14. decembar 2019. Novi SadI ove godine tradicionalno na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu organizovano je savetovanje voćara. Oscilacije u proizvodnji, kvalitetu, šta su trendovi, da li je udruživanje rešenje, bile su samo neke od tema skupa.Voćari na tržištu treba da nastupaju zajedno, da neprestano usavršavaju svoje znanje i teže što boljem kvalitetu plodova
Naše voćarstvo je doživelo značajne promene. Uvode se nove sorte, podižu savremeni intenzivni zasadi, tehnologija proizvodnje se značajno promenila. Sve to omogućava visoke prinose i kvalitet ploda. Ekspanziji voćarstva u poslednjih 10 godina doprinelo je znanje, a po njega se išlo u najrazvijenije voćarske regije Evrope, a i dalje. Takođe, znanje se sticalo na savetovanjima, u oglednim poljima i voćnjacima širom Srbije. Tradicionalno savetovanje voćara, koje je po petnaesti put održano 15. decembra na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, takođe je doprinos tom napretku. Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća organizovalo je Društvo voćara Vojvodine, uz podršku Poljoprivrednog fakulteta, Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, a pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. S obzirom na to da su teme uvek aktuelne, ovo je jedan od najposećenijih skupova koji se održavju na Poljoprivrednom fakultetu, što je potvrđeno i ove godine. Savetovanju je prisustvovalo oko 300 voćara.
U ime domaćina, učesnike je pozdravio prof. dr Zoran Keserović, predsednik Društva voćara Srbije, i istakao da je voćarstvo primer kako uvođenjem novih tehnologija, pogotovo onih prilagođenih klimatskim promenama, zatim udruživanjem i podsticajima republičkih i pokrajinskih institucija može da se pokrene razvoj pojedinih regija, povećaju proizvodnja i devizni priliv jedne zemlje. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, grupa voće i povrće je ubedljivo na prvom mestu s učešćem od 27 odsto. Ostvareni ukupni devizni priliv od izvoza voća u 2017. bio je oko 600.000.000 dolara, a među 12 najznačajnih izvoznih poljoprivrednih proizvoda su četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva.
– Voćarstvo se pokazalo i kao odličan model razvoja nerazvijenih područja Srbije. Rešavanjem ekonomskih problema rešavaju se i socijalni i demografski problemi. Dobar primer je područje Fruške gore, gde se podižu savremeni zasadi, mladi ljudi ostaju na svojim ognjištima uključeni u proces proizvodnje, usavršavaju se, studiraju i na taj način unapređuju proizvodnju, ali i kvalitet života na selu, rekao je prof. dr Zoran Keserović.
Za dobre rezultate u voćarstvu, proizvođačima su neophodni znanje, udruživanje i vrhunski kvalitet plodova. Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine ukazao je voćarima na značaj udruživanja i naveo primer iz prakse koji to potvrđuje. To je Zemljoradnička zadruga “Voćar” iz Slankamena, čiji zadrugari ostvaruju cilj – da od voćarstva mogu da žive i opstanu na selu.
Razvoju poljoprivrede i zadrugarstva, posebno u nerazvijenim područjima Srbije, u velikoj meri doprinosi rad Akademijskog odbora za selo SANU. Pozdravljajući učesnike Savetovanja, akademik prof. dr Dragan Škorić, predsednik Odbora, ponovio je da je za voćare važno da se obrazuju, udružuju u zadruge i formiraju složene zadruge. Predložio im je da oni budu prvi koji će formirati veliku korporaciju koja bi obuhvatila sve voćare i bila nosilac proizvodnje, prometa i konkuretna na domaćem i inostranom tržištu.
Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta, ustanove koja školuje mlade stručnjake, nosioce napretka voćarstva, istakao je da je voćarska proizvodnja jedna od retkih koje su imale vidljiv uspon poslednjih godina. Podsetio je na značajan uticaj klimatskih faktora na ovu proizvodnju. Zato je rekao da voćari treba da razmišljaju o rizicima koje nosi ulaganje u nju i o načinima na koje ih mogu ublažiti. Pozvao je voćare da koriste podsticajna sredstva iz programa nacionalnih mera i apliciraju za IPARD sredstva evropskih fondova.
