Poslednjih meseci sve je intenzivnija kontrola pčelinjih proizvoda, posebno meda. Podaci na koje ukazuje SPOS su više nego zabrinjavajući. Med koji se nalazi u našim trgivinama u značajnom procentu je falsifikatod koga zarađuju ,,nazovi,, proizvođači ali i trgovci. Postupci za falsifikovanje meda opstaju i sve su savršeniji. Svuda u svetu kontrole ukazuju na prisustvo ogromnih količina fasifikovanog meda, ali se istovremeno ukazuje i da su metode za inspekciju i otkrivanje falsifikata često ograničene i nepouzdane.
Kako prenosi sajt Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), med je treća hrana koja se najviše falsifikuje, posle mleka i maslinovog ulja. U tekstu glavnog urednika specijalizovanog časopisa „Srpski pčelar” Vlastimira Spasića, ističe se da se pčele danas gaje u preko 90 miliona košnica, iz kojih se dobija oko 1,9 miliona tona meda, u vrednosti od oko šest milijardi evra.
Med je, po definiciji, prirodna supstanca, proizvod medonosnih pčela od sakupljenog nektara biljaka kome dodaju sopstvene specifične supstance. To je namirnica istovremeno i biljnog i životinjskog porekla i po tome je jedinstvena, a zbog izuzetnih svojstava koristi se i kao hrana i kao lek.Međutim, na tržištu Srbije je sve manje kvalitetnog meda, a sve više proizvoda sumnjivog porekla i još sumnjivijeg kvaliteta.
Pčelarski posao je izuzetno težak, pa je med skup i to ga čini primamljivom metom za falsifikovanje jeftinim zamenama. Kina je najveći svetski proizvođač meda, čineći četvrtinu svetske proizvodnje, ali se na njen uspeh i dominaciju niskom cenom odavno gleda sa sumnjom ‒ navodi autor i dodaje da se u istočnoj provinciji Čejiang, gde je najveća koncentracija pčelarske industrije i industrijskog bilja, proizvodi jeftin pirinčani i kukurzni sirup koji se meša sa medom. Istovremeno, „Alibaba”, kineska internet pijaca, čak oglašava industrijski fruktozni sirup za med, za oko 0,19 dolara po kilogramu. Spasić ističe kako pčelari upozoravaju da je protok falsifikovanog meda koji izlazi iz Kine toliko velik da uništava svetsko tržište.
Da li je nestašica prirodnog meda odobrila uvoz ,,lažnog meda,, ?
Prema Međunarodnom trgovinskom centru (ITC), globalni uvoz meda od 2010. do 2019. godine porastao je vrednosno sa 497 miliona na 665 miliona dolara, ili 34,5 odsto.
Čini se da su ovi podaci znatno precenjeni, jer jedan broj zemalja uvozi velike količine meda za njihovu naknadnu preprodaju po višim cenama pod maskom vlastitih proizvoda. Primer ove prakse je otkrivena prevara lanca za snabdevanje Sjedinjenih Država jeftinim kineskim medom, koja je uključivala 30 zemalja posrednika .
Ovaj sektor samo u Evropi uključuje 10 miliona košnica i 650 hiljada pčelara. Uprkos tome, evropski pčelari obezbeđuju samo 64 procenata meda od količine koja se konzumira u regionu, a ostale količine se uvoze. To znači, ističe autor, da je uprkos ekstremnom padu proizvodnje, malo verovatno da će se cene povećavati, jer su evropski proizvođači potkopani jeftinim uvozom. U Komitetu profesionalnih poljoprivrednih organizacija u EU opisali su ovu situaciju kao odraz dubokih strukturnih poremećaja tržišta i uvereni su da će cene meda u zemljama glavnim uvoznicama i dalje da padaju.
U novembru prošle godine iz tog komiteta su upozorili kako su sredstva za egzistenciju mnogih evropskih pčelara u opasnosti, nakon jedne od najtežih berbi u poslednjih nekoliko decenija, delom izazvane poplavama u centralnoj i istočnoj Evropi, a delom i zbog prisustva falsifikata i meda sumnjivog kvaliteta. Recimo, u Mađarskoj je proizvodnja bagremovog meda bila svega 10 odsto od višegodišnje prosečne berbe. U Austriji su pčelari izvestili da tako loša berba nije zabeležena decenijama. Pad proizvodnje zabeležen je Portugaliji za 80 procenata i na jugu Italije gotovo isto ili malo manje.
