Salata je uvek neizostavan deo našeg jelovnika. Zelena salata (lactuca sativa) je jednogodišnja biljka iz familije glavočika i vodi poreklo sa mediterana. Iz oblasti mediterana širi se u zapadnu evropu, dok je u Ameriku preneta 1494 godine. Veoma je cenjena zbog njenih dijetetskih osobina, vitaminske vrednosti i mogućnosti njenog gajenja tokom cele godine. Zbog te osobine veliki broj poljoprivrednih proizvođača se odlučuje za gajenje tokom cele godine, zbog čega smo potražili savete u PSSS Kraljevo od dipl.inž. Vladimira Kostića
Zelena salata se u svetskoj kuhinji koristi u svežem stanju kao salata, a zbog bogatog sadržaja kalcijum, gvožđa, vitamina B, kao i velike količine vode uz nisku kalorijsku vrednost, pogodna je za različite vrste dijetalne ishrane. Puna je vitamina, rado konzumirana ali i rado viđena kod proizvođača.Zelena salata se uzgaja uglavnom u zatvorenom prostoru u toku jeseni i zime, bez potrebe za dodatnim zagrijavanjem. Jedna je od malobrojnih povrtarskih kultura kojoj pogoduju niske spoljne temperature tako da je jedna je od najmanje zahvnih povrtlarskih kultura, budući da su potrebe za zagrevanjem zaštićenog prostora minimalne. U periodu sa niskim temperaturama, kada su biljke u početnoj fazi rasta, potrebno ih je pokrivati agrotekstilom. Šta je neophpdno kako bi proizvodnja bila bezbedna…
,,Savremenim uzgojem i proizvodnjom u zaštićenom prostoru, zelena salata se odlično uklapa u uzgoj biljaka kratke vegetacije a posebno ako se gaji u hidroponskoj ili plasteničkoj proizvodnji. Time se izbegava potreba za plodoredom i imamo brzu rotaciju i stalno snabdevanje tržišta ovim ukusnim, zdravim i hrskavim povrćem. Zelena salata ima različite termine setve i proizvodnja se obavlja kako na otvorenom polju tako i u staklenicima i plastenicima. Proizvodnja u zaštićenom prostoru počinje u drugoj polovini septembra i traje sve do kraja aprila. Zelenu salatu karakteriše kratak vegetacioni period od 50-120 dana, što zavisi od sortimenta i uslova gajenja. Optimalna temperatura za uzgoj salate kreće se od 18-20 Co, dok i pri temperaturama od 10-15 Co daje zadovoljavajuće rezultate. Proizvodnja rasada salate traje 4-6 nedelja, što naravno zavisi od uslova proizvodnje. ,, ističe Kostić
Proizvodnji salate u plasteniku potrebno je posvetiti posebnu pažnju primenom preventivnih hemijskih mera iz razloga što velike štete mogu prouzrokovati mnoge bolesti i štetočine.
,, Prevedeno po fazama, prvenstveno je neophodno uraditi dezinfekciju zemljišta i plastenika, pre setve obavezno je tretiranje semena kako zbog štetočina tako i bolje klijavosti.Redovno provetravanje plastenika je neophodno iz više razloga i tu nikada nećete pogrešti ali kada je u pitanju zalivanje, sa vodom morate biti oprezni i umereni. Ukoliko se sa vodom pretera, stvaraju se uslovi za razvoj truleži na koju je salata naročito osetljiva.,,
Zelena salata traži prihranu sa manjom količinom azota,zaštita je neophodna ali se mahom preporučuje preventivno ali ako ipak dođe do oboljenja, takve biljke odmah ukloniti sa parcele jer će brzo ugroziti glavice salate.
,,Zaštitu zelene salate od bolesti i štetočina treba obavljati odmah posle rasađivanja. Tek iznikle biljke su vrlo osetljive na bolesti. U proizvodnji rasada može doći do slabog nicanja ili poleganja mladih biljaka. Najčešći uzrok tome su zemljišni parazitiPhytium spp. i Rhizoctonia spp. koji izazivaju poleganje rasada. Kako bi se izbegla zaraza ovim prouzrokovačima bolesti treba izbegavati suvišno vlaženje, prilagoditi temperaturne uslove, povećati svetlost i provetravanje prostorije odnosno tople leje tokom sunčanih dana, gde se nalaze kontejneri sa mladim biljkama salate. Ukoliko je sadnja u tresetu dezinfekcija se ne mora obavljati. Međutim ukoliko je sadnja obavljena u zemljištu poželjno je obaviti tretiranje nekim od preparata na tržištu. Kada se salata bude rasađivala na stalno mesto u plasteniku, ukoliko se koristi stara crna folija obavezno je dezinfikovati. Nakon rasađivanja takođe treba primeniti preparat Previcur 607-SL u koncentraciji 0,3% zalivanjem rasađenih biljaka.,,nastavlja naš sagovornik
Salata dobro podnosi predkulture, kao i kulture koje slede posle nje. Kao predkultura salati odgovara svo povrće koje se đubri stajnjakom, kao što su paradajz ili kupusnjače, a posle nje se mogu sejati mrkva i peršun. U združenoj setvi ide uz praziluk, luk, kelerabu i radič. Kvalitet zemljišta možda nije presudan ali je važan.
