Poljoprivrednici kao proizvođači su oduvek bili zapostavljeni i ponižavani u društvu, a natočito od države koja se prema njima odnosila nasilno i sa velikom dozom nepoštovanja. Ponižavala ih na svakom koraku. Već godinama kako kažu seljak, paor, poljoprivrednik, farmer, kako god da ih zovu, služi ,,da narod hrani i puškom brani,,. I tako je bilo od Kosovskog boja do Košara. Kod njih nikada nije ni vrućina, ni ladovina….Otežale noge i ispucale ruke od rada koji traje svih 365 dana u godini, ne bi podneli svi. I opet taj rad ne pada tešo, kada ima čemu…E to, čemu i kome je prelilo mleko na vruću ringlu. Dogorelo, kažu pa kom opanci kom obojci….
Poljoprivrednici kraljevačkih sela čini se baš uporni, istrajni, nekima su čak i bezobrazni, jer nije lepo maltretirati narod da ide peške nekoliko kilometara, čeka u koloni…o društvenim mrežama i javnim glasilima i da ne govorima. I svakom smeta ono što ga izgleda ne dotiče. A naše seljake baš dotaklo, do koste i dotuklo do dna…dalje nema, gore visoko, dole tvrdo…
I nije da nije svako malo po nega grupa proizvođača je zauzimala puteve, ukala pred skupštinom lokalnom ili državnom. Negde su lomovi počeli sa proizvođačima svinja još 2006, kada je kilo žive vage bilo jeftinije od paprike…E sad domaće prasiće nemamo jer se uvoze iz Danse ali zato imamo papreno domaće cene. Tih godina mleko je bilo na ceni…onda su na red došli malinari, pa ratari i na kraju proizvođači mleka… Istina završavo je naš krompir i na depponijama i potocima, kupus ostajao na njivama. Sekli voćari višnje, krčili kupine i maline. I tako godinama u krug, kao Đoletov Ringišpil.
I ništa tu nije čudno, protesti su način da u demokratskom društvu ispolji narod svoju nemoć, revolt, nemaštinu, lošu politiku…Nekada ti protesti budu mirni, nekada ,,nemirni,, ali se do nekog ishoda dođe, jer tamo negde seljaci imaju svoje sindikate, imaju zadruge, imaju standard i zakone koji se poštuju. Tamo negde se potpisuju ugovori za otkup, ugovaraju kupovine na veliko, rade mašinski prstenovi…Važan je klvalitet, solidarnost i jedinstvo. Nedavno je svetsku javnost iznenadila pobeda seljačke stranke u Holandiji. Greške nema, ni slovne ni neproverene, jer su svoje redove prestrojili na barikadama spašavanja svog agrara.
Godinama se to tolerisalo od strane poljoprivrednika i sporadičnim protestima ipak pokazivalo nezadovoljstvo, što nije donelo željene rezultate. Država je uglavnom donosila odluke i zakone na štetu poljoprivrednika. Da li sa namerom ili ,,resavskim prepisivanjem,, evropskih zakona koji nisu bili prilagođeni nama, umalo nam se nije ušetao i slobodam GMO. I tako umesto bratske podele sve manjeg kolača, na stolu su sve češće ostajale mrvice. Kaiš je sve više zatezao i ta mučnina nije bila posledica gladi već nemoći da se bilo šta uradi.
Idilična slika sela postajala je polako poligon za dresuru živaca, vežbu strpljenja i propagandu življenja. E kad guber postane toliko kratak, da običan čovek čista obraza od sramote ne može ni taj obraz da pokrije, dogorelo je do nokata. Nekako ih nisu za ozbiljnu felu shvatali ni kolege kojima proizvodnja i prodaja dobro ide, ni gradska deca, ni lokalni begovi ni državni kmetovi. Ovoga puta nije bilo važno ni da li su paori, da li su stočari, ratari, voćari. Ovoga puta njihova meč lopta bila je jedinstvo. Karta, na koju više nije verovalo ni dete u kolevci a eto dešava se moderna seljačka buna, četvrti dan po redu. Kraljevčani su svoju priču započeli još prošle godine, februara meseca…a onda je došla setva, sadnja, poslovi bez odlaganja. Ovoga puta su odložili svoje poslove radili samo najhitnije, smenjivali se dan, noć i dočekali četvrti jutro na otvorenom. I osim svih problema urotilo se i nebo nad svom mukom paorskog života.Ni majske kiše nisu više kiše spasa.
I danas na istom zadatku, bez odustajanja, bez deljenja na naše i vaše, bez trunke samoživosti čekaju da ih ,,neko,, primi, sasluša i ispuni traženo. Taj dan ,,D,, BI MOGAO BITI SUTRA, a do sutra u nekoliko kolona, sa sve većim brojem traktora koji su u mnogo slučajeva ispisnici ili stariji od svojih vlasnika opet na nekoliko lokacija. U okolini Kraljeva trenutno su aktivne uz postojeć četiri barikade i dve nove: jedna je u selu Samaila na starom putu za Čačak, druga povremena na mestu ukrštanja sirčanskog puta i magistralnog puta koji spaja Kraljevo i Kragujevac, dve postavljene na Ibarskoj magistrali, blokirajući dva kružna toka neposredno na ulazu u grad. Danas je aktivan i Vitanovac, blokada putnog pravca Kraljevo – Kragujevac, kao i Ratina sa kojom je obustavljen saobraćaj između Kraljeva i Kruševca. Povodom sutrašnjeg novog razgovora sa predsednikom države usledilo je
Saopstenje za javnost Udruženja proizvodjaća mleka Šumadije i Pomoravlja
Danas je usledio poziv iz Vlade Republike Srbije na razgovore udruženjima koja su zajednički podneli zahteve. Dva člana naćeg udruženja Slobodan Vidojević i Ivan Pavlović ce sutra prisustvovati tim razgovorima ispred Udruženja proizvodjača mleka Šumadije i Pomoravlja.
Kao podrška njima pored blokade od strane policije na Ibarskoj magistrali od 10h bice blokirana raskrsnica u Mrcajevcima kod restorana Flex i put Kraljevo – Čačak (stari put za Čačak) u selu Samaila. Blokade će na ova dva mesta trajati naizmećno dva sata blokade a jedan sat bez blokade.
Ako do ispunjenja nasih zahteva ne dodje nakon zavrsetka razgovora u Vladi doćiće do ponovnih blokada na mestima na kojima su bile održane i danas. To su mesta Ratina (put KV-KS) i Vitanovac(put KV- KG).
Pored ovih puteva najave su da će se i poljoprivrednici iz još nekih Kraljevačkih sela organizovati i blokirati i neke puteve koji do sada nisu bili blokirani.
Predsednik Udruženja proizvodjača mleka Šumadije i Pomoravlja, Slobodan Vidojević
Poljoprivrednici su i danas na blokiranim lokacijama prpoštali vozila hitne službe, bolesne, decu ….Sutra je novi dan, novi zadatak i nova nada. Pomalo umorni ali uporni, nema odustajanja, jer nema dalje! S.C.