Alarmantni izveštaji naučnika, građanska neposlušnost, protesti mladih širom sveta, već godinu dana su zemlje potpisnice Pariskog sporazuma na meti pritisaka bez presedana da nešto preduzmu. Moto konferencije je Vreme za akciju (#TimeforAction).
„Ne možemo više odlagati akciju za zaštitu klime“, rekla je španska ministarka za ekologiju Teresa Ribera, čija zemlja je domaćin ove 25. UN konferencije o klimi (COP25). Konferencija je trebalo da se održi u Čileu ali je ta zemlja otkazala zbog nemira i Španija je prihvatila da bude domaćin.
Ista poruka da se više ne sme odlagati akcija neumorno je upućivana iz UN uoči sastanka.
„Tačka bez povratka nije više daleko na horizontu ona je na vidiku i približava se velikom brzinom“, rekao je juče generalni sekretar UN Antonio Gutereš i naglasio da su obaveze preuzete za borbu protiv klimatskog zagrevanja „potpuno nedovoljne“. On je rekao da i dalje nedostaje političke volje da se nešto uradi.
Nekoliko dana pre skupa Program UN za životnu sredinu zadao je udarac nadama da će biti postignut cilj Pariskom sporazuma da se ograniči zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru. Za to je potrebno smanjiti emisije ugljen dioksida za 7,6 odsto godišnje svake godine do 2030, a nema nikakvih naznaka da ti nivoi počinju da se smanjuju.
Svet je već topliji za oko jedan stepen Celzijusa, što dovodi do sve većeg broja klimatskih katastrofa, i svaki dodatni stepen će povećati obim tih poremećaja.
Sadašnjim tempom temperatura bi mogla da poraste za četiri ili pet stepeni Celzijusa do kraja veka. Čak i ako zemlje poštuju do sada preuzete obaveze, rast temperature bi mogao da pređe tri strepena Celziusa.
SAD su potvrdile da će se iduće godine povuči iz Pariskog sporazuma o klimi, mada je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelozi rekla da je američki narod angažovan za borbu protiv klimatskih promena. Ona bi trebalo da bude danas u Madridu na početku skupa.
Oči su uprte u EU i novo rukovodstvo koje će biti prisutno danas kao i oko 40 država i vlada, od kojih oko 15 iz EU. Srbiju predstavlja ministar životne sredine Goran Trivan.
Sami traje dve nedelje do 13. decembra a delegati će pokušati da reše sporna pitanja sa prošlogodišnjeg samita u Katovicama u Poljskoj.
Među spornim pitanjima je i način formiranja sistema funkconalnog međunarodnog trgovanja emisijama štetnih gasova i odštete siromašnijim državama za gubitke i štetu nanetu klimatskim promenam, prenosi Radio slobodna Evropa.
Učesnici konferencije suočavaju se i sa pritiskom globalnog pokreta za borbu protiv klimatskih promena na čelu sa švedskom tinejdžerkom Gretom Tunberg. Ona takođe dolazi na skup a putuje brodom i najavila je da očekuje da će do utorka stići do Portugalije.
Za sada je samo 68 zemalja obavezalo da će opovećati svoje planove za smanjenje emisije ugljen dioksida u 2020. godini, pre naredne konferencije UN o klimi u Glazgovu. Ali one, prema ekspertima, predstavljaju samo osam odsto svetske emisje tog gasa.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, u svojstvu ličnog izaslanika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, učestvuje na Samitu šefova država i vlada u okviru Konferencije Ujedinjenih nacija o promeni klime COP 25, koja je počela danas u Madridu.
Na ceremoniji otvaranja Samita UN o klimatskim promenama, kome prisustvuju predstavnici iz skoro 200 država, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je sve zainteresovane strane, vlade svih zemalja, poslovni sektor, naučnu zajednicu, nevladin sektor i građane, da na COP-u 25 konačno promene kurs kako bi do 2050. godine svet dostigao cilj karbonske neutralnosti. Gutereš je dodao da imamo nauku, resurse i sve ostale mehanizme da to postignemo ali je i podvukao da politička volja to treba sada i da omogući.
Predsednik Vlade Kraljevine Španije Pedro Sančez, čija zemlja je sa Čileom domaćin COP 25, ukazao je da bavljanje klimatskim promenama zahteva novi multilateralizam i da svet mora imati više akcija i veće ambicije ukoliko želimo da dostignemo karbonsku neutralnost do 2050. godine i uspešno sprovedemo tranzicije naših ekonomija ka niskougljeničnim ekonomijama.
Tokom okruglog stola na visokom nivou za šefove država i vlada održanom prvog dana COP 25, predstavnica Evropske unije najavila je da će EU do marta 2020. godine usvojiti evropski klimatski zakon kojim će potvrditi nepovratan put ka ugljeničnoj neutralnosti. Zakon će imati za cilj i proširenje Sistema trgovine emisijama na sve relevantne sektore, korišćenje čiste energije, podsticanje cirkularne ekonomije uz očuvanje biodiverziteta. Kako bi niskougljenična tranzicija bila moguća za sve, EU će uspostaviti Fond za pravičnu tranziciju od jedan trilion evra koji će uključiti javna i privatna sredstva, dok će Evropska investiciona banka postati nova evropska “klimatska” banka. Pored toga, novi Zeleni dogovor predstavljaće strategiju razvoja EU koji će podstaći investicije, inovacije i razvoj novih tehnologija
Konferencija strana potpisnica UN konvencije o promeni klime COP 25, koja se održava pod motom „Vreme je za akciju“ posvećena je preduzimanju narednih ključnih koraka u borbi protiv klimatskih promena, operacionalizaciji odredbi Sporazuma iz Pariza i podsticaju na globalnu i nacionalne klimatske akcije smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Konferencija će trajati do 13. decembra.
Konferencija Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promjenama 2019. (COP25) počela je u Madridu uz učešće predstavnika iz 196 zemalja, javlja Anadolu Agency (AA).
COP25 ima zadatak utvrditi da se UN-ova Konvencija o klimatskim promjenama i Pariski sporazum implementiraju na pravi način.
Konferencija koja se organizira pod sloganom “Vrijeme je za djelovanje“ prvobitno je trebala biti organizirana u Čileu, ali je zbog dešavanja u toj zemlji odlučeno da bude održana u Španiji.
Na konferenciji je govorila predsjedavajuća Konferencije ministrica okoliša Čilea Carolina Schmidt.