april 2020.
Zamislite kada vas neko obavesti da će sa 30 dinara spustiti otkupnu cenu mleka na 22 dinara. To je apsolutno isto kao ste tog trenutka bankrotirali.
Ono što priča Sanja Bugarski, može, ili ne mora da prija vašem uhu. Možete da se slažete ili ne. Ali ne možete joj osporiti da “gori” za svoje stavove. Pravi fajter. Maks Šmeling mlečnog govedarstva. Setite se, na primer, protesta zbog niske otkupne cene mleka, kada je sa prijateljima iz Centalne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine organizovala performans kupanja u mleku ispred Gradske kuće u Novom Sadu. I brojne druge akcije. Situacija je vanreda, i to je glavni motiv za razgovor. Putem vajbera posetio sam je na njenoj farmi u Kuli.
Sanja Bugarski, foto: Đorđe Simović
Verujte da sam prvo pomislio na mlečne govedare kada je uvedeno vanredno stanje i ograničenje kretanja. Znamo da je muža, uglavnom, ujutru i uveče. Pa potom i transport mleka. Kako se ceo sektor organizovao?
U našoj proizvodnji navikli smo da se snalazimo. Nezgodno je i ima problema, ali proizvodnju ne možemo da zaustavimo. Svi oni koji su imali negativne komentare po pitanju naše domaće proizvodnje, ne samo mleka nego i mesa i ostalih namirnica, pogotovo kada je reč o subvencijama i o tome koliko se odvaja za koju granu, sada mogu da vide šta to znači kada imamo svoju domaću proizvodnju, koja podmiruje ne samo naše nego i potrebe regiona.
Znamo da je u poljoprivredi u vreme globalne pandemije virusa Covid-19 možda najveći problem sa logistikom. Kako protiče odvoženje mleka?
Problem nije samo odvoženje mleka nego i radnici imaju prepreke. Mi kasno uveče završavamo poslove na farmama i rano ujutro ih počinjemo. Ministarstvo poljoprivrede nam je izašlo u susret i preko alikacije sve zaposlene registrujemo. Dakle problem je prevaziđen sa ministarstvom i lokalnim policijskim stanicama.
Poslednjih dana se u medijima pojavila informacija da su pojedine mlekare snizile otkupnu cenu za 8 dinara po litru. O čemu se radi?
Do mene su u toku ovog vanrednog stanja došle dve negetavni informacije. Prvo da je mlekara u Krušćiću otkazala otkup. Tamo mali proizvođači još uvek donose mleko na otkup. Međutim tu su problem napravili sami farmeri. Nije prerađivač kriv. Mi smo zamolili „Somboled“ da preuzme tu količinu mleka što se i desilo. Oni sad imaju normalan kontinuitet koje je i trebalo da imaju. Kada je reč o smanjenu otkupne cene mleka od 8 dinara, ono je najblaže rečeno – neljudsko. U protekle četiri godine imamo istorijski minimum. Za velike proizvođače koji proizvode mleko u ekstra klasi cena je 36 dinara, a mali proizvođači dobijaju nepunih 30 dinara. E sad zamislite kada vas neko obavesti i da će sa 30 dinara spustiti otkupnu cenu na 22 dinara. To je apsolutno isto kao ste tog trenutka bankrotirali. Najveći problem su male mlekare koje dnevno prerađuju od 1.000 do 2.000 litara mleka. Oni su očigleno ostali bez plasmana zato što su te svoje proizvode prodavali na pijacama i u restoranima. Tu je nastao problem.
U ovo globalno vanredno stanje mnoge vlade u svetu uvode protekcionističke mere i ne dozvoljavaju da osnovne životne namirnice napuštaju teritoriju njihove zemlje. Da li nakon krize možemo očekivati „pomeranje“ domaće agrarne politike ka samoodrživosti proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda koji spadaju u osnovne životne namirnice?
Mi nismo samo proizvođači mleka već i mesa. Vi vidite da je proteklih dana bila jagma za brašnom i kvascem. Ali ono čega stvarno imamo dovoljno su meso i mleko koji, definitivno imaju svoj kontinuitet. Nadam se da će posle svega ovoga mnogi promeniti mišljenje i da će se potruditi da ova proizvodnja opstane. Ono što se često zaboravlja, mi nismo samo proizvođači za sebe. Mi, takođe, „hranimo“ veterinare, proizvođače stočne hrane i opreme, zapošljavamo ljude na farmama. U zemljište umesto mineralnog đubriva unosimo stajnjak. Iz godine u godinu unapređujemo kvalitet sirovine. Od nas direktno i indirektno žive mnogi.
Godinama ste u javnosti prepoznati kao predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. Otišli ste korak dalje i sada Vas potpisujemo kao predsednicu Saveza udruženja odgaivača goveda. Šta se tu, konkretno, promenilo? Šta ćete u budućnosti uraditi da objedinite proizvođače mleka u Srbiji?
Promenili smo ime da bi bili savez koji okuplja sve proizvođača, bez obzira na teritoriju, da li je u pitanju Vojvodina ili Srbija. Članice bi trebalo da postanu sva udruženja ukuliko njihovi predstavnici to budu želeli. U razvijenim zemljama postoji jedno udruženje. I u tom jednom udruženju svi su zajedno. Nazovimo ga nacionalnim. Jako je bitno da svi budemo zajedno. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obećao je da kada sve ovo prođe, da ćemo raditi na izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu. Iskreno reč je o jednom od najnakaradnijih zakona koji postoje. Recimo, u tom zakonu pojam farmer ili držalac životinja – ne postoji. Ono što nam sada fakulteti i instituti rade, a što im nije ni posao trebalo bi da radi krovno udruženje. Krajnje je vreme da se prestane sa omalovažavanjem ljudi koji, odgovorno tvrdim, jedini rade 365 dana u godini. Đorđe Simović