja ostaju nakon gajenja kukuruza, a pšenica koristi pozitivan bilans N u zemljištu koji ostaje posle soje. Gajenje soje u monokulturi dovodi do akumulacije prouzrokovača bolesti i insekata, kao i veće zakorovljenosti usled otežane borbe sa korovima, dok je azot koji ostaje iza soje vredniji za naredni usev.
IZBOR SORTE
Osnovni kriterijumi za odabir sorte:
1. Potencijal za prinos i stabilnost-pojedine sorte su bolje adaptirane na specifične uslove sredine od drugih, te je ovo mnogo bolje uzeti za kriterijum, nego samo prinos. Zahvaljujući višegodišnjim testiranjima u mreži makroogleda lociranim u svim glavnim rejonima gajenja soje u Srbiji, kao i brojnim povratnim informacijama iz proizvodnje, izvršena je rejonizacija sorti, pri čemu je utvrđeno da su sorte soje dobro adaptirane za naše agroekološke uslove. Ipak, identifikovani su genotipovi sa povišenim nivoom tolerantnosti prema nepovoljnim, stresnim uslovima (Galina, NS Apolo, Rubin), kao i sorte visokog potencijala rodnosti koji do izražaja dolazi pri povoljnim uslovima gajenja; na plodnim zemljištima, uz striktnu primenu agrotehnike, u humidnim regionima ili uz primenu navodnjavanja (Valjevka, NS Maksimus,+ Trijumf).
2. Grupa zrenja — veoma važan kriterijum za izbor sorte. Ako je sorta veoma rana ili veoma kasna za neki lokalitet, biće ograničena po pitanju ispoljavanja svog potencijala za prinos, koji će biti niži u odnosu na adaptirane sorte za to područje. Takođe, treba voditi računa i o narednim usevima, odnosno plodoredu, kako bi se sve agrotehničke mere obavile pravovremeno.
3. Vreme setve — u našim proizvodnim uslovima, soja se seje u dva roka setve: u redovnom roku setve i postrno. Izbor sorte treba prilagoditi vre-menu setve. Za postrnu proizvodnju soje koriste se veoma rane sorte kao što su Kaća, Favorit, Fortuna, Merkur i Tajfun. Veoma je važno znati da je postrna proizvodnja soje rizična bez navodnjavanja useva.
4. Namena proizvodnje — pre same proizvodnje, potrebno je odrediti joj namenu. Ako je zrno soje namenjeno za dalju prodaju, onda birati sorte koje imaju najveći potencijal rodnosti i koje su najbolje adaptirane za dato područje. Ukoliko će se soja koristiti za ishranu životinja na sopstvenom imanju, potrebno je odabrati sorte koje imaju viši sadržaj proteina, kao što su Rubin i NS Princeza, kao i rane sorte NS Kaća i Fortuna. Takođe postojesorte za specifične namene, kao što su NS Pantera i NS Blackstar, koje se odlikuju crnom bojom zrna. Ove specifične sorte su namenjene farmaceutskoj industriji, a njihovo zrno se može koristiti za dobijanje zdravih grickalica, u smeši sa drugim zrnastim proizvodima.
SETVA
Za obezbeđenje visokog i stabilnog prinosa soje potrebno je odabrati deklarisano seme ispitanog kvaliteta i zdravstvenog stanjab semena. Na semenu se ne sme štedeti i jedina sigurnost proizvodnje se može postići upotrebom deklarisanog semena. Najčešće pitanje i nedoumica proizvođača jeste — kada sejati soju i koja je to prava količina semena. Setva soje se obavlja kada se temperatura setvenog sloja ustali na 10-12 °C. Datumski gledano ovaj period se poklapa sa krajem marta i početkom aprila meseca, međutim, pri odlučivanju o vremenu setve, osnovni kriterijum treba da budu meteorološki uslovi i sorta. Važno je napomenuti da biohemijski procesi i translokacija hranljivih materija iz kotiledona u zone rasta, zahtevaju temperaturu preko 10°C, tako da setva u hladno zemljište može produžiti period nicanja i do 25 dana (u optimalnim uslovima nicanje traje 6-7 dana). Setvu soje treba otpočeti sortama duže vegetacije, koje imaju najizraženije smanjenje prinosa sa kašnjenjem setve. Sorte soje grupe zrenja 00 u postrnoj setvi seju se do kraja juna, dok veoma rane sorte soje grupe zrenja 000 mogu se sejati i u prvoj dekadi jula. Treba napomenuti da i veoma rane sorte soje daju znatno viši prinos u ranijoj setvi.
Sklop biljaka. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja gustine useva za pojedine sorte soje, dobijene su optimalne vrednosti po grupama zrenja: srednje rane sorte soje (grupa zrenja 0) 500.000 biljaka/ha, za srednjestasne sorte soje (grupa zrenja I) 450.000 biljaka/ha, dok za srednje kasne sorte soje (grupa zrenja II) optimalna gustina useva iznosi 400.000 biljaka/ha.
Veoma rane sorte soje (grupe zrenja 00 i 000) seju se gušće, 550.000 — 600.000 biljaka/ha. U trogodišnjim istraživanjima gustine useva na prinos soje (Tabela 1), ustanovljeno je da je najveći prinos sorti grupe zrenja 0, ostvaren pri sklopu od 500.000 biljaka/ha, srednjestasnih sorti (I) pri sklopu od 400.000 biljaka/ha, dok kod grupe zrenja II, sorta Rubin je najviši prinos imala pri preporučenom sklopu od 400.000 biljaka/ha, dok je kod sorte Trijumf najviši prinos ostvaren pri sklopu od 500.000 biljaka/ha. Sorta Trijumf ima skraćene internodije i znatno manju visinu, te se može gajiti pri većim gustinama u odnosu na sorte soje iz grupe zrenja II.
Na osnovu ostvarenih prinosa, može se zapaziti da je pri sklopu od samo 100.000 biljaka/ha smanjenje prinosa, u odnosu na optimalan sklop, iznosilo 22—30 %, dok veća gustina useva od preporučene, dovodi do smanjenja prinosa, tako da je pri sklopu od 600.000 biljaka/ha smanjenje prinosa iznosilo 5 — 10 %.
Preporučeni međuredni razmak za soju je 45 ili 50 cm, ali je moguća setva i na međuredno rastojanje od 70 cm, uz uslov da se ispoštuje optimalni broj biljaka po jedinici površine, u skladu sa grupom zrenja. Dubina setve. Optimalna dubina setve semena soje je od 4 do 5 cm. Klijanje soje započinje razvojem korenovog sistema, te u početku koren raste brže, a intenzivan porast ima i hipokotil koji iznosi kotiledone na površinu zemljišta. Nedostatak ili suvišak vode, niža temperatura, kao i nedostatak kiseonika, mogu dovesti do oštećenja klijanaca I smanjenja sklopa. Veoma je bitno da dubina setve na celoj parceli bude ujednačena, što je preduslov za ujednačeno nicanje i sazrevanje useva, kao i smanjenje gubitaka u žetvi. Previše duboka setva i hladno zemljište produžavaju period klijanja i nicanja, a mnogi klijanci nemaju snage za nicanje. Isto tako, pri ovakvoj setvi mahune se formiraju bliže površini zemljišta, što takođe povećava žetvene gubitke.
Treba zapamtiti da svim agrotehničkim merama pre žetve opredeljujemo visinu gubitaka u žetvi. Upravo je pravilnost izvođenja setve i poštovanje preporuke stručnjaka, preduslov da se ovi gubici svedu na najmanju moguću meru. Pravilnim izborom sorte, kao i dobrim plodoredom, rizik proizvodnje soje se smanjuje, a povećava ekonomski efekat, odnosno profitabilnost. Bilten “Za našu zemlju”