Kod starih, autohtonih sorti šljiva lako se izdvaja koštica od mesa, imaju visok sadržaj rastvorljive suve materije, prelepu aromu od koje se dobija specifična rakija. Ali, ima jedan nedostatak koji smo u starom sistemu gajenja navikli, a prepoznatljivo je po tome da obično ova stabla starih sorti šljiva budu pod teretom roda i vrlo često izlomljena u potpunosti. Razlog nije sortna osobina već je njeno srastanje grana pod veoma oštrim uglovima i ovo neminovno vodi ka očenjivanju pod prvim teretom roda.
Prirodna odlika ove sorte je da joj tako srastu grane pod tim oštrim uglom koji stvara u uglu račvanja mrtvu koru koja samo priliku da pod teretom roda dođe do lomljenja. Kako ovo možemo ispraviti? Pa i crvena ranka može da se gaji uz malo pomoći. Mi obično nismo navikli da režemo ili radimo nešto sa tim starim rakijskim sortama već da ih gajimo onako kako se prirodno razviju. Moramo pomoći stablu i itekako lepo reaguje crvena ranka ne na klasičnu rezidbu već recimo da joj samo obezbedite da uglovi izrastanja grane ne budu pod oštrim uglom. U početnim godinama po sadnji da napravite situaciju upravo da grane ne budu pod oštrim uglom granjanja i imaćete to očenjivanje daleko manje.
To nije klasična rezidba kao rezidba već formiranje nekog oblika. Imamo već zasade u okolini Čačka koji su već pet, šest, sedam godina i odlično su reagovali na ovu meru. Samo nemojmo napraviti u početnim godinama grešku da dozvolimo ovakvo srastanje grana koje neminovno vodi ka očenjivanju. – Osim crvene ranke u narednom periodu sigurno treba da zavredi pažnju okruglica ili dragačevka, trnovača možda iz područja Zapadne Srbije, Kosjerić, Bajina Bašta ima ovu sortu i to su sorte koje se vraćaju na velika vrata.
Nešto što je u proteklih 20, 30 godina po pitanju šljivarstva u Srbiji dešavale su se velike promene. Menjala se od šljive gajene i prepuštene samoj sebi i tradicionalnog kupljenja šljiva prelazi se sve više na stone sorte šljive, pa opet zadnjih pet godina imamo i povratak rakijskih sorti šljive. S druge strane imamo promene i po pitanju sistema gajenja gde su neki veliki razmaci sadnje bivali zamenjeni čak i ekstremno, preteranim gustim zasadima šljive. Postavlja se pitanje gde je ta mera? Imamo veliki problem i ono što se nije promenilo poslednjih 30 godina šljivarstava u Srbiji je bila i ostala jedina podloga za gajenje šljive sejanac džanarike. Kad mi imamo s jedne strane veoma bujnu podlogu kao što je sejanac dženarika a želimo intenzivne sisteme gajenja onda sigurno možemo očekivati probleme. Što se tiče podloge nama je taj sejana džanarike više od 90% sadnice u Srbiji. Radili smo neka istraživanja sa Sen žulijenom, sa perlejom recimo 20% kržljavijim podlogama, i o podlogama možemo dugo pričati ali ću ja samo pomenuti da je trenutno broj 1 u Nemačkoj podloga bavalit poreklom od Vagenhajmove šljive zaštićena podloga i na njoj su stabla šljive oko 30 posto manje bujna, odnosno 25 do 30 % kržljavija od sejanca džanarike. E ta podloga nam pruža malo više mogućnosti da gajimo šljivu sa manjim razmakom sadnje. Međutim, dok bavalit ne dođe u Srbiji kao podloga na koju ćemo kalemiti naše sorte ili bar u većoj meri, za sad je ima samo u nekim ogledima, šta mi možemo da dobijemo od sejanca džanarike kao podloge i sorti kalemljene na njoj. Koji uzgojni oblik i razmak sadnje i tu su velika odstupanja od 6×5, 7×6 pa do 4×1 je išlo. Gde je mera?
