Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

Voćarska je tuga pregolema

Godina se privodi kraju tako da možemo reći  da je rod voća, prema sadašnjim procenama podbacio u odnosu na prošlogodišnji. U zavisnosti od podneblja, agrotehnike, ranog mraza, stalno prisutnog grada i preduge suše, struka ali i voćari kažu da smo u manjku za 30 odsto u odnosu na lane. Kraj voćarske godine pečate berba grožđa  jabuka, koje se odvijaju neverovatno brzo, budući da je vreme idealno. U nekoliko kraljevačkih sela jabuka je najčešće zastupljena. Proveravamo kvalitet i cene.

   Lazac mahom selo voćara i to generacijski. Za njihove plodove znali su svi građani bivše Jugoslavije, ponajviše Dalmacije. Sada bi te konzumente smatrali izvoznom šansom. Vremena se menjau, tržišta te i odabir sortimenta. Dominira jabuka, kako kažu, kraljica u proizvodnji, mada ni u pogledu ostalih voćnih vrsta ne zaostaju. Domaćinstvo Dejana Rakića sa deset hektara  pod voćem viđeniji domaćin, međutim ove godine nema ni roda ni kvaliteta, jer ove krajeve ni jedna vremenska nepogoda nije zaobišla.U jednom od zasada jabuke, plodova skoro da nema.

,, Od kada znam za sebe, radili su mi i deda i otac sa voćem, ne pamtimo da je bilo kao sad, što se vidi. Desilo se to da prošle godine malo više prerodila, ove godine bilo je mraza, grada, suše, sve smo imali ove godine kao da je nešto rešilo da nas upropasti. Grad je bio intenzivniji prošle godine, ove nam nije na sreću zakačio sve voćnjake, ali je zbog prošlogodišnjih oštećčenja cena i otkup bio loš. Ove godine se to nastavilo, ali je još crnje što nije ni rodilo! Ovde kolika god da je cena nemaš jabuku, nema ni prihoda. To je što je mi da promenimo ne možemo mnogo, ne možemo skoro ništa!,,počinje razgovor Miloš Rakić odličan voćar

Šljiva je kaže sagovornik dobro rodila,ali je zato cena od 25 dinara na sušno leto više nego pogubna. Jedina svetla tačka ovogodišnje proizvodnje bile su nektarina i breskva.

,,Šljiva je bila baš dobro rodila, međutim posle velike i duge suše je u vreme berbe stigao period gotovo svakodnevne kiše gde su plodovi počeli da trule. Niti da bereš niti da ostaviš infekciju da stablu. I ono što je vredelo i imalo neki kvalitet imalo je malu cenu od 25 dinara, za džem za rakiju, industriju, što je stvrano malo. Tu se ne uklapaš sa svim troškovima u proizvodnji. Breskva i netarina su jedino ove godine imale dobar rod, dobru cenu i to su jedine pare od kojih ove godine možemo da računamo da nam budu za život. Za ulaganje, teško!,, priča sagovornik

Čak i da ima rod i kvalitet, izvoz za Rusiju je stao a to je dodatni problem, za njega i kolege u okolini. Vrh ledenog brega je nadmorska visina. Na njegovim platažama uspon vredan pažnje planinarima.Teško za hodati, raditi tek muka.

,, Mi ovde u ovim brdsko planinskim predelima gde smo, to je teško da se obrađuje, otežani su uslovi rada. Na ovom usponu moj hektar dok obradim, u ravnici pregazio 30 hektara. Ovde sve radiš pod ručnom, dupla vuča i dupla strepnja ali jedino voće može dobro da rodi od pamtiveka.Od kuće do podnožja voćnjaka u okućnici visinka razlika je 40 tak metara. Na žalost mi se i dalje vodimo kao ravničarski kraj! Ako je ovo ravnica ja ne znam šta je brdo!,, razočarano će Miloš

Skuplji imputi, posebno goriva i đubriva, nesiguran plasman i nestabilna cena utiču na proizvođače. Dešavalo se čak i da prazna gajbica više vredi nego plodovi u njoj. Dalji planovi oročeni finasijama, tržištem ali i interesovanjem naslednika, pa se Miloš pita šta dalje.

„Prošle godine ovu jabuku davali smo po 40 dinara, Ja ne mogu da gubim vreme po pijaci, jer ovih dana moram da orem za setvu.Imamo i nešto stoke. Mora da se svaštari koliko god mi težili ka tome da radimo samo jednu proizvodnju. Ove godine da zavisimo samo od jabuka, ne bi imali za dalja ulaganja. Bili bi na gubitku. Što se tiče daljih ulaganja, malo sam više razočaran, ali šta je tu je. Bude li ovako i naredne godine, bojim se da će mladi na selu, biti samo jedna lepa priča iz istorije Ja ne znam dal neko u državi stvarno vidi šta se dešava ne samo kod voćara, upropašćeno je i stočarstvo i sve. Samo me zanima dal neko misli kad se upropasti ovaj seljak, dal može da napravi drugog seljaka. Onaj ko ode jednom iz sela taj se više ne vraća ni turistički, možda kod oca na Slavu!.,, zaključuje naš sagovornik

  Generalno, godina nije bila naklonjena voćarima. Dug voćarski staž Rakićima je obezbedio lako kormilo u ovom poslu, ali očigledno ne svake godine. Naslednik Milutin, vredan momak nije bio raspoloženi za razgovor, mada želi da ostane na očevini. Iz svega priloženog mudrom čoveku jasno i zašto…..

