Na pragu smo još jedne žetve pšenice koja bi mogla da počne, ukoliko klima dozvoli, za mesec do mesec i po dana.
Agronomi procenjuju da će ovogodišnja žetva biti bolja od prošle jer očekuju prinos iznad prosečnog, ali napominju da dobar prinos može da pokvari zadovoljstvo zemljoradnika jer je cena žita niska.
Na Produktnoj berzi Novi Sad se kilogram pšenice prodavao za 22 dinara, dok je u vreme setve tokom oktobra i zimskih meseci žito vredelo skoro duplo više.
Jesenas smo pšenicu posejali na oko 730.000 hektara, kako procenjuje Udruženje „Žita Srbije ”, što je znatno više nego 2022. godine kada je pšenice bilo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na 621.000 hektara, a prosečan prinos iznosio 5,2 tone po hektaru.
Upravo dobra cena pšenica navela je ratare da uvećaju površine pod hlebnim zrnom, mada ne treba zanemariti ni činjenicu da rod pšenice najranije dospeva za žetvu u odnosu na druge kulutre i tako izbegava velike tropske vrućine i sušu sa kojima se domaća poljoprivreda suočila prošle godine.
Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević izjavio je za „Dnevnik ” da se na većini parcela može videti da je pšenica u fazi cvetanja, odnosno formiranja zrna.
– To znači da se u narednih 35 do 40 dana može očekivati sazrevanje useva, a ponegde i početak žetve. Ukoliko temperature budu više od prosečnih, žetva može početi i pre 5.jula – kaže on.
Proizvođači, naveo je prof.dr Malešević, mogu početi da sabiraju koliko su uložili u proizvodnju, da sagledavaju gde su grešili, kako bi realno mogli da procene šta ih čeka u žetvi.
– Struka je procenila da će prinosi biti solidni, pa čak i iznad proseka – kazao je Malešević i dodao da ostaje samo da se vidi da li će dobar prinos biti dovoljan da pokrije troškove proizvodnje jer su cene pšenice kod nas, u okrženju i u EU, toliko pale da će samo ratari čije države izdvajaju veće podsticaje po hektaru moći da ostvare neki profit.
Troškovi proizvodnje su narasli zbog previsokih cena mineralnih đubriva, zaštitnih sredstava, goriva i drugih inputa, da ih ni prinos od šest tona po hektaru po sadašnjim cenama na berzi neće pokriti. Kakve je mere pripremila naša država da prikupi ovogodišnji rod i zadrži interes proizvođača za sledeću sezonu, videće se. Proizvođači su činili sve što su mogli da očuvaju nivo proizvodnje. Bez subvencija se nije moglo više.
Poljoprivrednik iz Turije u opštini Srbobran Saša Atanacković kazao je da je primenio skoro svu agrotehniku i da očekuje da će imati prinos od sedam do devet tona po hektaru.
– Pšenica, za sada, dobro izgleda i zadovoljan sam kako napreduje, jedino što strepim od oluje, grada i visokih temperatura – kazao je on.
I ratar sa Čeneja kod Novog Sada Aleksandar Letić kaže da pšenica dobro izlgeda po ataru, ali da je rano govoriti o tome koliko će se dobiti žita, zbog ćudi klime. I on priča da ne bi bilo dobro da nastanu velike vrućine, ili da bude olujnog vetra i grada.
– U potpunosti sam primenio agrotehniku, ali nisu svi zemljoradnici to činili. Ima na njivama različite pšenice pa treba sačekati dok zrno ne sazri, jer će se onda najbolje znati kakvav je rod u pogledu količine i kvaliteta – rekao je Letić.
Prema procenama „Žita Srbije“ novu žetvu dočekaćemo sa zalihama žita od prošle godine od milion do 1,2 miliona tona. Direktorka „Žita Srbije“ Sunčica Savović kazala je za „Dnevnik“ da pomenute količine neprodatog žita ne treba da nas brinu jer je bilo godina kada smo žetvu dočekivali sa viškom pšenice pa smo vremenom uspelavali da ga prodamo.
– Čim na tržišnu cena bude prihvatljiva za prodavce žito će se prodati – poručuje ona. Izvor: Dnevnik