Ratarstvo Reč struke Zaštita bilja

Žuta patuljavost ječma i pšenice

Bolest nazvanu žuta patuljavost ječma uzrokuje virus (BYDV – Barley Yellow Dworf). Simptomi ove bolesti su zastoj u rastu (patuljavost) i promena boje listova. Slične simptome mogu izazvati i abiotski činioci (niske temperature, višak ili manjak vode u zemljištu), nedostatak hraniva (azoti, sumpor) i oštećenja od herbicida. Na pojavu bolesti povoljno deluju temperature od 10 do 18°C. Pri nižim temperaturama uz manjak sunčevog svetla (oblačno), kao i pri temperaturama iznad 30°C simptomi vezani uz promenu boje nestaju.

Ovaj virus parazitira na preko 100 vrsta iz porodica trava (Poaceae), a među njima su ječam, pšenica, ovas, raž, tritikale, kukuruz i mnogi travnati korovi. Mlade biljke bivaju zaražene tokom jeseni, od vašiju koje već u sebi imaju viruse, odnosno koje su se prethodno hranile na zaraženim travama, samoniklim biljkama strnih žita. Ono što treba naglasiti da sa nicanjem pšenice i ječma prvo naseljavaju ranije rokove setve i ranije nikle useve strnih žita (ječam) kao i i one površine na kojima je izostao tretman semena insekticidima.

Simptomi na ječmu: Dolazi do zastoja u rastu, a listovi poprimaju zlatno-žutu boju uz pojavu gljiva čađavica. Početno žutilo javlja se na vrhovima listova šireći se prema osnovi. Ako je zaraza nastupila u jesen, mlado lišcće uz promenu boje postaje deblje, čvršcće i stoji uspravno. Rano zaražene biljke obično ne klasaju ili su im klasovi manji, često sterilni. Rast korena je slab. Promene mogu zahvatiti pojedine grupe biljaka, a pri jakom napadu, čitavo polje može biti zaraženo.

Simptomi na pšenici: Početni znak bolesti je žutilo listova, koji kasnije poprime crvenkastu boju. Pri zarazama u ranim fazama razvoja, biljke dostižu samo trćinu do polovine svoje normalne visine. U tim slučajevima klasanje je retko, a prinosi zrna su bitno smanjeni. Ako zaraza nastupi kasnije, simptomi su blaži, vide se hlorotične pruge između žila srednjih listova, a gornji listovi pocrvene.

Izvor zaraze i način prenošenja bolesti: Najvažniji izvor zaraze su višegodišnji travni korovi. Uz trave važan domaćin je i kukuruz koji leti predstavlja most za prenos ovog virusa između žetve i setve ozimih žitarica. Virus prenosi više od 20 vrsta vaši od koji su najčešće Rhopalosiphum padi-lisna vaš, Rhopalosiphum maidis-zelena kukuruzna lisna vaš i Sitobion avene-ovsena lisna vaš. Kod ozimih useva najveće su štete kod jesenje zaraze. Bolest se ne prenosi mehanički ( dodirom biljaka ), a nije sigurno prenosi li se semenom.

Suzbijanje bolesti :Indirektne mere: otpornih sorata na ovu bolest na našem tržištu nema. Preporučuje se kasnija jesenja i ranija prolećna setva. Jare kulture treba sejati dalje od ozimih useva. Ne preterivati s azotnim đubrenjem. Nužno je suzbijati korove koji su mogući izvor zaraze.

Direktne mere: od nicanja svake nedelje treba pratiti pojavu lisnih uši. U slučaju jačeg napada (obično u fazi 2 do 4 lista) primeniti zaštitu sredstvima kao što su: Decis (deltametrin), Fobos (bifentrin), Tonus (acetamiprid).

dipl.inž.Vladimir Kostić, PSSS Kraljevo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *