Februar predstavlja prelomni mesec u biologiji pčelinjeg društva, a samim tim i signal pčelarima da se određene radnje na pčelinjacima trebaju odraditi ako spoljni uslovi dozvoljavaju.Iako je kalendarski još uvek zima fiziologija pčela i endokrini status matice već su usmereni ka prolećnom razvoju.
Upotrebom termodaski u poslednjih četiri sezone i korišćenjem iskustava koje su nam doneli profesionalni pčelari sa zapada spoznali smo i uvideli prednost intervencija u ovom mesecu od kojih zavisi kvalitet razvoja legla u mesecu martu i aprilu, ali isključivo uz poštovanje termičke stabilnosti i energetske ekonomije društva.
Očuvanje i usmeravanje toplote
Ako se držimo utemeljene prakse i rezultata koje smo uvideli u prethodnim sezonama pri sužavanje društava, uvek polazimo od stava da pčelinje društvo u februaru nije ograničeno samo brojem pčela već i energijom koju treba sačuvati , jer svako nepotrebno rasipanje direkno usporava i razvoj legla. Zato smo sebi postavili ciljeve koje moramo odraditi baš u ovom mesecu kako bi pčelama pomogli u:
– održavanje stabilne temperature u zoni klupska i legla (34-35 stepeni),
– minimalne toplotne gubitke ,
– rasterećenje pčela od suvišnog grejanja prostora,
– usmeravanje razvoja legla ka centru.
Upotreba termodaski imaće ključnu ulogu u ovom mesecu i na njih ne treba gledati kao da je to zimska mera, već kao alat za upravljanje razvojem pčela . Postavljene su neposredno uz poslednji ram sa pčelama, čime se gnezdo svodi na onaj broj ramova koji pčele realno i pokrivaju, sa gornje strane obavezna je folija i izolacioni materijal (stiropor).
Pomoć koji smo pružili pčelama:
– smanjenje zapremine koju pčele greju,
– matica ranije i ujednačenije zaleže,
– leglo je kompaktnije bez hladnih rupa
– stabilizuje se potrošnja hrane.
Greške koje većina pčelara pravi je prerano proširenje legla što dovodi do njegovog hladjenje i stradanja .
Jedan deo kolega je uspeo da iskoristi par lepih dana u januaru i izvrši suženje sa termo daskama , tako da u narednom periodu se ne možemo striktno vezati za datum i sve zavisi od vanjskih temperatura, ali signal ćemo dobiti direktno od pčela kada počnu da opšte sa okolinom i krenu sa unošenjem prvih polenašica. Tada krećemo sa upotrebom ram hranilice čime dajemo stimulativnu podršku matici. Ujedno vršimo još rigoroznije sužavanje prostora na broj ramova započetog legla.
Da ne bude zabune medju kolegama , ram hranilica nema ulogu klasične hranilice u ovom periodu već kontrolisane stimulacije matice , i najbolji rezultati su upravo kod mladih selekcionisanih matica sa jakim kapacitetom polaganja jaja . To su obično manji obroci , 2 dc toplog i retkog sirupa 1:1 svaki treći dan, koji u uslovima zahuktavanja legla zadovoljava i potrebe pčela za vodom.
Krajem ovog meseca matice se ne stimulišu direktno i agresivno količinom hrane već uslovima u košnici , jer prekomerena stimulacija bez toplotne stabilnosti vodi do iscrpljivanja zimskih pčela. Sve nam to govore i same pčele koje tada prave zapereke u hranilici, samo ih treba pratiti i delovati u skladu sa njihovim potrebama.
Blaga stimulativna prihrana , signalizira kontinuitet unosa, a ključni okidač za zaleganje je temperatura u zoni legla a ne sama hrana.
U jednom od predhodnih tekstova sam upravo pisao o mikroklimatskim uslovima u košnici kao jedan od bitnih faktora u razvoju pčela i treba težiti da košnice u februaru funkcionišu kao termo – sistem sa kontrolisanim razmenom vazduha. Razvoj legla ne treba forsirati već usmeravati i ići na kvalitet a ne na brojčanost jer spoljne temperature mogu biti jako varljive i društva moraju biti sposobna da izdrže ta temperaturna kolebanja.
Priprema društva za brz prolećni razvoj u ovom mesecu ima za cilj pružanje pomoći pčelama u preciznijoj kontroli toplote, prostora i energije.Termodaska , ram hranilica imanju smisla samo ako služe očuvanju mikroklime i rasterećenju pčela , a najbolji je onaj pčelar koji omogući pčelama da rade same u optimalnim uslovima. Goran Zdravković