Ovo tvrde,kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika iz inostranstva koji se interesuju za ulaganje u seoski turizam, a posle konsultacija sa profesorkom Nadom Vidić, vrhunskim stručnjakom za tu oblast i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da seoski turizam, koji ima višedecenijsku tradiciju i preduslove za prosperitetni razvoj, može da bude izvor dopune budžeta poljoprivrednog gazdinstva, ali i unosan i kreativan porodični posao. Seoski turizam je izuzetno značajan i za očuvanje, revitalizaciju i prosperitet naših sela, seoskih zajednica i seoskih predela, što ima i veliki geopolitički i bezbednosni značaj za sve građane Srbije.
Prema dostupnim podacima, više od 1.000 porodičnih gazdinstava koje se bave seoskim turizmom u Srbiji ostvaruje gotovo deset odsto ukupne zarade naše zemlje od turizma. Interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima iz godine u godinu raste. Povećan je dolazak stranih turista, najviše ih je iz Izraela, Turske, a u poslednje vreme iz Kine.
Ministar Krkobabić posebno naglašava da se seoski turizam, kao porodični posaokod nas bazira na vrednostima sačuvane tradicionalne seoske porodice, ali da se i u toj oblasti veći efekti mogu postići udruživanjem.
–Zdrava i ukusna, najčešće organski proizvedena hrana, predmeti domaće radinosti, plod starih i novijih zanata, promocija kulturno-istorijske i prirodne baštine, uz čuvenu gostoljubivost naših domaćina, čine deo prepoznatljivih prednosti u oštroj konkurenciji za naklonost domaćeg, a posebno gosta iz inostranstva. Prihod od seoskog turizma može i mora da bude značajniji u ukupnom prihodu Srbije od turizma. Da bi se taj prihod uvećao neophodno je da se poljoprivredna gazdinstva koja se bave seoskim turizmom udružuju u specijalizovane poljoprivredno-turističke zadruge, koje će, u ime tih domaćinstava, preuzeti sve organizacione, finansijske i promotivne poslove. Nije pretenciozno reći da seoski turizam može da bude – srpsko more, rekao je Milan Krkobabić.
Seoski ili, kako se još naziva, ruralni turizam je složena vrsta turizma, jer integriše sve vrste turizma useoskim predelima: agroturizam, salašarski, kulturni, vinski, gastronomski, garden, zanatski, kamping, lovni, ribolovni, manifestacioni (muzički, književni, filmski), etno turizam, planinski, jezerski, rečni… U zaštićenim, prirodnim i kulturnim, predelima u ponudi su biciklistički, planinarski i drugi brojni oblici rekreativnog turizma. Svi oblici seoskog turizma u kućama na selu, brvnarama, konacima, vajatima, salašima, vikendicama, vilama, hotelima, apartmanima treba da imaju eko dimenziju i štite i čuvaju prirodne i kulturne resurse.
Aktuelna turistička ponuda u seoskom turizmu kod nas temelji se na izvanrednoj geografskoj raznolikosti seoskih predela: ravničarski, brdski, planinski, rečni, jezerski, i drugi sa očuvanom izvornom prirodom, izuzetnih rekreativnih svojstava. Posedujemo bogatu seosku kulturnu baštinu sa tradicionalnim etno obeležjima seoskog stanovništva.
Kako navodi ugledna profesorka dr Nada Vidić, među brojnim atraktivnim seoskim turističkim destinacijama koji mogu da budu putokaz budućim investitorima u Srbiji, jesu:Turističko selo Zlakusa, Terzića avlija, Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno, Kapetan Mišin breg, ali i vojvođanski salaši, krajinske i druge vinarije, sve brojnija etno sela i seoske etno manifestacije. Kako ističe akademik Dragan Škorić, seoski turizam je veoma razvijen u zapadnoj Srbiji, gde više stotina domaćinstava svoju egzistenciju obezbeđuje u toj delatnosti. Najpoznatija etno destinacija je Drvengrad, koji je pre više godina poroglašen za najbolje etno-arhitektonsko ostvarenje u Evropi.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije ističe da u našoj zemlji postoje mnogi zanimljivi krajevi bez ijednog hotela, i bez smeštajnih kapaciteta u domaćoj radinosti, i da upravo to otvara realnu mogućnost da zainteresovani povratnici ulažu sopstvena sredstva, uz puno razumevanje i podršku kako države tako i lokalne samouprave. Investicija za bavljenje seoskim turizmom, pre svega kod onih koji već imaju objekte i druge resurse, iznosi 10.000-15.000 evra.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže svima koji su zainteresovani za ulaganje u seoski turizam da registruju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovanu poljoprivredno-turističku zadrugu. Korisno je da posete neko domaćinstvo specijalizovano za seoski turizam i neposredno saznaju njihova iskustva: sadržaje turističke ponude, kakvi su enterijeri i eksterijeri i opremljenost domaćinstava, koje aktivnosti su pripremljene za turiste, koje su znamenitosti i prirodni resursi u okruženju, kakve su cene usluga i način prijavljivanja boravaka. Neophodno je da urade kategorizaciju objekta za izdavanje, a pre nego počnu da adaptiraju svoje domove za turizam ili grade nove objekte, trebalo bi da prouče propise, kojima se određuju važeći standardi – dimenzije soba, broj ležaja…
Nacionalni tim za preporod sela Srbije zalagaće se za izgradnju infrastukture u selima Srbije: puteva, vodovoda, kanalizacije, uvođenje interneta, što je trenutno ograničavajući faktor u razvoju seoskog turizma kod nas. Posebnim merama trebalo bi razvijati lovni turizam, a od napuštenih dvoraca i vetrenjača u Vojvodini napraviti atraktivne turističke destinacije sa kulturnim sadržajima, koji afirmišu našu istoriju, kulturu i tradiciju. U okviru programa obnove zadrugarstva Kabineta za regionalni razvoj “500 zadruga u 500 sela”podsticajna sredstva biće namenjena i zainteresovanim poljoprivredno-turističkim zadrugama.
Za povratnike iz inostranstva i sve druge građane Srbije koji žele da investiraju u seoski turizam, Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete domaćinstvima koje se bave seoskim turizmom, uz savete o tome kako da se udruže u specijalizovane poljoprivredno-turističke zadruge, navodi se u saopštenju Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.