Crni luk spada u ekonomski najznačajnije povrtarske kulture. Primenu je našao u ljudskoj ishrani u kojoj se koriste svi delovi biljke, kako u svežem, kuvanom, prženom, mariniranom, tako i u sušenom stanju, a zahvaljujući tome što ima baktericidno i diuretično svojstvo, primenjuje se i u medicini. Pored vode, koje ima najviše, negde oko 88-89%, crni luk sadrži ugljene hidrate, manju količinu belančevina, celuloze, vitamin C, karotin, organske kiseline i
etarsko ulje pektin koje crnom luku daje ljut ukus.
Crni luk ima različite, ali umerene zahteve prema toploti, pa tako već na temperaturi od 2- 3 °C započinje nicanje, dok 22 °C je optimum. Prve faze razvoja najbolje prolaze kada su temperature oko 10 °C, dok za razvoj listova optimalna temperatura je 25 °C, a za formiranje lukovice optimum je oko 22 °C. Na temperaturama preko 30 °C razvoj biljke se prvo ubrzava, a zatim dolazi do naglog usporavanja, da bi na temperaturama višoj od 35 °C bio potpun prekid
rasta i razvića luka.
Otpornost crnog luka prema mrazevima zavisi od faze razvoja, pa tako u fazi nicanja može podneti niske temperature od -3 do -6 °C, a kada se nalazi u fazi nekoliko razvijenih listova, može podneti i do -15 °C.
Crni luk je biljka dugog dana. Postoje sorte koje obrazuju lukovicu i cvetaju pri dužini dana od 14 do 16 časova i sorte crnog luka koje cvetaju i obrazuju lukovicu na dužini dana od 12-14 časova. Ova osetljivost sorata na promenu dužine dana utiče na širinu areala u kom se može gajiti određena sorta. Reakcija crnog luka na dužinu dana odrđuje i vreme setve. Ukoliko se obavi ranija setva, u uslovima kratkog dana, korenov sistem i listovi će se intenzivnije razviti, što je povoljno za formiranje lukovice, dok kasnija setva, koja se obavlja u uslovima dugog dana, nepovoljno ce se odraziti na razvoj korena i listova, a u tom slučaju, zbog svog brzog formiranja, lukovice ostaju sitne.
U odnosu na vlagu, crni luk ima različite zahteve, pa tako u fazi nicanja i rasta listova ima povećane zahteve u pogledu vlažnosti zemljišta i vazduha, dok u fazi sazrevanja suvišna vlaga pogoršava kvalitet lukovica, pa je u fazi sazrevanja poželjno toplo i suvo vreme.
Crni luk, zbog slabo razvijenog korenovog sistema, najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, strukturnim, ravnim zemljištima čija pH vrednost nije ispod 5,8 i koja imaju sposobnost dobrog čuvanja vlage. Zemljište ne treba ni da je suviše vlažno, jer u tom slučaju lukovice su pune vode zbog čega može doći do pojave truleži. Na istu parcelu moguce je gajiti posle 4-5 god. Jovana Knežević, dipl.inž.ratarstva, PSSS Kraljevo