Mnogi sa pravom smatraju da su ovo najlepši planinski predeli u Srbiji, sa “pet” godišnjih doba dnevno. Predanja kažu da sa Rudna vodi sedam puteva, a istorija govori da su kroz Rudno prolazili mnogi karavani u pravcu Dubrovnika. Ta ista istorija je verovatno podstakla i priče o silnim blagima koja su “tu negde” zakopana, a koja su u nevolji ostavljana u nadi da će se jednom ponovno otkopati…Naši domaćini su pronašli svoje blago…
O prirodnim lepotama Rudna i cele rudnjanske visoravni, udaljene osamdeset dva kilometara od Kraljeva, pisano je pre nešto više od jednog veka, čak i u prvoj razglednici poslatoj iz tog kraja, 1911. godine. Oni koji su tada znali za Rudno govorili su o zdravoj klimi, čistim potocima i izvorima koji su presecali i ulepšavali izmešane četinarske, brezove i hrastove šume, zatim čistom vazduhu, gostoprimstvu meštana podgolijskog kraja. Rudno inače i pored jake zime koja ovde ume da ,,zakove,,mesecima ima najveći broj sunčanih dana, tačnije 260, tokom cele godine i to na prostorima cele bivše Jugoslavije. Tako je Rudno vremenom prozvano ,,vazdušna banja,,.
Visoravan na kojoj se nalazi selo Rudno deo je obronaka planine Golija a na njenom najlepšem mestu zvanom Srnjača ususkan je Pansion Nebo. Izgleda nesvakidašnje, jer pogled koji se pruža sa ovog vrha nema priliku svako da doživi. Povratak korenima za Slađanu Milikić Sretović je bila čini se ljubav i obaveza.Neko bi rekao hrabrost a neko ludost, jer je ova mlada žena odlučila da siguran posao u prosveti zameni seoskim turizmom.što je zahtevalo da boravak u Kraljevu zameni sa staništem na Rudnu Upornost da na svojoj dedovini izgrade planinski dom sa nekoliko apartmana pretvorila se u realnost i učinila da njena rodna gruda postane poznata …sledi smeh na moje pitanje, a onda i odgovor
,,Pa mnogi su ovde ali i u Kraljevu i na fakultetu mislili da sa mnom nešto nije kako treba. Međutim u tom trenutku smo svi porodično bili u nekom prelomnom periodu. Ja se nisam dvoumila ni tada ni sada, mislim da smo napravili dobar potez.Jesmo se namučili puno. Međutim sada imamo satisfakciju, jer divni ljudi dolaze, imamo prijatelje bukvalno sa svih krajeva sveta. Deca takođe vole ove prostore, vole prirodu našu hranu. Sve što gostima iznesemo na sto iz naše je njive, baste, obora iz prirode. Na Goliji raste preko 100 jestivih biljaka od kojih možete napraviti mnoštvo ukusnih jela i zimnicu.,,
Nekoliko drvenih kućica smeštajnih objekata postali su izvor egzistencije cele porodice jer su u turizam Milikić Sretović uključeni supružnici, Slađini roditelji i naravno deca Dado i Tea kada im dopuste školske obveze.
