Udruženje poljoprivrednika ,,Pančevački ratari”, asocijacija ,,Agrarni forum’’ Pančevo i udruženje ,,Građanska neposlušnost’’ Dolovo apeluju na nadležne da se pozabave katastrofalnim stanjem u poljoprivredi i upozoravaju da država mora što pre da preduzme određene mere, „jer je sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza i grubo narušila tržišnu ekonomiju, i stvorila velike zalihe žitarica“.
Prošlogodišnja zabrana izvoza dovela je do strahovito velikih zaliha žitarica. Prelazne zalihe su prosto ugušile tržište, navodi se u saopštenju.
Otkupna cena pšenice pala je sa 45 dinara na sadašnjih 19 dinara za kilogram, što sa ovogodišnjim prosečnim prinosom nije dovoljno postići ni 70 odsto troškova proizvodnje. Gubitak u proizvodnji je veći od 30 odsto, ne računajući naš rad, amortizaciju, indirektne materijalne troškove i drugo, dodaje se.
Otkupna cena kukuruza je spala sa 37 dinara na sadašnjih svega 14,5 dinara kilogram.
Sa uljaricama je skoro isto kao i kod žitarica. Suncokret je spao sa 73 na sadašnjih svega 37 dinara kilogram. Soja sa 85 na sadašnjih 40.
Sve ovo nije praćeno padom cena inputa u proizvodnji poput finalnih proizvoda. Dispariteti cena su prosto uništili naše poljoprivrednike. Uvoz po damping cenama urnišu našu privredu, i dovešće zemlju uvozno zavisnu, jer su naši stvaraoci novih vrednosti uništeni. Na sve što nam se dešava država uopšte ne reaguje poput Mađarske, Poljske i Slovačke koji su zabranili uvoz ukrajinskih žitarica. Ukrajina prodaje svoju pšenicu po 111 dolara po toni. Ukrajina izvozi svoje žitarice po damping cenama i luka Konstanca je preplavljena njihovom ponudom pa je cena pšenice pala na svega 212 dolara po toni, navodi se u saopštenju.
„Sve to je kako spoljni tako i unutrašnji faktori najnegativnije uticalo na naše tržište. Zabrinutost ratara pred jesenju setvu je na najvišem stepenu. Ratari se pitaju – zašto sejati pod ovim uslovima kad otkupnim cenama pšenice (a i ostalih kultura) ne možemo pokriti ni 70 odsto troškova. U startu smo u gubitku 30 odsto kad posejemo prvo seme. Osnovna materijalna supstanca se uveliko troši i već sutra može doći do obustave proizvodnje, ili ćemo i dalje sejati u korist sopstvene štete dok sasvim ne propadnemo – bankrotiramo. Mnogi su već ušli u ,,spiralu smrti’’ jer ne mogu da vraćaju kredite bankama i tako došli u dužničko ropstvo, jer im sada banke rasprodaju imanje i poljoprivredno zemljište u bescelje da bi naplatili dugovanja“, navode paori.
Ratari su, kako kažu, svesni da u ovim uslovima više ne mogu raditi, jer daljom setvom žitarica vrše ekonomsko samoubistvo. A država stoji po strani i samo posmatra tiho umiranje proizvođača ne pokazujući nikakvo interesovanje za spas ratara.
„Inače nama ratarima je mnogo bolje bilo za vreme planske privrede sa čvrstim ekonomskim paritetima cena koje je država sprovodila. Dokaz za to je i masovno napuštanje fabrika za rad u poljoprivredi. Pitamo se ko bi to uradio da tih osamdesetih godina prošlog veka nije bilo perspektivno u poljoprivredi? Pošto se ovih dana u Skupštini razmatra usvajanje buđeta Srbije – smatramo da agrarni budžet mora biti 10 odsto budžeta Srbije – koliko agrar doprinosi stvaranju bruto društvenog proizvoda“, navodi se u saopštenju uz oceu da bi tada bilo dovoljno novca za isplatu ratarima subvencije odnosno direktna davanja od 400 evra po hektaru, kao što je u EU, odnosno u zemljama okruženja iz EU.,, kaže se u saopštenju ovih udruženja