Mađarski poljoprivrednici do sada nisu plaćali, a neće ni ubuduće, porez na poljoprivredno zemljište. Na samu najavu nekih lokalnih samouprava da bi mogle da uvedu ovaj namet kako bi dopunile budžet, reagovali su Vlada i parlament. Zato je nedavno usvojen zakon koji od 1. septembra 2023. godine zabranjuje naplatu poreza na poljoprivredno zemljište kod naših severnih suseda. Cilj je da se tamošnji proizvođači zaštite i učine što konkurentnijim na tržištu, javlja akademik Vlastimir Vujić, naš saradnik iz Budimpešte u Mađarskoj.
Postavlja se pitaje samo od sebe, mogu li se poljoprivrednici u Srbiji nadati ukidanju ove takse?
Od 1. septembra 2023. godine u Mađarskoj su na snagu stupile izmene Zakona o lokalnim porezima, a koje su u potpunosti otklonile strahove tamošnjih poljoprivrednika da bi lokalne samouprave mogle da im uvedu dodatne namete.
„U Mađarskoj se na poljoprivredno zemljište do sada nije plaćao porez, ali su pojedine lokalne samouprave htele da uvedu ovaj namet kako bi dopunile svoje prihode. To je izazvalo veliku pobunu poljoprivrednika, pa je Vlada morala da reaguje. Donet je zakon koji zabranjuje bilo kojim organima vlasti da oporezuju poljoprivredno zemljište, jer je nacionalni interes da zemlja bude obrađena i da mađarski poljoprivrednici budu konkurentni na tržištu“, kaže Ljubomir Aleksov, predstavnik srpske zajednice u parlamentu Mađarske.
„Zahtev za zabranu oporezivanja poljoprivrednog zemljišta je potekao od samih proizvođača, pa je resorno ministarstvo podnelo ovaj predlog. Ministar Ištvan Nađ je bio veoma odlučan u tome, jer je i sam čovek iz prakse i tačno razume šta su problemi i zahtevi mađarskih poljoprivrednika i firmi koje se bave poljoprivredom. Većina u parlamentu je glasala za ovaj predlog“, objašnjava naš sagovornik.
U obrazloženju ove odluke nadležni su rekli da bi oporezivanje oduzelo resurse sektoru, a porez na poljoprivredno zemljište bi imao efekat na cenu hrane, što bi osetio čitav narod. Na ovaj način, kažu, štite se interesi mađarskih poljoprivrednika i kod kuće i u Briselu.
Štiti interes svojih polјoprivrednika
„Imali smo damping cene sa pšenicom iz Ukrajine. Tu je mađarska vlada bila veoma odlučna da sačuva i zaštiti svoju polјoprivredu. Mađarska je ukrajinskoj pšenici dozvolila prolaz preko svoje teritorije na treća tržišta, ali je uvela potpunu zabranu uvoza te žitarice, jer je ona drastično spustila cene domaće robe i dovela u težak položaj mađarske polјoprivrednike“, navodi Aleksov.
„Imajući u vidu čitavu situaciju u poljoprivredi, proizvođači su uvek na nekoj pozitivnoj nuli. Dalje oporezivanje svakako ne mogu da podnesu. Ova odluka je pozitivan signal za njih. Da poljoprivrednom sektoru ne može da se nameće dodatni trošak. To što je Mađarska članica Evropske unije ima prednosti s jedne strane, ali sa druge strane tu važe rigorozna pravila koja moraju da se poštuju. Ukoliko se proizvođačima u Mađarskoj otežava položaj na tržištu i nameću dodatni tereti, oni gube konkurentnost, a to nije interes Mađarske, jer je ovo tradicionalno poljoprivredna zemlja. Veliki procenat BDP-a se ostvaruje preko poljoprivrede, tako da ovaj sektor mora da se sačuva i očuva“, precizira Aleksov u izjavi za javnost.
Dakle, Mađarska je izmenama Zakona o lokalnim porezima, koji je stupio na sangu 1. septembra, zabranila naplatu poreza na polјoprivredno zemlјište.
Na samu najavu nekih lokalnih samouprava da bi mogle da uvedu ovaj namet, kako bi dopunile budžet, reagovali su mađarska vlada i parlament.
„U Mađarskoj se na polјoprivredno zemlјište do sada nije plaćao porez, ali su pojedine lokalne samouprave htele da uvedu ovaj namet kako bi dopunile svoje prihode. To je izazvalo veliku pobunu polјoprivrednika, pa je vlada morala da reaguje. Donet je zakon koji zabranjuje bilo kojim organima vlasti da oporezuju polјoprivredno zemlјište, jer je nacionalni interes da zemlјa bude obrađena i da mađarski polјoprivrednici budu konkurentni na tržištu, rekao je za RTS predstavnik srpske zajednice u parlamentu Mađarske Ljubomir Aleksov.
Kako je rekao, to što je Mađarska članica Evropske unije ima prednosti s jedne strane, ali sa druge strane tu važe rigorozna pravila koja moraju da se poštuju.