Skup je otvorio Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, ističući da je najvažnije da se radi stručno i da se naučna saznanja primenjuju u praksi kako bi se dobio kvalitetan proizvod konkurentan na tržištu. Takođe, kako je rekao, neophodno je da se voćari udruže kako bi opstali i da koriste podsticajna sredstva za unapređenje proizvodnje.
Udruživanje je osnovni način da se usitnjene parcele povežu, a proizvođači postanu robni kako bi tržištu ponudili velike količine kvalitetnog voća. O značaju udruživanja voćara, primerima za obnovu zadrugarstva u Republici Srbiji, u uvodnom predavanju govorila je Tijana Nešić iz Kabineta ministra bez portfelja Milana Krkobabića. Podsetila je da Kabinet već dve godine sprovodi akciju “500 zadruga za 500 sela”. Zadatak ovog projekta je da vrati veru srpskog seljaka u udruživanje i da predstavi novi, moderan, evropski koncept, gde mali proizvođači udružuju svoje proizvode, a ne zemljište, i zajedno s robnim proizvodom nastupaju na tržištu.
Za godinu i po formirano je 300 zadruga. Kabinet je prošle godine bespovratnim sredstvima pomogao rad 22, a ove godine 72 zadruge. Od te 94 zadruge 21 je voćarska, što samo potvrđuje da voćari prednjače u udruživanju i daju dobar primer drugima. Od 21 voćarske zadruge, njih 10 se bavi višom fazom prerade, što je i cilj ovog programa – da se u Srbiji ne izvozi i ne proizvodi samo primarni proizvod već da se radi na višim fazama prerade. U ovoj godini su nastale i dve složene zadruge – “Naši voćari” iz Požege i “Složni voćari” iz Novog Slankamena, koje su dobile bespovratnih po pola miliona evra i na tržištu sa svojim proizvodom nastupaju kao privredni subjekti.
Prof. dr Zoran Keserović, istakao je da se, s obzirom na potencijalnu rodnost u 2018. godini, očekivala dobra rodnost voćaka. Međutim, pojava niskih zimskih temperatura, ranih prolećnih mrazeva, kao i šteta od grada, napada patogena, suša, ožegotine na listovima i mladarima, uticali su na smanjenje roda. Uprkos tome, procenjuje se da je ostvaren prinos preko 1.400.000 tona voća.
Prof. dr Keserović podsetio je voćare da je kvalitet plodova osnovni preduslov za dobar plasman proizvoda. Ono na čemu voćari treba da rade u narednom periodu jeste da u proizvodnju uvode savremene tehnologije, mehanizaciju, da se udružuju i okrenu perspektivnim voćnim vrstama. Pre svega krušci, dunji, trešnji, krupnoplodnim sortama višnje i šljive, ranim i kasnijim sortama kajsije, borovnici, jagodi, leski, orahu. Takođe, neophodno je i unaprediti tehnologiju proizvodnje sadnog materijala. Srbija je od zemlje izvoznice sadnog materijala postala značajan uvoznik.
Budućnost voćarstva se ogleda u uvođenju mehanizacije u proizvodnju. U Južnom Tirolu u severnoj Italiji, jednoj od najznačajnijih regija u proizvodnji jabuke u Evropi, odavno je zaživela intenzivna proizvodnja jabuka, koja uključuje veliki broj stabala po hektaru i primenu mehanizovane rezidbe. Alberto Dorinjoni, stručnjak Instituta “Sent Mikele”, istakao je da je prednost ovakvog načina rezidbe voćaka to što omogućuje prvenstveno uštedu radne snage i uloženih radnih sati, a smanjuje se bujnost stabala i poboljšava kvalitet plodova. Mašine mogu da se primenjuju i na manjim parcelama. Najviše se koriste u zasadima jabuka, a nešto manje i u zasadima kruške.
