Vinarstvo je najbrže rastući sektor čitave srpske ekonomije i uz domaći IT sektor ima najveći potencijal za razvoj. Ovim rečima je premijerka Ana Brnabić na svečanom dodeljivanju nagrada najboljim domaćim vinarima, u organizaciji Saveza vinara i vinogradara Srbije, odala najveće priznanje. Država i dalje planira da ulaže u ovaj sektor jer rezultati pokazuju da je potez dobar.
Na manifestaciji „Veliko ocenjivanje vina Srbije“ koja je održana 17. i 18. maja, učestvovalo je 138 domaćih vinarija sa 481 etiketom, a žiri sastavljen od 24 domaća eminentna stručnjaka dodelio je nagrade najboljima u devet kategorija. Njima su sinoć na svečanosti u beogradskom hotelu „Radison“ uručene nagrade.
U kategoriji bela mirna vina od lokalnih nearomatičnih sorti grožđa nagrađena je vinarija „Vista hil“, dok je za najbolje belo mirno vino od nearomatičnih internacionalnih sorti grožđa glavnu nagradu dobila vinarija „Vinum“. Glavnom nagradom u kategoriji penušava vina nagrađena je vinarija „Deurić“, a najbolje roze mirno vino napravila je vinarija „Kosović“.
U kategoriji crvena mirna vina od lokalnih nearomatičnih sorti grožđa priznanje je dodeljeno vinariji „Braća Rajković“, a za najbolje crveno mirno vino od internacionalnih nearomatičnih sorti grožđa proglašeno je ono vinarije „Vinis“.
Titulu najboljeg mirnog vina od lokalnih i internacionalnih atromatičnih sorti grožđa ponela je vinarija „Laster“, kao najbolje prirpodno slatko i likersko vino ocenjeno je ono koje je proizvela vinarija „Aleksandrović“, dok je u kategoriji oranž vina nagradu dobila vinarija „Vučurević“.
Premijerka Brnabić nije krila zadovoljstvo zbog toga što domaće vinasrtvo vidno napreduje i ima ambicije da postane prepoznatljivo i na svetskom tržištu.
„Vaše znanje, vaša želja da učite, vaša strast da budete najbolji u tome čime se bavite i hrabrost da se takmičite sa jačim i bogatijim od vas, i da u tim utakmicama pobeđuete je ono što me inspiriše kao predsednicu Vlade svaki dan. Vi ste ono što Srbija jeste i što je postala i hvala vam od srca na tome“, naglasila je premijerka.
Dodala je da je Vlada Srbije tu da to prepozna i podrži, navodeći da to sve vodi predsednik Aleksandar Vučić. Brnabićeva je zatim objasnila šta pod tim rečima podrazumeva.
„Prvog maja sam sa predsednikom bila na otvaranju radova na Fruškogorskom koridoru. Nakon toga smo obišli Frušku goru idući po atarskim putevima, po vinogradima, da vidimo nove zasade. On mi je rekao šta treba da napravimo od Fruške gore i od drugih vinogradarskih krajeva naše zemlje i koliko da uradimo za njih, i kolika je to dodatna vrednost za našu poljoprivredu i ekonomiju, i koliko je to važno za promociju Srbije“, rekla je premijerka Brnabić.
Ona je podsetila je da je Vlada uz pomoć ministra poljoprivrede Branimira Nedimiovića i Saveza vinara i vinogradara usvojila Strategiju razvoja ovog sektora s ciljem da svake godine povećavamo površine pod vinovom lozom za 400 do 600 hektara.
„Pripremamo Zakon o vinu i molim vas da se uključite u to kako bismo ispunili sve naše potencijale u vinarstvu, i očekujem da ćemo ga usvojiti do kraja ove godine. Ponosna sam na naše vinarstvo, svaka vam čast i sve čestitke od srca, i zaista verujem da i u tome možemo biti jedni od najboljih u svetu“, naglasila je premijerka.
Direktor Saveza vinara i vinogradara Stevan Rajta rekao je da je „Veliko ocenjivanje vina Srbije“ manifestacija kakva se nikada pre u našoj zemlji nije održala.
„Ovo je jedan od najvećih ovakvih projekata na Balkanu. Savez vinara i vinogradara je malada organizacija koja će da raste i postaje sve bolja kakao vreme bude prolazilo i veoma je važna za sve nas“, ocenio je Rajta.
Somelije Igor Luković objašnjava da pre svega posmatraju boju, jer vino mora da bude čisto, bistro da boja ne bude tamna, oksidisana.
„Takođe miris mora da bude čist, jasan, sortan da ne bude opterećen nekim tehnološkim greškama poput redukcije, oksidacije ili sličnim stvarima. Takođe, najvažnije u ukusu, mora da bude harmonično, zaokruženo, postojano i onda ga ocenjujemo kao visoko kvalitetno vino“, kaže Luković.
Predsednik Saveza vinara Marko Malićanin ističe da na taj način oni upute proizvođače vina u to da li negde greše i da li su vina u skladu sa svetskim trendovima i daju savet za budući razvoj.
Kvalitet domaćih vina u poslednjih deset godina umnogome je podignut. Stigle su nagrade i na međunarodnim takmičenjima. Sada se kao veći problem postavlja kvantitet. Zato je Vlada usvojila strategiju razvoja vinarstva kako bi povećala površinu zasada i proizvodnju vina.Vinari će tokom godine imati nov poziv, ne samo za vinarstvo već i u sektoru rakija.Do sada je 51 vinarija dobila novac u 2020. godini u vrednosti preko šest miliona evra, što potvrđuje i odlučnost države da ulaže u ovaj sektor.
Direktor Saveza vinara Stevan Rajta smatra da što više sade i sve što više proizvode i nađu plasman za to biće svakako bolje. „Mi treba svake godine da sadimo između 750 i 1.000 hektara, to je veoma ambiciozno“, smatra Rajta. Ambiciju srpski vinari imaju, ali i veći deo opštih uslova za pozicioniranje na vinskoj mapi sveta – kvalitet, količina i tradicija.
U konkurenciji za najbonja vina Srbije bilo više od 500 različitih vina iz preko 150 vinarija. Zahvaljujući predanom radu, pravilnom pristupu tehnologiji proizvodnje i odležavanju vina, ocenama sudija zlatnu medalju dobilo je preko 60 uzoraka, dok je srebrnu medalju ponelo preko 130 vina.Zaključak ovogodišnjeg nacionalnog ocenjivanja vina je da srpsko vinarstvo uspešno napreduje i može da stane rame uz rame sa vinima iz poznatih vinskih zemalja.Glavnu ulogu u ocenjivanju vina ima somelije, jer budućnost nekog vina zavisi od njegove ocene i mišljenja. Obrazovanje i profesionalizam u sponi sa istančanim ukusom i razvijenim čulima glavne su karakteristike degustatora. S.C.