,,U proizvodnji zelene salate na otvorenom, zemljište treba da ima, osim plodnosti, dobar odnos voda-vazduh i laku sposobnost zagrevanja. Osim toga, veoma je važno održavati određeni pH. Idealna pH vrednost zemljišta je od 6,5 do 7,0 pH. Zelena salata je osetljiva na kiselost, a posebno na hlor.Zbog toga, prilikom pripreme zemljišta za presađivanje i uzgoj zelene salate treba voditi računa i pripremiti sve u najidealnijem odnosu od hranljivih materija do pH. ,,
Proizvodnji salate u plasteniku potrebno je posvetiti posebnu pažnju primenom preventivnih hemijskih mera iz razloga što velike štete mogu prouzročiti mnoge bolesti i štetočine. Ovo je biljka koja ima skromne zahteve prema temperaturi i svetlosti pa se kod nas gaji tokom zime bukvalno bez grejanja ili ukoliko su temperaturni minusi veliki uz minimalna zagrevanja. Međutim,povećanjem površine na kojima se gaji salata u zaštićenom prostoru učestala je i pojava bakteriozne truleži. Ona se naročito dešava u objektima sa slabim provetravanjem i nakon nekoliko uzastopnih ciklusa proizvodnje salate na istom supstratu. Obolele biljke gube tržišnu vrednost, pa usled toga mogu nastati značjani gubitci.
,,Proizvodnja salate u zatvorenom prostoru je veoma specifična, usled karakterističnih temperaturnih uslova, kao i vazdušne i zemljišne vlage, koji uglavnom pogodiju razvoju patogena kao što su bakterije.Vlažnu trulež salate izaziva bakterija Pseudomonas viridiflava,može prouzrokovati značajne štete na salati koja se gaji u zatvorenomprostoru. Ova bakterija je poslednjih godina dosta rasprostranjena, parazit je mnogih biljaka, kako zeljastih tako i drvenastih, među kojima je razno povrće (salata, pasulj, grašak, paradajz, razne krstašice, bundeva), neke vrste cveća(hortenzija, hrizantema) kao i neki korovi.Početni simptomi bolesti uočavaju se na ivicama spoljašnjih listova slate, u vidu nekrotičnih pega , nepravilnog oblika, crvenkastosmeđe boje. Dalji razvoj bolesti se manifestuje postepenim širenjem nekrotičnih pega i njihovim međusobnim spajanjem. Obolelo tkivo unutar pega se razmekšava i truli, pri čemu je oboleli list poprimio žutu do žutosmeđu boju. Bakterija se postepeno širi ka unutrašnjosti glavice,,. pojašnjava savetodavac Vladimir Kostić
Sve je više poljoprivrednih proizvođača koji se bave povrtarstvom pod plastenikom i uzgoju salate kao najranije kulture koja se ponudi na tržištu. Vlažna trulež je česta bolest pri gajenju zelene salate. Tokom zimskog perioda plastenici omogućavaju gajenje biljaka ali salata zimi može da oboli ukoliko je vlažnost u plasteniku velika ili ukoliko temperatura bude niža od optimalnih jer se pojavljuje vlažna trulež.
,,Simptomi nisu dijagnostičkog karaktera, jer veoma često podsećaju na promene nastale dejstvom drugih patogena. Na oboleleim glavicama salate uočavaju se promene različitog intenziteta. Prvi simptomi ispoljavaju se u vidu tamnozelenih, vlažnih pega nepravilnog oblika, često po ivici, ali i drugim delovima, kako mladih, tako i starijih listova. Pri povećanoj vlažnosti i niskim temperaturama pege na listovimase dosta brzo šire. U završnoj fazi razvoja bolesti cela glavica je zahvaćena vlažnom truleži, pri čemu su oboleli listovi deformisani, crne boje, providni i mokri. Ovakve glavice zbog nemogućnosti korišćenja za ishranu u potpunosti gube svoju upotrebnu vrednost.,, kaže Kostić
Pri gustom sklopu trulež se širi i na okolne biljke, nanoseći značajne štete u proizvodnji ovog useva, naročito u zaštićenom prostoru. U nedostatku efikasnih sredstava hemiske zaštite, preventivne mere za sprečavanje pojave bakteriozne vlažne truleži salate, su prosto obavezujuće. U tom smislu, kao osnovne mere se preporučuju preventivne mere, plodosmena sa biljkama iz porodica trava, odstranjivanje i uništavanje obolelih biljaka pri čemu se smanjuje zarazni potencijal biljaka, izbalansirano đubrenje.
,,Razvoju ove bakterije pogoduju uslovi povećane vlažnosti i niže temperature od uobičajenih. Bakterija se kapljicama vode lako prenosi i širi u gustim zasadima salate u zaštićenom prostoru. Duži periodi vlaženja lista pogoduju širenju populacije ove bakterije na listovima salate. Sveže povrede obično služe kao mesto ulaza bakterije, kao i napuknuća tkiva tokom porasta, ozlede od lisnih vašiju ili drugih insekata. U zavisnosti od vremenskih uslova, simptomi se mogu pojaviti nakon perioda inkubacije u trajanju od 30 sati do pet dana. Bakterija se razvija pri temperaturama od 5-35 ° C, pri čemu joj optimum za razvoj 26 ° C.,,sugeriše sagovornik
Ukoliko se koristi navodnjavanje salate preporučuje se da ono bude kap po kap, čime se redukuje učestalost vlaženja listova, a samim tim i ublažavanja bolesti. Dobra ventilacija ubrzava isušivanje i rezultira skraćenjem perioda vlažnosti lista. Plodored se preporučuje kao preventive u borbi sa ovom bakterijom. Kostić takođe sugeriše svim povrtarima da strogo vode računa o tretmanima ukoliko koriste hemihjske mere zaštite i preventive, naročito u pogledu karence. S. C.