Ratarstvo Reč struke

ZSV: Poljoprivreda pred kolapsom, zabrana izvoza a uvoz potpuno slobodan

,,Poljoprivreda ne može da trpi ovako visoke cene energenata. Iz ugla poljoprivredne proizvodnje apelujemo na nadležne da se 20 odsto umanjenje akciza na dizel gorivo za poljoprivredu trajno umanji koliko je to moguće, te da se pokriju sve obradive površine, ne samo 20 hektara, izjavio je član upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) i direktor ZZ „Mrkšićevi salaši“ Srpski Itebej Vojislav Mrkšić.

On je na konferenciji za novinare ZSV čija je tema bila zabrana izvoza, kao i potezi države koji se odnose na cene goriva, ocenio da je smanjenje akciza na dizel za 20 odsto kratkoročna mera. Izrazio je bojazan da će posle mesec dva dana doći do drastičnog povećanja cene goriva. Apelovao je i na to da se to gorivo distibuira na svim benzinskim stanicama i da ono ima konačno nižu cenu u odnosu na cenu koja je na autoputevima.

Zabrana izvoza poljoprivrednih proizvoda i drugih usvojenih mera od strane države nanelo je ratarima i stočarima veliku neizvesnost i dovelo je poljoprivredu u Srbiji u nepovoljnu situaciju

Naglasio je da će zabrana izvoza žitarica naneti štetu. Biće, po njemu, dovedeno u pitanje poslovanje mnogih zadruga kao i gazdinstava.

-Mišljenja smo da ćemo mi tu izgubiti i tržište što je jako opasno. Da će ova mera zabrane naše kupce okrenuti ka drugim dobavljačima – rekao je Mrkšić. – Mera koja se odnosi na cenu hleba takođe dotiče zadruge. Naša fakturna cena je 36 dinara i 86 para. Dobijamo brašno od države koje smo do sada uspeli da refundiramo svega 38 odsto, što znači da moramo da angažujemo svoja sredstva da bismo kupili i svakodnevno isporučili na tržište taj „uredbeni“ hleb. Brašno koje dobijamo, čak i ono lošijeg kvaliteta moramo da ubacujemo u brašno boljeg kvaliteta, skuplje, da bismo mogli da napravimo dobar hleb i da ne bismo narušili ugled poslovanja i narušili kvalitet naših proizvoda i na taj način izgubili tržište. Imamo i ograničenje cene buta. To je malo zagonetno pitanje kad je ta kategorija mesa socijalna. I da široke mase jedu but po nekim regresiranim cenama.

Uvođenje socijalnih karata od strane države znatno bi pomoglo poljoprivredi, prerađivačima i proizvođačima, ocenjeno je na ovom skupu. Naglašeno je da država mora neke mere da ukine pod hitno kako bi se pšenica izvozila slobodno.

Radovan Bokić, član upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine, i direktor ZZ „Agroklek“ Klek stavio je akcenat na stočarsku proizvodnju i proizvodnju mleka.

-Sama objava da će doći do zabrane izvoza je napravila opšti poremećaj na tržištu, presečeni su tokovi prevashodno novca, a samim tim i roba. Jednostavno, danas je teško prodati 100 ili 1.000 tona pšenice ili kukuruza. Za nas je katastrofa bila kad je kukuruz postigao cenu od 27 dinara. Bili smo na granici da se pitamo šta mi to radimo. Samim tim zabranom izvoza žitarica to će se vratiti ka stočarskoj proizvodnji. Brzo se po meni donela odluka o zabrani izvoza žitarica, kazao je Bokić.

Podsetio je da je pored zabrane izvoza uvoz ostao potpuno slobodan. Kao primer navodi Lidl.

-Priča da su oni bolji i rentabilniji, da imaju jeftiniju proizvodnju od nas, može nekom drugom da se priča. Kako to da ti proizvodi dođu ovde i mi svi volimo da idemo i da kupimo to. A niko ne kaže kolike su izvozne subvencije u tim zemljama. Ja bih akcenat stavio na kontrolu uvoza i ako su druge zemlje ograničile izvoz svojih proizvoda a takođe su ograničili i uvoz određenih proizvoda, to se ni ne spominje, izneo je Bokić. J. Zubac

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *