BAŠTA NALIK “PRIRODI”

Uređujući baštu, možemo razmišljati, kako da u dugoročnoj perspektivi popravimo loše zemljište, poboljšamo sastav zemlje, računajući kulture koje gajimo, dodajemo pesak ili glinu, organiku ili kreč, iskopamo kanale na podvodnom zemljištu i tako dalje. Ali u sledećim godinama treba preći na minimalnu obradu zemlje i oprezne načine dodavanja đubriva. Tek tada zemljišni makro i mikroorganizmi zajedno sa živim korenjem biljaka sa njihovim izlučevinama dovode do brzog i efikasnog povećanja plodnosti naših bašti, njiva.

– Jedni će prerađivati zemljišnu matricu, poboljšavati njeno agregatno stanje i izdvajati mineralne soli.
– Drugi će učestvovati u kruženju elemenata ishrane, pretvarati hranljive supstance u najbolje prihvatljiv oblik za biljke i mešati slojeve zemlje na prirodan način.
– Treći će pomagati korenju da prihvati te elemente, simbiozirajući se sa njima.
– Četvrti će poboljšavati kapilarnost zemlje poboljšavajući protok vode, kako odozgo na dole tako i odozdo na gore i sačuvati tu vodu u mikrogranulama zemlje.

I najvažnije svi zajedno oni mogu da neutrališu otrovne supstance i da čuvaju biljke od bolesti. Sve se to vrši evoluciono, polako, genetski se učvršćujući. A da sam obnovi ovaj proces čovek nema tu mogućnost.

Vrlo je važno shvatiti tanane razlike između bioloških procesa u zemlji u nedirnutoj prirodi I sličnih procesa u našim njivama i baštama.Divlje biljke uvek rastu uz deficit hranljivih supstanci u zemlji i one su evoluciono razradile ekstremnu sposobnost da stupe u simbiozu sa zemljišnim biljkama i organizmima i na taj način dobiju hranljive supstance. Kulturne biljke su pogubile mnoge prirodne sposobnosti. Selekcija tih biljaka bila je naciljana na visoke prinose, prirodno, sa povećanjem zahteva, biljke traže više hrane, kojom čovek hrani svoje zasade. Zbog toga, razmatrajući očuvanje mikro sveta zemlje, govorimo samo o biološkom stanju plodnosi.

Na taj način mi ne moramo da slepo kopiramo procese, koji se odvijaju u divljoj prirodi. Naš zadatak je da otkrivamo samo glavne mehanizme, koji će pomoći da se povećaju prinosi kultura na našim njivama, baštama, lejama dugoročno. Treba razumeti, da je zemljoradniku lakše da ceni svoju zemlju po fizičkim i hemijskim parametrima, ( da prepozna da li je glinasta ili peskovita, koliko sadrži organike i humusa, kakav je sadržaj azota i fosfora) Naučiti da se utvrdi biološki sastav plodnosti je vrlo teško. Cilj mojih narednih priča upravo se tiče toga kako se to može uraditi indirektnim parametrima. Detaljnije ćemo popričati o gljivama i bakterijama i o zemljišnim životinjama svih veličina i o ulozi, koju one imaju u životu biljaka.


Genadij Raspopov Borovič

Preveo Vido Radusinović