,, Šljiva se najčešće danas može gajiti sa sledećim uzgojnim oblicima: 1. Piramida kao klasičan uzgojni oblik. Što se piramide tiče dobro poznati uzgojni oblik za gajenje šljive koji se karakteriše jakim skeletom, 6 do 8, 9 skeletnih grana pri čemu treba voditi računa da te piramide šljive budu zaista piramide, odnosno nemojmo dozvoliti da dođe do toga da gornji delovi… da zovemo piramida a da smo zapravo obrnuli piramidu odnosno da budu jače grane u gornjem delu a slabije u vaznom delu krune. Tu je već primetan snažan vegetativni rast u vršnim delovima krune dok je u vaznim delovima krune došlo do potpunog ogolevanja upravo zato što su nepravilnim formiranjem uzgojnog oblika i kasnije rezidbom zasenjeni donji delovi krune, nema svetlosti, nema razvoja, odumiranje i vegetativni rast se premešta u vrh. To nije dobra piramida. Piramida i ne orezana treba da liči na piramidu a zatim sledi neka laganija rezidba. Što znači da se greške pri formiranju piramide uglavnom mogu napraviti u početku kada biljka prirodno ima potencijal za razvoj ka vrhu a vi poravnjate još dve, tri grane sa tim. Onda nećete imati piramidu nego neku metlu. Te greške nisu problematiče ali ih je kasnije teško ispraviti i u početku treba da napravimo situaciju u kojoj ćete imati određene uglove granjanja odnosno obli piramide sa širim baznim delom, uže i slabije grane u vrhu. Često je to potrebno pomoći sa nekim pomoćnim sredstvima u početku, naročito kod šljive koje su sa oštrim uglovima grananja kao što je čačanska lepotica, čačanska rodna.
One traže da u prvoj, drugoj godini malo to pomognete da otvorite uglove grananja ka baznim delovima krune i posle toga ide lagana rezidba i održavanje piramide kao uzgojnog oblika. Može se i rezidbom otvarati kruna ali tada voditi računa da se ne radi klasična rezidba kao što smo u knjigama učili isključivo na spoljni pupoljak. To može kod manje bujnih podloga. Kod bujne podloge kao što je džanarika rezidba na klasični, spoljni pupoljak će dati granu pod istim uglom grananja kao što je bila. Bolje je odabrati to da pupoljak praktično bude drugi ili treći ispod mesta rezanja, pa rezati iznad toga pa u rezidbi ukloniti jedinicu i dvojku pa imamo otvaranje krune. Poenta kod piramide je da bazni deo bude obrastao, da ima puno roda u baznim delovima krune da je na dohvat ruke, odnosno nema premeštanja ni vegetativnog rasta ni rodnosti u vrh. Zadržati formu piramide i kod stabala starih 10, 15 godina je cilj ako vam je ovo izbor kao uzgojni oblik. Prednost piramide je što vi sa 8,9 skeletnih grana koliko najčešće nosi piramida imate podmlađivanje stabla pri rezidbi na svih osam, devet tačaka rasta i praktično stalno podmlađujete ta stabla koja mogu biti dugovečno mlada stabla.
Osim toga sam oblik je u skladu sa prirodnim rastom biljke što je i najbolje. Nedostatak piramide je teško formiranje kod uzgojnih oblika koje karakterišu oštri uglovi grananja, zatim na plodnim zemljištima piramide će biti jako bujne, znači uzgojni oblik koji vam izmiče kontroli i otežan rad mehanizacije jer vi prilikom formiranja piramide dobiti bočne grane jako široko u prostor. Ukoliko odaberete ovaj uzgojni oblik preporučeni razmak sadnje je oko 5 do 5,5 metara između redova i 3,5 do 4,5 metra kod previše bujnih sorti. Ovo govorim o piramidi na džanarici kao podlozi. Obavezno vrh i vršni deo krune radite bar u letnjoj rezidbi nakon završene berbe da olakšamo taj vrh da dovoljno svetlosti dođe do donjih delova krune i na taj način ćete dugo imati piramidu kao uzgojni oblik koji ne izmiče kontroli. Modifikovana piramida vam nije ništa drugo do oblik piramide gde ćete negde u 7, 8 godini smanjiti tu njemu bujnost upravo uklanjanjem centralne provodnice 2. Vaza kao dobro poznati, lagani uzgojni oblik prijemčiv za šljivu. Ima tri-četiri skeletne grane, lagan je za rad i za sve sorte prihvatljiv. Kod ovog oblika bih samo skrenuo pažnju da kod čačanske najbolje je sa malo uspravnijim granama a kod stenleja desno sa potpuno raširenom krunom. Te vaze nikada ne izmiču kontroli, lepo obrastaju lagane su za rad, lagane za formiranje i kasnije za održavanje. Šta bi bili nedostaci vaze? Posle 10, 15 godine, jer ovde se radi o četiri osnovne skeletne grane, neminovno dolazi do premeštanja roda ka vrhu, ogolevaju tih četiri – pet tačaka rasta, manji je prinos kod vaze u početnim godinama po sadnji. Do četvrte, pete godine vi imate uklonjenu provodnicu i logično je da će biti manji rod nego kod piramide, brže je starenje stabala. I kod vaze kao uzgojnog oblika imate otežan prilaz mehanizaciji kada raširite uzgojni oblik. Jeste sve na dohvat ruke ali je otežan prilaz mehanizacije ili postavljanja protiv radne mreže, sistema za navodnjavanje, a da ne pričam o mogućnosti mehanizovane rezidbe koja je sve više potreba, sve je to otežano.