Na pitanje da li bi u Srbiji mogao da se ukine porez na polјoprivredno zemlјište, stručnjak za porez Đerđ Pap kaže da bi ukidanje poreza na imovinu na polјoprivredno zemlјište po ugledu na Mađarsku bilo neko olakšanje.
„Iako taj porez nije veliki u apsolutnom iznosu, imajući u vidu stalne teškoće individualnih polјoprivrednih proizvođača u svom poslovanju, ipak, bi im to, pretpostavlјam, nešto značilo“, naveo je on.
Porez na imovinu je u nadležnosti lokalnih samouprava
Porez na poljoprivredno zemljište razlikuje se od grada do grada, baš kao i porez na ostale nekretnine, odnosno stanove i kuće. Lokalna samouprava određuje iznose, na osnovu prosečne cene kvadrata u prethodnoj godini. I to je drugi porez koji muči mnoge građane, a posebno one koji imaju njivu od koje nemaju nikakve koristi – jednostavno su je nasledili i ne koriste je.
Od 2007. godine u Srbiji u nadležnosti lokalne samouprave nije samo naplata nego i utvrđivanje poreza na poljoprivredno zemljište kao i oporezivanja svih drugih vrsta poreza na imovinu.
„Zvanične razloge zašto je država prepustila prihode, i posao utvrđivanja i naplate, od poreza na imovinu lokalnim samoupravama trebalo bi potražiti u obrazloženju propisa kojim je to učinjeno. Po mom mišljenju razlozi za to su u relativno velikom administriranju u vezi utvrđivanja i naplate ovog poreza, a da pri tom ti prihodi u apsolutnom iznosu nisu značajni za državu. Radi se o tome da kod utvrđivanja poreza na imovinu imate veliki broj obveznika sa pojedinačno malim iznosom poreza”, objašnjava Đerđ Pap, stručnjak za poreze.
„U Srbiji ne bih menjao ništa osim jednog: doveo bih stručnjake iz Švajcarske da ovde uspostave pravni sistem koji se tamo primenjuje i da obezbede da on i u Srbiji funkcioniše kao švajcarski sat“, opisuje Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa „Reforma poreza na imovinu“, kako bi izgledao spoj između njegove dve domovine: Švajcarske u kojoj je rođen i odrastao i Srbije u kojoj se toliko odomaćio u poslednjih petnaest godina da je ovde zasnovao porodicu. Kada bi sada trebalo nekom kolegi sa zapada Evrope da opiše Srbiju u jednoj rečenici ona bi glasila: „Ovde je sve mnogo ličnije, ljudski momenat je izuzetno prisutan, ako se ponašate ljudski, svi će vam iskreno uzvratiti srdačnošću“.
Aleksander Grunauer je primer da čoveka ne možete „smestiti“ samo u zvaničnu biografiju. Ona glasi da je rođen u Švajcarskoj, da je u Cirihu doktorirao u oblastima političkih nauka, međunarodnih odnosa i ekonomije.
Poslednjih petnaest godina živi i radi u Srbiji, tu je zasnovao i porodicu. Radio je za fondaciju Konrad Adenauer, Nemačku organizaciju GIZ, a sada radi za švajcarsku organizaciju Helvetas kao direktor programa „Reforma poreza na imovinu“ koji se sprovodi u saradnji sa 44 opštine iz Srbije.
Porez na polјoprivredno zemlјište u zemlјama okruženja i EU
Visina poreskih stopa i metodologija oporezivanja zemlјišta je definisana poreskim zakonima svake zemlјe.
„Republika Srpska oporezuje polјoprivredno zemlјište po stopi od 0,2 odsto, ali se taj porez ne plaća ako se to zemljište koristi za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju.
Zakon u Federaciji BiH uopšte ne oporezuje zemljište kao vrstu nepokretnosti. U Hrvatskoj se porez na poljoprivredno zemljište plaća samo kod prometa po stopi od 0,3 odsto, dok su obaveze za građevinsko i neizgrađeno zemljište obuhvaćene komunalnom naknadom koju naplaćuje jedinica lokalne samouprave po određenim koeficijentima. Grčka, kao i Srbija oporezuje zemljište, s tim što se za poljoprivredno zemljište vrednosti preko 200.000 evra, ne plaća dodatni porez, koji se za objekte plaća. Takođe, u Grčkoj su poljoprivrednici oslobođeni poreza na prenos vlasništva kada kupuju ili razmenjuju poljoprivredna dobra.
U razvijenim zemljama poput Holandije i Nemačke gde je najveći udeo zemljišta namenjen poljoprivredi, zemljište se oporezuje, ali poljoprivrednici imaju razne olakšice, poput smanjenja stope na prenos apsolutnih prava, umanjenje taksi za energetiku ili neplaćanja poreza za registraciju poljoprivrednih vozila. U Francuskoj se, takođe, naplaćuje porez za zemljište, ali poljoprivrednici imaju pravo na umanjenje do 20 odsto , kao i dodatna prava na umanjenja ukoliko prikažu gubitke na svojim gazdinstvima – elementarne nepogode, bolesti životinja…“, navodi Grunauer.
