U poslednjih par godina evidentno je da se pčelari suočavaju sa velikim problemima .Prinosi u pčelarstvu sve slabijii ,otkupne cene pčelinjih proizvoda sve niže, tržište nam je pretrpano falsifikovanim i medom sumnjivog kvaliteta.
Mnogi pčelari iz ličnog razočarenja su u nedoumici šta dalje, mnogi su krenuli u masovnu prodaju svojih zajednica i to za bagatelu.
Biti hobista ili profesionalac je pitanje koji mnogi pčelari postavljaju sami sebi, troškovi se uvećavaju svake godine , a pčelarenja bez prihoda je skupa delatnost.
Problemi su na globalnom nivou pčele polako nestaju, a mnogi još uvek nisu ni svesni da kada ne bude bilo pčela neće imati ko da nam oprašuje biljne kulture a znamo šta posle sledi , biće doveden i naš opstanak u pitanje.
Po podacima naučnika jedva 3 posto dobiti od pčelarstva ostaje pčelaru a sve ostalo ide u korist šire društvene zajednice indirektno ,od oprašivanja do toga da su pčele bio – indikator zagadjenja životne sredine .
Za situaciju na terenu i poslednje gubitke na pčelinjacima treba tražiti uzroke. Nažalost nemamo institute koji bi se bavili tim istraživanjima već kao pčelari praktičari sa dugogodišnjim pčelarskim iskustvom donosimo neke zaključke.
Kod pčelinjih zajednica postoje genetske predispozicije higijenskog ponašanja i otpornosti na bolesti što naravno zavisi od društva do društva ,a bolest će se aktivirati kada dodjem do povećanja broja patogena ( virusnih ćelija , broj spora nozeme) . Uzrok može biti stres, slaba paša, glad, pesticidi i dr. a svi utiču na imunološki sistem pčela.
Koliko su oni validni procenite sami:
- KLIMATSKE PROMENE
Sve toplija leta i blage zime koje su zastupljene u poslednjoj deceniji a koje utiču na pčelinje paše. Posebno su ugroženi stacionarni pčelari.
-UVODJENJE MODIFIKOVANIH SEMENA .
Poljoprivrednici se sve više opredeljuju za mono kulture koje ne nude dovoljno
raznolikog polena što utiče na razvoj pčelinjih zajednica i njihov imunitet.
-NEKONTROLISANJA UPOTREBA PESTICIDA I DRUGIH HEMIJSKIH PREPARATA U POLJOPRIVREDI .
Nažalost zbog nekontrolisane i nepravilne upotrebe svedoci smo velikih trovanja pčela u jeku sezone .
-TEHNIKA PČELARENJA
Mnogi pčelari idu ispred vremena , žure sa brzim i neadekvatnim proširenjem pčelinjih zajednica u rano proleće (hvale se kako su im društva jaka i da su im dodali ram sa satnom osnovom u centar legla i da je matica to za noć zalegla ).
- UVODJENJE U PREZIMLJAVANJE SA NEDOVOLJNO KVALITETNE HRANE.
Iako smo svesni da su pogače nužno zlo i da ih treba koristiti samo u krajnjoj nuždi za preživljavanje društva, sve učestalija je praksa masovnog korišćenja jer neke kolege su ih već uveliko dodali.
Sve ovo dovodi do slabljenja imuniteta i zdravstvenih problema pčela sa kojima se sve češće susrećeno.
Zato kolege pčelari jedni – drugima trebamo biti podrška , pružati nesebičnu pomoć pre svega pčelarima – početnicima, ukazati im na greške koje prave, a ko ne želi da prihvati dobronamerne savete neka radi prema svojoj savesti.
Mnogi pčelari koje znam ljubomorno čuvaju svoja znanja ne žele da ih prenesu mlađima, plaše se konkurencije ali ne shvataju da time pokazuju svoje pravo lice i koliko su mali ljudi.
Moramo pomoći svakome ko ima sklonosti prema ovom pozivu jer uprkos svim problemima pčelarstvo u našem širem regionu ima prosperitet .
Mi smo usko povezani sa ostalim poljoprivrednicima samo moramo biti disciplinovani i našu saradnju učvrstiti,i ukazivati na probleme sa kojima se susrećemo u cilju obostrane koristi posebno sa voćarima .
Pčelarstvo može biti hobi gde ambiciozan i vredan čovek može da iskoristi svoje slobodno vreme za sopstvenu korist, zdravlje a naravno i uživanje u prirodi sa ovim božanskim stvorenjima.
Činjenica je da se pčele mogu uzgajati usputno na krovu zgrada po uzoru na svetske metropole, u gradskom dvorištu i na pola ara zemljišta u predrađu i biti povezano usko sa baštovastvom, cvećarstvom , voćarstvom.
Crteži na drevnim grobnicama i spomenicima svedoče o dugoj tradiciji pčelarstva i opstanku pčela milionama godina ,one su opstale uprkos svim nedaćama, ali sada je druga priča postale su ugrožena vrsta i bez naše pomoći neće moći same da se izbore .
Pčela je proglašena božanskim bićem još u Grčkoj mitologiji, med je bio jedini zasladjivač koji su koristili Evropljani sve do invazije Aleksandra Makedonskog na bliski istok odakle je doneo šećernu trsku.
Znači pčelarstvo se može upražnjavati u različitim stepenima , od čuvanja jedne košnice uz mala ulaganja do komercijalnog pčelarenja od nekoliko stotina do hiljade košnica.
To je odličan hobi za osobe sa malo slobodnog vremena kojima je potrebno da provode vreme u prirodi na svežem vazduhu, zbog lične kondicije i zdravlja posle dana provedenog u kancelariji, školi. Svako može postati odličan pčelar , potrebna je volja i ljubav prema pčelama, edukacija, literatura , mentor i to je to.
Da među nama nije prisutan strah od uboda pčela, mnogo više ljudi bi se bavili ovim poslom. Ko god nije elergičan na ubod pčele neka pokuša , ko jednom udje U SVETU PČELA teško će iz njega izaći verujte mi.
TAJ POZIV JE OD LJUBAVI JAČI I NA NAMA JE DA ODABEREMO HOĆEMO LI BITI PČELAR-HOBISTA ILI PROFESIONALAC!
Socijalna struktura pčelinje zajednice pruža izazov celom čovečanstvu i ujedno je izazov – da li mi možemo da funkcionišemo tako uspešno i budemo organizovani kao ta božanska bića?
Goran Zdravković