Pčelinjak je zavisno od lokacije većinom u mirovanju, pa je to pčelarima vreme za završne radove i pripreme za predstojeću zimu kada pčele ulaze u “zimski san”. Međutim, ova jesen je prilično topla tako da je izlaz pčela još uvek aktivan. Da bi pčele preživele zimu, potrebno im je obezbediti dovoljno hrane, toplote i zaštite od štetočina. Potrebno im je dovoljno meda i polena za prehranu tokom cele zime.
Svakako, najvažniji posao je kontrola zimskih zaliha, odnosno da li ima dovoljno meda i polena za prehranu pčela tokom cele zime. Ako je potrebno, a iskustvo pčelara poslednjih godina ukazuje da je bilo neophodno dodati med, polen ili pogače.
Kao i kod tretmana protiv varoze, treba pregledati ne samo neke, već sve zajednice u pčelinjaku. Proveriti stanje legla, prisutnost matice, ima li znakova bolesti ili štetočina kao što su voluharice i miševi. Ako je potrebno, u zavisnosti o čemu se radi, treba preduzeti odgovarajuće mere.
U novembru se košnice ako to nije odrađeno pre “zatvaraju” češljevima, stavljanjem stiropora ili najlona na vrh košnice (kod LR-a) kako bi se pčele zaštitile od hladnoće i prodora miševa i rovki. Pčele se greju sopstvenim telima, gibanjem mišića. Zato je važno da je košnica dobro izolovana kako bi se pčele zaštitile od hladnoće.
Pčele mogu da budu napadnute od raznih štetočina, kao što su varoa, nozemoza i gljivice. Pčelar treba poduzeti odgovarajuće mere za njihovu zaštitu. U nekim predelima postoji i opasnost od medveda koji i tokom zimskih meseci mogu da posete pčelinjak u potrazi za hranom.
Radovi u pčelinjaku u novembru su važni za uspešno zimovanje pčela, kako bi se obezbedilo zajednicama da budu zdrave i spremne za zimu. U toku ovog meseca počinje bojenje i popravak košnica, radi se na nabavci opreme i pribora za sledeću sezonu.
Kako je sada period mirovanja pčela i manjih aktivnosti u pčelinjaku mnogi pčelari koriste mnogobrojne manifestacije kako bi prodali svoje proizvode. Cena meda u otkupu je bila bezmalo prepolovljena ali se na malo prodavala po znatno višim cenama. Tako se kilo bagremovog meda cenio do 1.400 dinara, livadski med za 1.000 dinara, za šumski med se izdvajalo 1.200, dok se kilo lipovog meda moglo pazariti za 1.000. Na pojedinim lokacijama i prodavnicama zdrave hrane cene su nešto više.
Nešto skuplje su neke vrste ekstrakta meda, ili saća. Pa se tako na ovogodišnjim sajmovima za 1.600 dinara moglo kupiti saće u medu, pola kila mešavine perge, meda, mleče, polena i propolisa za 1.300 dinara, dok je pola kila mešavine meda, mleča, polena iznosila 1.100 dinara. Perga je inače jedan od najkvalitetnijih proizvoda od pčela i poslednjih godina, kažu pčelari najtraženiji proizvod. Ona predstavlja fermentisani polen i devet puta je kvalitetnija od polena. Mešavina meda i mleča je nešto jeftinija i košta 1.000 dinara, samo 10 grama matičnog mleča košta 800 dinara, a ista cena je u proseku i za 10 grama perge.