Uzgoj rasada je u povrtarskoj proizvodnji jedan od najzahtevnjih poslova i počinje izborom odgovarajućeg hibrida povrća, pripremom supstrata za setvu i setvom. Zato je u prostoriji za proizvodnju biljaka potrebno obezbediti odgovarajuće uslove za njihovo nicanje. Od optimalne temperature, vlažnosti i klijavosti samog semena zavisiće broj izniklih biljaka. Nakon nicanja, mlade biljčice su često izložene napadu velikog broja štetnih insekata i prouzrokovača bolesti i zato ih je neophodno, na pravi način, zaštititi. O svim aspektima proizvodnje, sagovornik je Jovana Knežević, dipl.ing.ratarstva, PSSS Kraljevo i Mila Milovanović povrtarka
Rana setva rasada obavlja se krajem januara i početkom februara za sadnju u grejanim plastenicima. Srednje rana setva se obavlja krajem februara i početkom marta za sadnju u negrejanim plastenicima, dok se kasna setva obavlja krajem marta ili početkom aprila za sadnju na otvorenom tokom maja i juna meseca. O bilo kojoj setvi da govorimo neophodno je ispunitui sve preduslove kako bi dobili visok kvalitet. Da li će se dobiti snažan, zdrav i dobro razvijen rasad zavisi pre svega od pravilne nege izniklih biljaka. Proizvodnja rasada je visokorizična i zahteva poštovanje svih faktora koji će uticati na krajnji proizvod odnosno rasad. Prvo i osnovno pravilo je izbor kvalietnog semena visoke klijavosti,izbor supstrata, odnosno priprema zemlje za setvu semena za proizvodnju rasada. U tu namenu postoji široka paleta zemljane smeše ali ukoliko sami pripremate supstrat važno je uraditi analizu zemljišta jer višak pojedinih elementi vas mogu omretati u daljem procesu.
,, Ako ste se odlučili da sami napravite supstrate, onda je poželjno da uradite agrohemijsku analizu. To se radi zbog opasnosti od pojave velike koncenracije fosfora koja može biti toksična. Koncentracija fosfora bi trebala da bude oko 50-60 miligrama na na 100 grama supstrata. Analiza je važna i zbog koncentracije kalijuma, koja bi trebala biti takođe oko 50-60 miligrama na 100 grama supstrata. Ph vrednost je poželjno da bude blago kisela, do neutralna, 6-6,5 do 7, a da sadržaj humusa bude oko 5%.Zemlja mora biti čista baštenska zemlja, bez semena korova u sebi, bez rezidua herbicida. Izmešati sa zgorelim, prosejanim goveđim stajnjakom, uz dodatak nekih drugih organskih đubriva, kao što je to glistenjak, ili neki supstrati. .,, kaže Jovana Knežević, dipl.ing.ratarstva, PSSS Kraljevo
Odgovarajuća temperatura je od presudnog značaja za dobijanje kvalitetnog rasada. Za razviće sejanaca za rasad paradajza, plavog patlidžana, paprike i krastavca potrebna je temperatura vazduha 18-20 ˚C i 20-22 ˚C temperatura zemljišta, a noću održavati temperaturu koja je za za 2-4 ˚C niža u odnosu na dnevnu temperaturu.
,, Nagla i velika temperaturna kolebanja mogu veoma štetno uticati na sejance. Temperatura se reguliše otvaranjem i zatvaranjem prozora na leji, a kod leja sa tehničkim grejanjem regulisanjem priticanja toplote i provetravanjem. Pri zalivanju sejanaca treba voditi računa o količini i temperaturi vode kojom se zaliva. Zaliva se mlakom vodom i to od 25-30 ˚C u količini od 10-15 l na 1 m2. Zimi se obavlja u prepodnevnim časovima, a kad otopli popodne između 14 i 16 časova. Izbegavati zalivanje kada je jako sunce, jer se time mogu izazvati ožegotine po listovima.,, nastavlja Jovana
Dnevnu svelost treba koristiti u što većoj meri. Asure kao i druge pokrivače skidati čim sunce zagreje, a vraćati ih što kasnije pred veče što ne važi samo u slučaju izuzetno hladnih dana.Vazduh je bitan i biljkama baš kao i nama, pa je provetravanje neophodno. Ukoliko bude jakih sunčanih dana što karakteriše februar poslednih godina poželjna je i zasena da nam se mladi listići ne bi spržili.
