26. jula 2020.
Da smo realizovali sve projekte navodnjavanja unazad deset godina, da smo se držali napisanih dokumenata na koje smo spiskali ozbiljne novce i da smo potrošili sve milione iz budžeta i stranih kredita koji su nam, kako su nam tvrdili, bili na raspolaganju, danas bismo zalivali svaki pedalj zemlje u Srbiji a sisteme za navodnjavanje protegli bismo i diljem Evrope.
Od Arapa u zajam uzeli 100 miliona
Kako nismo, opet smo dobili strategiju. U petak je Ministarstvo poljoprivrede saopštilo da je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj EBRD i organizacijom FAO započelo realizaciju zajedničkog projekta izrade nacionalne strategije navodnjavanja i petogodišnjeg akcionog plana i investicionog plana. Kažu, u sledeće dve godine identifikovaće konkretne prioritete za ulaganja, a onda će doći i do strateškog poboljšanja i modernizacije sistema za navodnjavanje. Lepo, korisno i nepohodno, naravno, ali šta je bilo ovo dosad.
Hajde da se prisetimo, a nećemo dalje od decenije unazad.
S kraja 2011. godine tadašnji ministar poljoprivede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović najavio je istorijsku investiciju u navodnjavanje u Srbiji – rekao je da ćemo pod sistemima imati ni manje ni više do 1,1 milion hektara. Na proleće 2012. izjavio je da je za to 50 miliona evra obezbeđeno u budžetu, jer je Srbija među poslednjima u Evropi po procentu zemljišta koje navodnjava, zbog čega izgubi najmanje pola milijarde evra godišnje. Objasnio je kako navodnjavamo 100.000 hektara, a kako ćemo za četiri godine, dakle do 2016. stići do preko million hektara. I kako je za to potrebno manje od milijardu i po evra investicija.
Te 2012, pred kraj mandata, Petrović je potpisao ugovore sa direktorima preduzeća Srbijavode, Vojvodina vode i Beograd vode, rekavši da će direkcija za vodoprivredu i uprava zemljišta moći da se zaduže za pet milijardi dinara, što predstavlja početak velikih radova u sistemu za navodnjavanje.
Petrovićevih milion hektara nisu ostali jedino megalomansko zamajavanje poljoprivredne i svake druge javnosti. Doduše, potonji ministri, vicepremijeri i premijeri bili su malo čvršće na zemlji. U septembru 2013. godine, Aleksandar Vučić, tada potpredsednik Vlade Srbije, najavio je da će Srbija „u narednih deset dana dobiti prvih 100 miliona evra“ za navodnjavanje iz Razvojnog fonda Abu Dabija. Pričalo se mesecima o prijateljsko-bratskom zajmu na 20 godina, sa petogodišnjim grejs periodam i kamatom od 2,5 odsto. Sledeće godine Srbija je i uzela tih prvih 100 miliona. Tek 2017. počeli su prvi radovi, najpre na vojvođanskim njivama. Lane je skinuta i prva rata kredita od 3,2 miliona dolara, koju će Srbija plaćati narednih 15 godina na svakih šest meseci.
U prvoj fazi, prema rečima nadležnih u Pokrajini i Republici, privedeno je kraju navodnjavanje 37.000 hektara, na šta je potrošeno 15 miliona evra – obuhvaćeno je 12 projekata u vojvođanskim opštinama Žitište, Zrenjanin, Kula, Odžaci, Ada, Čoka, Mali Iđoš i Kikinda. Za dalje, u drugoj fazi, planirani su radovi za 21,5 miliona evra i 18 projekata.
Od arapskog zajma nešto je i urađeno, a nadajmo se da je neko pre zaduživanja u Abu Dabiju izračunao da će bratska pozajmnica da nam se isplati. Ali, na našu sreću, kanda od genijalnog projekta Zorane Mihajlović neće biti ništa.
Bila je 2017. kada je Mihajlovićka u razgovoru sa delegacijom kompanije CRBC (China Road and Bridge Corporation) o izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma, to jest Fruškogorskog koridora, najavila i taj projekat za navodnjavanje. Pre par dana, kada je po ko zna koji put, zajedno sa novosadskim gradonačelnikom Milošem Vučevićem i v.d. direktorm Puteva Srbije Zoranom Drobnjakom, obećala koridor, zalivanje nije pominjala. A razmatrali su kako da se uporedo sa izgradnjom saobraćajnice izgradi i tunel za navodnjavanje koji bi povezao reku Dunav i Srem. Zašto, sam bog zna.
Sad, nakon sve samih eksperata za navodnjavanje među ministrima potonjih vlada, nakon Arapa i Kineza, od Evropske banke i FAO slušamo kako i kuda da provučemo sisteme i očistimo kanale kojima nekada u Evropi nije bilo premca. EBRD i FAO sarađuju sa Ministarstvom poljoprivrede u oblasti strateških investicija u sisteme navodnjavanja od 2018. godine. FAO je učestvovao u zajedničkoj proceni prioriteta za navodnjavanje, što je pomoglo da se definiše opseg prvih kredita EBRD-a u iznosu od 15 miliona evra odobrenih za jačanje sistema navodnjavanja u decembru prošle godine.
Svi ti silni milioni, te naši, te arapski, te evropski, nekako se ne uklapaju u podatke koje nam saopštava zvanična statistika. Bio bi red da neko sabere sve što je zaista utrošeno u navodnjavanje i kaže šta je sve urađeno u poslednjoj deceniji. I kako smo pored tih ulaganja došli do toga da smo prošle godine navodnjavali manje njiva nego 2018?
Prema Republičkom zavodu za statistiku za navodnjavanje u Srbiji je prošle godine potrošeno 24,1 odsto više vode nego u 2018. godini, a navodnjavana je ukupno manja površina.
Za navodnjavanje je u 2019. godini ukupno zahvaćeno 67.692 hiljada kubnih metara vode, od čega je 90,2 odsto bilo iz vodotokova. Prošle godine u Srbiji je navodnjavano 46.863 hektara poljoprivrednih površina, što je za 74 hektara manje nego u 2018. godini. Prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012. godine, u Srbiji se ukupno koristi 3,43 miliona hektara kao poljoprivredna površina. Nije teško izračunati gde smo.
S. Gluščević , Agrosmart