Predsednik SPOS-a o trenutnom stanju pčelarstva i meda u Srbiji
Gostojujući na RTS-u, povodom ovih informacija, ali i Svetskog dana pčela, Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, rekao je i ovo…
,,Pri kraju je velika akcija otkrivanja lažnog meda, najšira koja je ikada sprovedena u Srbiji, i sve ukazuje na to da će rezultat biti šokantan. Preliminarni rezultati su pokazali da 40 odsto meda na domaćem tržištu nije ispravno, u EU 10 odsto, a u SAD je čak 70 odsto meda falsifikat!,,
U veliku akciju otkrivanja lažnog meda, je uključena veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, a predvodi je Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali se uključio i Interpol.
Prema njegovim rečima, analize su pokazale da firma “Hani med” falsifikuje med. Pokazalo se da je ona do sada prolazila sve analize, ali zahvaljujući novoj tehnologiji, koja se primenjuje na Hemijskom fakultetu, dokazalo se da falsifikuje med.
“Naloženo je firmi ‘Hani med’ da sve količine povuče sa tržišta, što nije urađeno. Njihov med se nalazi i dalje u svim trgovinama. Procenili su da je rizik od kazne manji od profita”, naveo je Živadinović.
Kaže da je imao iskustva i sa pekarskim medom, koji je legalan. Nastaje kada se med pregreje, jer se tad oštećuju neka svojstava i tada može da se koristi u pekarskoj industriji za kolače, ali to mora da se naznači.
“Nisam video ispravno deklarisan pekarski med u Srbiji i to je problem”, rekao je Živadinović i dodao da Srbija nema zakon kao EU, na osnovu kojeg bi kažnjavala one koji se bave falsifikovanjem hrane.
Holandija za primer
Naveo je primer Holandije, gde se falsifikatorima zatvara firma na dve godine i ne mogu da je otvore ni na članove porodice, pa nikome ne pada na pamet da se time bavi.
Poređenja radi, pčelare proizvodnja bagremovog meda košta 800 dinara, a one koji falsifikuju 100 dinara, tako da oni idu svesno na falsifikovanje jer imaju veću zaradu.
“Preliminarni rezultati su pokazali da 40 odsto meda na domaćem tržištu nije ispravno, zato smo pozvali da se prijavljuje svaki neispravan med. U EU 10 procenata, a u SAD čak 70 posto je falsifikovanog meda” rekao je Živadinović.
Kad nema bagrema, onda nema ni meda od bagrema, a kod falsifikatora uvek ima svih vrsta meda.
“Ideja i akcija nam je uspela, naši proizvođači sada mogu da plasiraju robu bez posrednika, po realnim cenama. Garantujemo kvalitet, ako ne želite da budemo najbolji, nemojte da radimo. Naša svaka tegla ima serijski broj. Imate puno ime i prezime meda”, rekao je Živanović i napomenuo da se njihov med analizira i u Srbiji i u inostranstvu.
Ako je otkupna cena bagremovog meda 800 dinara, ne možete ga kupiti po 800 dinara u trgovini, već po 1.200 i 1.300 dinara, ako je jeftiniji, to ukazuje da nešto nije u redu.
“Koristimo i ovaj kišni dan da pokažemo značaj pčela za okolinu. Poklonićemo pola tone meda bolesnoj deci, NURDOR-u, kao i bolnicama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu”, zaključio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Pčelama u čast, nesavesnim prevarntima na dušu!? Nije samo preavra u novcu već i namaeri, koja očigledno vuče duboke korene. Koren ili korenčić kod nas, na žalost svaki pelcer se PRIMI!
Većina ljudi med koristi kao lek, što ova namirnica načelno i jeste. Uvek me zanimao osećaj onih koji podvalama i prevarama, dolaze do dobiti na štetu nečijeg zdravlja? Koga vi više volite pčele ili ljude?
Ove godine se po četvrti put proslavlja Svetski dan pčela.
Interesantno je da je na dan prve proslave Svetskog dana pčela 2018. godine započet proces izbora izvođača radova na Pogonu za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“.
Svetski dan pčela 20. maj obeležava se sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na njihov značaj za naš opstanak na planeti, ali i na potrebu da ih trebamo zaštititi.Proglasile su ga Ujedinjene nacije na predlog Slovenije, uz podršku ogromnog broja zemalja sveta, pa i Srbije. S.C.