Kruška i šljiva su veoma značajne voćne vrste u Srbiji, koje se kraće čuvaju od jabuke, Przemislav Badovski, stručnjak poljske kompanije Agrofresh, ukazao je na mogućnost produženog perioda čuvanja kruške, do proleća, kada je i najviša cena, i šljive sorte “stenlej” duže od tri meseca. Čuvanjem voća na odgovarajućoj temperaturi i primenom SmartFresh tehnologije privremeno se zaustavlja proces sazrevanja dok se voće ne izvadi iz skladišta ili rashladnih objekata.
Nove voćne vrste ili manje zastupljene, sigurno traže svoje mesto, stoga,perspektivna voćna vrsta u svetu i kod nas svakako je borovnica. Prof. dr Nenad Magazin s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu govorio je o ovoj temi. Istakao je da prema statističkim podacima iz 2017. primat u proizvodnji ove voćne vrste ima SAD, slede Čile, Peru, zatim zemlje Srednje i Južne Amerike, Kina. U Evropi se borovnica najviše proizvodi u Poljskoj i Španiji. U EU raste uvoz borovnice, a najveći uvoznik je Velika Britanija. Potrošnja borovnice raste u severnoevropskim zemljama. Ova voćna vrsta doživela je ekspanziju, jer je vrlo hranljiva i lekovita, dostupna je na tržištu cele godine, a pri kontrolisanoj atmosferi može da se čuva osam nedelja.
– Kod nas se borovnica gaji na 360 hekatra, ali se ne zna koliko se proizvede. Izvozimo i šumsku borovnicu iz prirodne populacije. Položaj Srbije na tržištu je dobar zahvaljujući sorti “djuk”, koja se kod nas gaji, a spada u kasnije sorte. Veći deo sveže proizvedene borovnice izvozimo u Holandiju, gde se pakuje i preprodaje. Ono što Srbiji nedostaje jesu sortiranje i pakovanje, kao i hladnjače, jer je najveća potražnja ovog voća tokom septembra i oktobra. To je voćna vrsta koja ima perspektivu, postoje potencijalna tržišta za plasman naše borovnice, a ono na čemu treba raditi jeste kvalitet plodova, poručio je prof. dr Nenad Magazin.
Doc. dr Biserka Milić, stručnjak Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prikazala je rezultate projekta koji ima za cilj da primenom bioregulatora koji se primenjuju kod jabuke i lako su dostupni na tržištu utvrdi njihov uticaj na visinu prinosa, vegetativni porast i kvalitet ploda. Projekat je finansirao Pokrajinski sekretarijat za visokoškolstvo i naučnoistraživačku delatnost. Bioregulatori su primenjeni kod trešnje, kajsije, šljive borovnice. Povećanje krupnoće ploda bilo je uočljivo kod svih voćnih vrsta. U tretmanima giberelinom povećana je jačina pokožice i čvrstina ploda, te su ovakvi plodovi pogodniji za čuvanje. Takođe, manja je pojava skladišne truleži pogotovo kod trešnje, a kod šljive i kajsije povećan je sadržaj rastvorljive suve materije i kiseline što čini ove plodove odličnom sirovinom za sve vidove prerade. Rezultati ostvareni u istraživanjima upućuju na mogućnost primene bioregulatora i u praksi. Njihovom upotrebom u zasadima voćara moglo bi se doprineti poboljšanju proizvodnje.
Na pojavu novih prouzrokovača truleži uskladištenih plodova jabuke ukazala je doc. dr Mila Grahovac s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Na osnovu ispitivanja fitopatogenih gljiva u skladištima u periodu od 2017. do 2018. konstatovano je da je zastupljenost Penicillium vrsta nešto smanjena. I dalje ova vrsta spada u grupu dominantnih prouzrokovača, ali se javljaju i gljive iz roda Neofabrea. Potvrđeno je prisustvo vrste Neofabrea alba. Detektovano je i prisustvo roda Fusarium, gljiva koje ne samo da nanose štete plodovima već imaju i sposobnost proizvodnje mikotoksina, te tako ugrožavaju zdravstvenu bezbednost jabuka. Radi se na tome da se iznađe mogućnost primene tretmana posle berbe plodova, jer jedan deo infekcije se ostvaruje kada se hemijske mere borbe protiv patogena ne primenjuju.
U holu fakulteta, za učesnike Savetovanja bila je organizovana izložba voćarske opreme i repromaterijala.