,, Provetravanjem se reguliše temperatura, smanjuje vlaga, unosi vazduh obogaćen kiseonikom. U hladnim danima ova mera se izvodi od 10-12 h brzim otvaranjem i zatvaranjem prozora. Po nastupanju toplih dana prozori se drze otvorenim kako bi rasad očvrsnuo. Zasenjivanjem se sprečavaju štete nastalih usled jakog sunca. Za zasenu se obično koriste asure koje se po potrebi postavljaju ili sklanjaju, jer i nepotrebno zasenjivanje može biti štetno.
Nakon nicanja mlade biljke su često izložene napadu velikog broja štetnih insekata i prouzrokovača bolesti i zato je neophodno napraviti efikasan I pravovremen način zaštite.
,, Prihrana rasada se obavlja 3-4 puta , a mogu se koristiti organska ili mineralna đubriva. Najbolji efekat se ostvaruje upotrebom folijarnih đubriva, odnosno prihranom preko lista. Zaštita rasada podrazumeva upotrebu odgovarajućih sredstava u borbi protiv korova, bolesti i štetočina. Za osetljivi rasad primenjuju se zaštitna sredstva u slabijoj koncetraciji. Veoma se često desi da rasad napadnu i puževi koji grickaju mlade listiće, u tom slučaju predloženi preparat ili pepeo posuti oko leja između redova, ali ne i na biljke.,, kaže Mila Milovanović povrtarka
Biljke su naravno žednje ali ne treba preterivati sa zalivanjem. Osim što forsira razvoj plitkog korenovog sistema zbog kojeg će biljka stalno patiti i loše eksploatisati vodu, često zalivanje dovodi do pojave poleganja rasada. Prouzrokuju ga patogene gljivica pitijum. koje se nalaze u površinskom sloju zemljišta i intenzivno se razvijaju baš u ovakvim vlažnim uslovima. Do infekcije izniklih biljaka najčešće dolazi preko korena
,, Kod mladih biljaka čije je tkivo vrlo osetljivo na toksine ove gljive, simptomi se javljaju u vidu vodenastih pega, koje se brzo povećavaju, zaražene ćelije umiru i cela biljka zahvaćena bolešću propada ubrzo posle nicanja. Do infekcije izniklih biljaka najčešće dolazi preko korena. Zahvaćeni deo stabla je tanji od zdravog dela što dovodi do slabljenja mehaničke moći i biljčica ubrzo poleže. U zavisnosti od faze razvoja bolesti na obolelim delovima biljčice se mogu uočiti jače ili slabije izražena siva buđasta prevlaka. Polegnute biljke na žalost najčešće brzo uginu, jer je patogen ove gljivice u zemljištu i prilikom idealnih uslova aktivira svoje kretanje. Zbog svega iznetog stručnjaci poručuju da je redovna dezinfekcija zemljišta jedna od najefikasnijih načina zaštite od prouzrokovača poleganja rasada. ,, zaključuje kaže Jovana Knežević, dipl.ing.ratarstva, PSSS Kraljevo
Mila Milovanović proizvodnju rasada ima skoro dve decenije ali je seme u zemlju zasadila tek 1. februara.
,, Bilo je previše hladno. Na karaju sedam do deset dana u sadašnjim uslovima neće puno uticati na prodaju u sezoni. Znate da je poslednje dve godine bio marz početkom pa i krajem aprila koji je pokosio rasad na otvorenom. Godinama od nas kupuju uglavnom isti proizvođači ili hobisti i u razgovoru sa njima i oni će biti oprezniji. Sve se promenilo. Mi uglavnom rasad imamo u ova dva velika plastenika papriku, paradjz, krastavac, poslednjih godina setraži i dinja i lubenica. Proizvodnja je skupa i rizična zato smo i mi oprezni!,,
Naša sagovornica sugeriše da su imputi poskupeli za minimum 20% u odnosu na lane što će verovatno imati uticaj i na cene u sezoni.
,, Sve je otišlo na gore! Mada ja uvek kažem za dobar supstrat i seme nikada ne treba štedeti novac. Opet dešava se da kvalitet narošito supstrata varira. Mi koji to radimo godinama osetimo ,,pod rukom,,. Ako nešto krene po zlu ode cela proizvodnja! Zato mesta za improvizaciju nema. Jednom izgubljen kupac se ne vraća. Cene, rano je govoriti.,, zaklučuje Mila
Metorozi najavljuju da će tokom februara takođe biti oscilacija u vremenu tako da povrtari moraju voditi računa o svim agro i pomotehničkim merama. Rasadnička proizvodnja je najskuplja i najrizičnija ali u smislu kasnije dobiti, tokom prodaje rasada i najisplativija. Zbog toga su povrtari jako oprezni jer svaka greška može skupo da košta domaćine.
A mi svima želimo početak dobre povrtarske sezone! S. C.