,,Ja lično sam ispunjena privatno, poslovno, kao majka, supruga, ćerka, prijateljica. Gradski život mi taj luksuz ne bi dopustio! Radi se puno, ali kada nas ima više raspodelimo dužnosti, sve postignemo, nema greške. Stignemo čak i da se družimo sa našim gostima. Saša nekada goste koji su prvi put kod nas odveze ili uputi na mesta koja treba obići. Ja lično sam se vratila svojim korenima i mislim da sam stičući ovoliki broj poznanika pronašla svoje blago i svoju sigurnost,Moj najveći uspeh da sam ubedila neke moje goste da ovde kupe parče zemlje i dođu da žive. Želim da se Rudno podmladi i škola ne zatvori!,,,- pojašnjava Slađana
Nema nikakve sumnje da je susret sa Rudnom izuzetan doživljaj! Očaravajuća priroda, vazduh koji puni pluća svežinom, četinari, livade rečice, nesvakidašnji mir, retko koga ostave ravnodušnim. Gosti su malo više od sedam do sedamdeset sedam godina ali i mnogo više od prijatelja. Satisfakcija koju u gradu malo ko ima. Za anegdote je potrebno vreme a njih najviše ima Milijana Šekler pionir seoskog turizma, kod koje su dolazili namernici sa Dalekog Istoka Njena priča je počela davno, sasvim slučajno, ali je uz pomoć cele porodice uspela da ,,njeno Rudno,, procveta
,, Tu sam rođena, tu sam se udala i tu sam ostala. Nikada i nisam htela da odem odavde .Od 1986. godine se bavim ovim poslom. Imali sam samo ovu porodičnu kućicu i polako krenuli i to slučajno. Kad je jedna gospođa iz SUP-a iz Beograda sa našom rođakom svratila na kafu. Našli me u bašti, ja kopala, odmah ostavim sve, dok smo pile kafu, pristavim ručak, sedele smo, ručale, sve polako i kad su pošle, ona mene odvaja i kaže: “Vi se meni, Milijana, kao čovek sviđate, a sviđa mi se i mesto. Da li biste hteli da me primite sa porodicom na nekoliko dana, da platim i sve kako treba”? Rekla sam joj: “Zašto da ne”. I tako smo krenuli. I danas se samo preporukom dolazi kod mene. A žao mi je mojih gostiju koji dolaze možda po 15, 20 godina, a kad me zovne, navikli da ima mesta, a nema, mnogo mi bude žao što ne mogu da ih primim. Ali, često goste šaljem u komšiluk, postajemo prijatelji i to mnogo znači svima nama,, počinje priču naša Milijana, začetnik seoskog turizma u Rudnu, a možda i u čitavoj Srbiji
U jednoj zajednici, vođeni istim motivima i ciljevima, žive i rade, Milijana i Bogoljub Bole Šekler, njihova dva sina, Boris i Dragoljub sa Dragicom i Jelenom, svojim suprugama. U sastavu etno domaćinstva Šekler, nalazi se etno restoran “Beli bagrem”, sobe i 6 brvnara kapaciteta 30 ležaja. Njeni bungalovi, stare drvene kućice, razigrane su po širokoj livadi,ispred svake divno cveće i drvene ležaljke. Za decu raznoliki sardžaji od kućica, tobodana, ljuljaški, bazena onih letnjih pa do ,,drvenih sauna buraddi,, za zimu. U kućicama internet, kupatilo, udobni kreveti, posteljina, tkanice, vezeni čaršavi, šta ko voli.
,, I danas mi je želja, da živi selo, da se zadrže i mladi i da uživamo ovde svi zajedno, da se družimo sa gostima. Ovde je stvarno vazdušna banja, odgovara za zdravlje ljudi, za pluća, bronhitis, astmu, krvnu sliku, prirodna voda, pitka, izvorska. Mnogi kontrolišu krvnu sliku kad pođu i kad se vrate odavde i njihovi doktori ne mogu da veruju sa koliko boljom krvnom slikom se vrate sa Rudna. Najviše sunčanih dana u godini imamo. Drugi smo u Evropi po vidljivosti zvezda, baš dokazano da su najjače ruže vetrova u Srbiji kod nas.Nadam se da će tako i ostati i da će mi se gosti stvarno osećati prijatno i dobro i zdravo. Volim kad vidim da se gradi, da se ljudi vraćaju. Nismo mi konkurencija jedni drugima i ne treba da budemo. Nas, da ti kažem, sloga danas drži. Sutra , ako da Bog i deca će da nam žive od ovoga.
