Vašington je prva država koja legalizuje ”prirodnu organsku redukciju“, ubrzani metod razgradnje ljudskog tela koji transformiše ljudske ostatke u zemljište
U 2015. godini, kremacije su po prvi put u istoriji SAD-a nadmašile sahrane. Ipak, dok kremiranje ima očigledne ekološke prednosti u odnosu na sahranjivanje, proces nije tako prijateljski prema zemlji. Zapravo, naučnica Laura Ian kaže da kremiranje oslobađa 600 miliona funti CO2 u atmosferu svake godine.
Novi zakon koji su usvojili državni zakonodavci iz Vašingtona i koji je u utorak potpisao guverner Jaia Insleea, ukazuje na alternativu ovih tradicionalnih oblika ukopa. Naime, Vašington je prva država koja legalizuje ”prirodnu organsku redukciju“, ubrzani metod razgradnje ljudskog tela koji transformiše ljudske ostatke u zemljište, prenosi Smithsonian.com.
”Rekompozicija”
Poznat i kao “kompostiranje ljudi” ili “rekompozicija”, proces traje od četiri do sedam nedelja i proizvodi kompost. Rekompozicija će biti odobrena u Vašingtonu od 1. maja 2020. godine.
Ljudsko kompostiranje je zamisao Katrine Spade, direktorke pogrebnog preduzeća Recompose. Spade objašnjava da rekompozicija uključuje premeštanje tela u posebno osmišljenu zgradu – deo javnog parka, deo pogrebne kuće.. gde se posle nekoliko nedelja mikrobiološke aktivnosti raspada u zemljište koje se potom može dati porodici pokojnika ili upotrebiti od strane konzervatorskih grupa da “nahrane okolnu zemlju”. Sve u svemu, proces koristi osminu energije potrebne za kremiranje i uštedi više od jedne metričke tone CO2 za svakog pojedinca.
Spade se prvi put zainteresovala za kompostiranje ljudi nakon što je čula kako poljoprivrednici koriste sličan proces recikliranja ostataka životinja i vraćaju ih u zemlju. “Rekompozicija se približava prirodnom procesu raspadanja. U urbanom okruženju, gde se globalna populacija povećava i korišćenje zemljišta je na vrhuncu, to je ekološki najprihvatljivija metoda ukopa“, objašnjava Troi Hottle, saradnik u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Glavna prepreka sa kojom se suočava ova praksa je to što mnoge kulture smatraju da je kompostiranje ljudskih ostataka “odbojno, suprotno od kulturnih i religijskih normi”.
Takođe ostaje da se vidi kako se ljudski kompost može koristiti. Neki stručnjaci upozoravaju da se ne koristi na oranicama, dok drugi naglašavaju rizike povezane sa teškim metalima poput onih koja se nalazi u zubnim plombama. Ipak, početne studije ukazuju da rekompozicija tla zadovoljava državne i savezne smernice za potencijalno opasne patogene i metale, što ga čini dovoljno sigurnim za tipično dvorište ili vrt.
utor Politika / 2019-05-24 08:34:18