Vlažnu trulež salate izaziva bakterija (Pseudomonas viridiflava), može prouzrokovati značajne štete na salati koja se gaji u zatvorenom prostoru i u polju. Ova bakterija je poslednjih godina dosta rasprostranjena, parazit je mnogih biljaka, kako zeljastih tako i drvenastih, među kojima je razno povrće (salata, pasulj, grašak, paradajz, razne krstašice, bundeva),voće (breskva, kajsija, vinova loza), neke vrste cveća (hortenzija, hrizantema) kao i neki korovi.
Početni simptomi bolesti uočavaju se na ivicama spoljašnjih listova slate, u vidu nekrotičnih pega , nepravilnog oblika, crvenkastosmeđe boje. Dalji razvoj bolesti se manifestuje postepenim širenjem nekrotičnih pega i njihovim međusobnim spajanjem. Obolelo tkivo unutar pega se razmekšava i truli, pri čemu je oboleli list poprimio žutu do žutosmeđu boju. Bakterija se postepeno širi ka unutrašnjosti glavice. Pri povećanoj vlažnosti i niskim temperaturama pege na listovimase dosta brzo šire. U završnoj fazi razvoja bolesti cela glavica je zahvaćena vlažnom truleži, pri čemu su oboleli listovi deformisani, crne boje, providni i mokri. Ovakve glavice zbog nemogućnosti korišćenja za ishranu u potpunosti gube svoju upotrebnu vrednost.
Razvoju ove bakterije pogoduju uslovi povećane vlažnosti i niže temperature od uobičajenih. Bakterija se kapljicama vode lako prenosi i širi u gustim zasadima salate, kako u polju tako i u zaštićenom prostoru. Duži periodi vlaženja lista pogoduju širenju populacije ove bakterije na listovima salate. Sveže povrede obično služe kao mesto ulaza bakterije, kao i napuknuća tkiva tokom porasta, ozlede od lisnih vašiju ili drugih insekata. U zavisnosti od vremenskih uslova, simptomi se mogu pojaviti nakon perioda inkubacije u trajanju od 30 sati do pet dana. Bakterija se razvija pri temperaturama od 5-35 ° S, pri čemu joj optimum za razvoj 26 ° S.
Za sprečavanje pojave bakteriozne vlažne truleži salate, kao osnovne mere se preporučuju preventivne mere, kao što su: plodosmena sa biljkama iz porodica trava, odstranjivanje i uništavanje obolelih biljaka pri čemu se smanjuje zarazni potencijal biljaka, izbalansirano đubrenje.
Ukoliko se koristi navodnjavanje salate preporučuje se da ono bude kap po kap, čime se redukuje učestalost vlaženja listova, a samim tim i ublažavanja bolesti. Dobra ventilacija ubrzava isušivanje i rezultira skraćenjem perioda vlažnosti lista. Plodored se takođe preporučuje kao mera borbe. Autor Jelena Grbić, dipl. inž. zaštite bilja