 Slobodan Stojić u susednoj Bukovici i ako mlad  jedan od prekaljenih proizvođača voća. Plodovi okitili kao grozd, rekli bi odlično, međutim slika ume da prevari, prva klasa nekih 50%. Primećujemo da nije rađena proreda iz ovih razloga.

,, Jabuka je dala svoj maksimum. Na žalost nisam stigao da radim proredu zbog drugih voćnih vrsta i stočarstva kojim se takođe bavimo. Preklopili se poslovi, tako da neće sva jabuka biti u prvoj klasi, da sam uradio proredu sigurno bi 90 % bilo u prvoj klasi, Šta je tu je, u narednoj godini proreda mora da se radi. Inače ulaganja su ove godine bila za 40 odsto veća nego lane. Naravno nikada ne računamo naš rad. Samo za hemiju sam izdvojio preko 400 hiljada dinara, za gorivo, za prskanje, za rezidbu takođe oko 400 hiljada…..mnogo se uložilo. Jabuka je dobro rodila, bili smo zabrinuti u toku sušnog perioda i perioda visokih temperatura zbog obojenosti, ali opet i imamo zadovoljavajući kvalitet jabuke. ,, počinje priču Slobodan

Na kvalitet proizvodnje su pre svega uticale vremenske prilike, ali smatra da to neće uticati na kvalitet jabuka, jer su u savremenim zasadima primenjivane sve preporučene agrotehničke mere. Ulaganja neće nadomestiti trenutno tržište, jer ni cena nije zadovoljavajuća tako da voćari koji imaju skladišni prostor ovo voće ne prodaju.

,,Da se razumemo, svaki posao nosi rizik. Naš je višestruki jer radimo na otvorenom. U aprilu su bile liše, hladno, mraz je obrao sve rane sorte. Meni na sreću nije bilo toliko gubitaka s proleća, ali je deo plntaže zahvatio grad. Nema godine da nas ovde maši. Moram da kažem da su iz Osiguravajućeg društva bilo korektni, tako da su nam delom pokrili troškove. Bilo je dobrih, bude i loših godina. Ove godine ranošljiva i kajsija koju sam sačuvao su imali dobru cenu, sve drugo na granici ili mimo očekivanja. Višnja je bila dobro plaćena ali je njena proizvodnja duplirana.U ovim krajevima je sve manje vode. Kiša letos nije pala 50 dana, bio je samo taj jedan grad, koji je mnogim mojim kolegama uništio rod pred berbu.,, priča ovaj mlad momak

U savetodavnoj službi kažu da je sve po malo doprinelo da u većini zasada nema očekivanog roda ali ni prinosa.

 ,, Voćarska proizvodnja u najvećim delom se obavlja na otvorenom. Bez obzira na nivo ulaganja u proizvodnju, rizik od gubitka prinosa usled dejstva faktora spoljašnje sredine uvek postoji.Usled globalnih promena klime ovakve ekstremne godine sve su češće. Povećanjem intenzivnosti proizvodnje putem instaliranja sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, anti-frost sistema smanjuju se rizici po prinos. Međutim, radi se o skupim investicijama koje su rentabilne jedino u agroekološkim uslovima koji odgovaraju odabranoj voćnoj vrsti. Min a žalosrt u ovim krajevima u idelano stvorenim visokotehnološkim uslovima imamo svega 10% voćnjaka, sve drugo je na milost i nemilost pre svega na otorenom. Vremenske prilike nisu takođe isle na ruku. Bilo je kasnog mraza, suše, grada, olujnih kiša, sve je to donelo problem sa kojima voćari nisu uspeli na vreme da se izbore. Bojim se da će se reflektovati problem I u narednoj godini.,, Kaže dipl.inž Vladimir Kostić

 Berača sve manje, svelo se na ono ruku što živi na gazdinstvu, erači skupi u dnevnicu neće niko bez 35 evra ne računajući prevoz i obroke. Sve ovo utiče, da dalji planovi budu oročeni isključivo finasijama i tržištem. Generalno, godina nije bila naklonjena voćarima, osiguarnje je na delu plantaža pokrilo gubitke, ali dali će oni biti dovoljni za dalja ulaganja koja počinju već ovih dana sa bakarnim tretmanom pred zimsko mirovanje, teško je reći.  S. C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *