Sa širenjem površina pod suncokretom u regionu Bačke Topole i štete od ptica postaju vidljivije, jer se populacija ptica koncentriše na novim parcelama. Na području delovanja PIS Regionalnog centra Bačka Topola, u fazi početka vegetacije (od setve do nicanja i razvoja prvih listova) suncokreta i kukuruza, uočena su oštećenja od ptica (golub grivnaš, gačac, siva vrana, svraka).
Mnogi poljoprivrednici su smanjili površine pod kukuruzom zbog velikih gubitaka izazvanih sušom prethodnih godina. Suncokret se pokazao kao kultura koja pruža stabilniji prinos u nepovoljnim godinama, što ga čini ekonomski predvidljivijim. Takođe, to je jedna od retkih kultura koja u izvoz ide u prerađenom obliku (kao ulje), što osigurava stalnu tražnju.
Sa širenjem površina pod suncokretom u regionu Bačke Topole i štete od ptica (golub grivnaš, gačac, siva vrana, svraka) postaju vidljivije, jer se populacija ptica koncentriše na novim parcelama.
Seme suncokreta je izuzetno privlačno pticama zbog visokog sadržaja lipida (masti) i proteina, što ga čini energetski bogatijim izvorom hrane od kukuruza. Suncokret je „primarna meta” goluba grivnaša. I ako vrane i gačci više vole suncokret, kukuruz trpi značajne štete jer se seje na znatno većim površinama nego suncokret.
Štete od ptica su u proređenom sklopu ili dovode čak i do presejavanja, ali način na koji oštećuju okopavine se razlikuje.
Golub grivnaš (Columba palumbus) postaje sve veći problem za ratare u Bačkoj Topoli, često nanoseći veće štete od vrana i gačaca. Njegova populacija je u stalnom porastu, a način na koji napada useve suncokreta je specifičan i veoma destruktivan.
Zbog velike telesne mase i agresivnog načina ishrane, štete na parcelama mogu biti značajne.
Golub grivnaš
Vreme napada: Grivnaš napada tek kada biljka iznikne, faza kotiledona do 2-4 lista
Trag na zemlji: Zemlja ostaje netaknuta, nema rupa.
Šteta: Vidite samo “patrljke” ili stabljike bez listova. Grivnaš kljunom otkida sočne kotiledone ili tek razvijene stalne listiće. Pošto mu je potreban “zalogaj” sa površine, on biljku praktično poseče.
Izgled napadnute parcele: Napadi su često u oazama. Jato sleti na jedno mesto i “obrije” sve pred sobom, pa se pomeri dalje.
Gačac (Vrana)
Vreme napada: Gačac napada dok je seme još u zemlji ili tek što je krenulo da klija.
Trag na zemlji: Karakteristične rupe (levkastog oblika) u redu. Gačac tačno zna gde je zrno i kljunom ga vadi napolje.
Šteta: Često ćete naći prazne ljuspice semena pored rupe. Pojedu unutrašnjost semena, a biljku (ako je krenula) bace sa strane.
Pravac kretanja: Idu sistematično “po redu”. Možete videti uništen čitav red u dužini od nekoliko desetina metara.
Promene u populaciji ptica
U Srbiji je odnos između zabrane i ograničenja određenih insekticida (neonikoninoidi, karbofuran) i populacije ptica kompleksan. Dok zabrana najtoksičnijih sredstava smanjuje direktna uginuća, ona indirektno doprinosi većem pritisku određenih vrsta na useve.
Zabrana efikasnih repelenata i insekticida za seme dovela je do toga da su mlade biljke “ukusnije” i dostupnije pticama. To stvara privid ogromnog rasta populacije štetočina poput sive vrane, svraka, gačaca, golubova, iako su štete zapravo veće jer više nema hemijske barijere koja ih je ranije odvraćala.
Mere borbe
Agrotehničke i preventivne mere
Ove mere čine useve manje privlačnim ili dostupnim odmah nakon setve.
Dublja setva i valjanje: Dublja setva otežava pticama da dođu do zrna, dok valjanje nakon setve sabija zemlju i skriva tragove ulaska sejalice, što otežava pronalaženje zrna.
Vreme setve: Preporučuje se izbegavanje rane setve; setva u trećoj dekadi aprila, kada ozelene i druge površine, može skrenuti pažnju ptica na alternativne izvore hrane.
Kontrola zemljišnih štetočina: Ptice (naročito vrane) često vade kukuruz tražeći larve žičnjaka. Suzbijanjem ovih štetočina insekticidima tokom setve smanjuje se interesovanje ptica za tu parcelu.
Odvraćanje hranom: Rasturanje starog zrna kukuruza po obodima parcela može privremeno nahraniti ptice i odvratiti ih od vađenja tek posejanog semena.
Vizuelna i zvučna sredstva
Reflektujući predmeti: Kačenje starih CD-ova, aluminijumske folije ili svetlucavih traka koje odsjajem dezorijentišu ptice.
Veštački predatori: Figure gavrana, sokola ili zmajevi u obliku orla koji imitiraju let grabljivica.
Zvučni rasterivači: Uređaji koji emituju krike ptica grabljivica ili visokofrekventne zvuke (ultrazvuk) koji su pticama neprijatni.
Prirodni repelenti
Ptice su osetljive na određene jake mirise i ukuse koji se mogu koristiti kao ekološko rešenje.
Nekoliko kompanija trenutno razvija ili su u postupku registracije biljnih ekstrakata koji seme čine “nepodnošljivim” za ptice. Cilj je da supstanca ostane aktivna na semenu nekoliko nedelja nakon setve.
Siva vrana, gačac, golub grivnaš imaju status zaštićenih vrsta u skladu sa važećim propisima (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva -link). U skladu sa zakonskim okvirom, nije dozvoljeno nekontrolisano trovanje niti ubijanje ovih vrsta. Dozvoljena je primena isključivo preventivnih mera zaštite, kao što su vizuelna i zvučna plašila, zaštitne mreže i repelenti (gde su dostupni i dozvoljeni za upotrebu). Takođe, za ove, lovostajem zaštićene vrste, važi Pravilnik o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači-link.