Sa Rudna ništa nije daleko srpske svetinje Studenica, Gradac, Nikoljača, Savina isposnica, izvori i staze koje vode do obližnjih sela.Izvorište Moravice i njihova Brevina kucavica Rudna. Još uvek je ovde moguće videti delić bezbrižnog života, vezanog samo za ćudi prirode i ono što sam Bog, da. Šetnja u leto kroz šume ispresecane mnogim stazama odmara misli, a daleka dozivanja meštana daju osećaj bezbrižnosti. Jeseni su očaravajuće, sa milion boja, a zime snežne i romantične.Tu prirodu u svojim pansionima sa lakoćom prenosi Dragan Rastkov Milošević, slikar, turizmolog, lovac
„Često volim da kažem da je ovo mesto 4 u 1, mada je mnogo više od toga. Kao prvo ovo je planinski kraj, selo je živo i malo razuđeno. Planinarima je naročito interesantna planina Radočelo, do čijeg vrha imamo čak tri obeležene planinarske staze. Zatim imamo razvijenu poljoprivrednu proizvodnju, ali i seoski turizam. Osim što poljoprivredne proizvode plasiramo kroz seoski turizam, imamo i ozbiljnu proizvodnju krompira, kao i veliki broj zasada maline, čiji se broj stalno povećava. Razvoju seoskog turizma u ovom kraju doprinosi i blizina manastira, do kojih se brzo stiže. Poseban aspekt seoskog turizma u ovom kraju je i zdravstveni turizam, zbog čega su porodice česti gosti”.
Ovde kao retko gde možete direktno iz polja, bašte ili šume uzbrati i pojesti malinu, kupinu, paradahjz, lubenice koje imaju specifičan ukus. Kupuju samo šta moraju i to se uglavnom odnosi na higijenu objekata, sve drugo je sa njihovog gazdinstva ili domaćina, komšila iz okoline. Najveći deo povrća i voća je uglavnom organskog uzgoja, jer svi rade proizvodnju za sopstvene porebe i potrebe pansiona. Turističku priču Miloševića počeli su Rasko i Dragica Milošević, draganovi roditelji pre blizu 20 godina kada su u svoje domaćinstvo primili su prve goste iz Beograda i Novog Sada. Sve ono što se nađe na trpezi u ovom a i drugim domaćinstvima, proizvedeno je u domaćoj kuhinji, odnosno u bašti, na njivi i u njihovoj staji.
“Domaći sir i kajmak, mleko, domaće pite, gibanice, sušeno meso, slanina i kobasica iz naše sušare, sitni kolači, variva i sokovi, to je ono na šta smo navikli naše goste i što isključivo traže godinama. Domaća hrana je domaća, nema dodataka, sve radimo po recptima naših starih. To se generacijski prenosi, pa kako se nekada čuvala hrana nije bilo zamrzivača. Zatopljeno meso je najukusnije. Naravno po želji gostiju dodamo i nešto modern ali većina želi hleb, pitu kromir sa mesom ispod sača.,, kaže Dragica Milošević koja u kuhinji i dalje drži poziciju glavnog kuvara
Oni su prvi krenuli…danas ozbiljnu priču imaju još desetak dobrih domaćina, jedni su i Miljkovići u samom centru, ali se priča širi i prema susednom Bzoviku. Vidim ozbiljno niču kućice i kuće, pitam za mišljenje da ne bude previse, da se ne naruši mir ovog raja.
,,Mi smo protiv hotela i to stalno govorim. Ima ljudi koji su završili fakultete i vratili se, zašto ne bi nastavili da rade ovde? E, tako će da nam žive sela. Ako se seoskim turizmom bave ljudi po selima. To je seoski turizam. A ti napraviš hotel i šta sve posle uz hotel dođe. Nema tu života. Nisam za to i mislim da su i svi moji Rudljani protiv hotela. Nećemo te zabave i noćna ludila, ljudima je dosta svega. Hoće mir i odmor, hoće dobar ležaj, dobru hranu, dobru vodu, dobar vazduh. To sve imamo, pa zar da rasteramo narod koji smo ovde odomaćili oni su iz ,,džungle,, pobegli!,,zaključuje Milijana
Verovali ili ne osim uživanja u prirodi, gorštačke priče vas nauče da drugačije gledate na život. Reklo bi se da im je Bog dao mnogo toga. Ipak, neki će reći da im je mnogo i uzeo. Mi nismo stekli taj utisak. Ako želite svoje doživljaje za pamćenje obavezno posetite Rudno. Malo je reči koje mogu stati u jednoj priči, zato ako niste posetili Rudno, VREME JE! S. C.