Prema domaćem zakonodavstvu porezima na imovinu se oporezuju građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište.
„Poreska stopa za zemljište fizičkog lica ne može biti veća od 0,3 odsto, a za zemljište pravnog lica veća od 0,4 odsto. Takođe, definisano je da se porez plaća na zemljište čija je površina preko 10 ari i da se porez ne plaća na onu površinu zemljišta koje se nalazi pod objektom, ako se za taj objekat plaća porez“, kaže Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa ‘Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana’“, Helvetas.
Izmene zakona 2019. dovele su do pravičnijeg oporezivanja
U prethodnim zakonskim rešenjima obveznici u Srbiji su plaćali porez na zemljište prema tome kako je zemljište registrovano u katastru nepokretnosti. Međutim, situacija na terenu je takva da prava namena zemljišta nije uvek i ona koja je registrovana.
„Dešavalo se da vlasnik zemlje koja se obrađuje treba da plaća porez na građevinsko zemljište, jer se njegova parcela nalazi u građevinskom području i kao takva je upisana u katastar nepokretnosti. Vlasnici ovakvih parcela često nisu u mogućnosti da izvrše prenamenu zemljišta ili ona nije moguća po propisima. Ovo je dovodilo do plaćanja većih poreza, jer su poreske osnovice za građevinsko zemljište veće nego za poljoprivredno“, objašnjava naš sagovornik.
Izmenama zakona od 2019. godine uvedena je mogućnost da opština donese odluku kojom se zemljište oporezuje prema stvarnoj nameni korišćenja.
„Na taj način je moguće da se zemljište registrovano kao građevinsko i nije izgrađeno, a koristi u poljoprivredne svrhe za sadnju i uzgajanje biljaka, tako i oporezuje. Ista se odluka odnosi i na šumsko zemljište. Ovim zakonskim izmenama se svakako doprinelo svojevrsnoj poreskoj pravičnosti. Pogotovo kada se uzme u obzir da se u odsustvu drugih zvaničnih registara, jedino načelom fakticiteta mogu ostvariti olakšice obveznicima koji često svoje prihode ostvaruju upravo bavljenjem poljoprivredom“, objašnjava Grunauer.
Odluka o uvođenju ili ukidanju poeza nije moguća bez analize njenih efekata. Za poljoprivrednike bi ukidanje poreza na imovinu na poljoporivredno zemljište po ugledu na Mađarsku, naravno bilo neko olakšanje. Iako taj porez nije veliki u apsolutnom iznosu, imajući u vidu stalne teškoće poljoprivrednih proizvođača u svom poslovanju, ipak bi im to značilo nešto.
Za lokalnu samoupravu bi ukidanje poreza značilo gubitak određenih prihoda koje bi trebalo da nadokande na nekim drugom mestu. Samim tim se radi o političkoj odluci koja mora biti dobro promišljena, navodi Đerđ Pap.
„U Srbiji ne bih menjao ništa osim jednog: doveo bih stručnjake iz Švajcarske da ovde uspostave pravni sistem koji se tamo primenjuje i da obezbede da on i u Srbiji funkcioniše kao švajcarski sat“, opisuje Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa.
Definisanje poreskih politika je pravo svake države.
„Mađarska je ovu odluku donela po zahtevu Nacionalne poljoprivredne komore i udruženja poljoprivrednika, rukovodeći se svojim ekonomskim rezonom. U slučaju Srbije, za početak je potrebno urediti baze podataka o poljoprivrednom zemljištu, gde bi se namene i prava vlasništva upisala prema stvarnom stanju“, navodi Grunauer.
Postavlja se pitanje, samo od sebe, može li Srbija u bližoj ili daljoj budućnosti očekivati ukidanje poreza na poljoprivrdno zemljište? Ona ima oko 5,1 miliona hektara zemljišta, oko 4,1 miliona hetktara je obradivo, dok se koristi smao 3,48 miliona hektara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Za razliku od razvijenih zemalja, i zemalja EU gde se insistira na urednim registrima, Srbija je tu još u zaostatku. Posebno se u ruralnim sredinama, pri imovinskoj raspravi, porodice i naslednici ne trude se da dokumentuju nasledstvo i uknjiže nove vlasnike zemljišta.
Ukidanjem poreza se dobija određeni podsticaj za održivost i razvoj poljoprivrede, ali se, pre svega, moraju urediti i pravila i uslovi za ovakve izmene.
„U Srbiji, osim Vojvodine koja prednjači po obuhvatu poljoprivrednog zemljišta, drugi regioni nemaju značajne prihode po ovom osnovu, osim ukoliko se ne radi o velikim poljoprivrednim dobrima koja se i izdaju. Svakako odluke koje se donose bez prethodno urađenih analiza učinkovitosti, pozitivnog i negativnog efekta nisu dobre“, kaže Grunauer.
Demokratski principi i participativno odlučivanje su, navode stručnjaci, ključni preduslov za izmene propisa. Naročito poreskih u svetlu ekonomskog efekta na pojedinca i privredu u celini. Branislav Gulan