Razmaci prilikom sadnje za vazu bi isto bili 5 do 5,5 metara međurednog razmaka puta 3,5 do 4 metra u redu u zavisnosti bujnosti sorte i plodnosti zemljišta. Kod vaze treba voditi računa, ako je moguće da ne polaze grane iz istog račvišta, ne sa jedne tačke zato što je manji rizik od očenjivanja. 3. Uska piramida kao prelazni oblik od piramide ka vretenu šljive moglo bi da se primeni kod čačanke lepotice manje bujnosti. 4. Reći ćemo nešto i o vretenastom žbunu šljive koji je jedno vreme bio opšti trend da na džanarici kao bujnoj podlozi prevedemo šljivu u potpunosti da je gajimo sa velikim razmakom sadnje na ekstremno gustu sadnju koja je išla od 4 do 1 ili 1,5 m. Kod džanarike kao podloge i vretena kao uzgojnog oblika – znači imamo bujnu podlogu a vreteno zahteva da imamo što manje skeleta. Vretenasti žbun u bazi treba da ima skeletne grane duž provodnice samoobrastajuće drvo i to ne može praktično samo sa zimskom rezidbom. Tu mora puno zahvata u letnjoj rezidbi zbog kontrole bujnosti. Džanarika je toliko bujna podloga da zahteva i rano letnju, letnju rezidbu i puno rada da bi voćnjak sa vretenom kao uzgojnim oblikom izgledao kao treba. Kad biljka dostigne 11, 12 godina potrebno je puno rada da se to drži pod kontrolom, puno rezidbe rano letnje i posle berbe obavezna rezidba pa plus korekcija u zimu da bi sve to držalo pod kontrolom. – Gusta sadnja može da ima neke rezultate, to savijanje grana i da šljiva rano prorodi, faktički već u drugoj godini, u trećoj da done se značajan rod, u 5,6,7 uz primenu svih mera da dobar rezultat i da vam rod bude na dohvat ruke.
,, Kada uporedimo sva tri sistema gajenja posle 10 godina piramide i vaze su mnogo bujnije nego vretenasti žbunovi. Najveći prinos u prvih 5,6 godina se ostvaruje na vretenu, slede piramide pa vaze. Od 6, 7 godine dolazi do ujednačavanja prinosa po jedinici površine i nema značajnih razlika, naravno u zavisnosti od sorte. Što se tiče krupnoće ploda tu nije bilo značajnijih razlika. Što se tiče utroška vremena za rezidbu bilo je potrebno mnogo više vremena da se reže gusta sadnja šljive. Rezidba guste sadnje šljive jeste lakša jer su niža stabla ali nije brža. 60-100 sati rada po hektaru kod vaze pa do 80 do 150 sati rada po hektaru kod piramide i vretena. Ovaj problem je još izraženiji kad zbog mraza izda rod. Vi ste orezali šljivu oštrije zbog guste sadnje a onda zbog mraza dođe do problema i imate toliko snažan vegetativni porast da otvori nove probleme. – Koji god uzgojni oblik da odaberete on treba da vam omogući visok i stabilan prinos, dobar kvalitet ploda ali treba da bude praktičan, da se lako formira, da omogući prolaz mehanizaciji, da je prilagodljiv postavljanu protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje i antifrost sistema, da je ekonomičan i isplativ. Zaključak je gusta sadnja šljive i vreteno kao oblik kod slabo bujnih sorti samo na manjim površinama uz sisteme za navodnjavanje i puno rezidbe i letnji i zimski. Nemoj mo gledati šljivu kao voćnu vrstu koja je godinama bila na marginama, zaslužuje ona mnogo više, vraćamo se tradiciji, rakija je divan proizvod ali to nije i jedini proizvodi. Tu su i suve šljive, kandirane, u čokoladi,,… zaključuje prof. Ivan Glišić