Varoa može naneti veliku štetu u pčelinjaku. Već krajem jula početi sa kontrolom i dijagnostikom i primenom metoda za suzbijanje varoe.Bolest izaziva krpelj Varroa jacobsoni koji napada pčelinje leglo i odrasle pčele pa je zato veoma opasna kada se pojavi u većem obimu. samom početku pojave varoe, pčelinje društvo se skoro normalno razvija tako da je nemoguće u početku primetiti a kada se raširi napravi veliku štetu u pčelinjaku.
Kad pčelari primete da u košnici ima dosta meda i legla ali da nema pčela ili da ih ima sasvim malo, to je prvi znak da je pčelinje društvo intenzivno napadnuto varoom.Varoa je vidljiva golim okom, tamnosmeđe je boje. Na prvi pogled liči na pčelinju vaš.Varoa najčešće napada u avgustu i septembru, te je neophodno vršiti stalni nadzor Poručuje DVM Kazimir Matović, stručnjak Veterinarskog institute Kraljevo
,, Kritično vreme najintenzivnijeg razvoja varoe u društvu je avgust i septembar, tako da je potrebno već krajem jula početi sa kontrolom i dijagnostikom i primenom metoda za suzbijanje varoe da ne dođe do intenzivnog razvoja varoe i slabljenja pčelinjeg društva i oštećenja pčela koje su namenjene za prezimljavanje.Pčelinji krpelj varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju.Varoa se širi na razne načine.Smatra se da su trutovi veliki prenosnici varoe jer se po nekim teorijama u svom letu udaljavaju i do 15 km od košnice. Vrlo često nesmetano uleću u druge košnice na matičnim i u drugim pčelinjacima.Grabež takođe može doprineti širenju varoe, zatim prenošenjem ramova sa saćem sa jednog društva na drugo, preselenje pčelinjaka sa zaraženog podrućja na nezaraženo,,-kaže naš sagovornik.
Varoa se može preneti i preko radilica prilikom sletanja na cvetove medonosnog bilja.Razmnožavanje varoe počenje već u rano proleće.Ženka varoe polaže jaja u ćelije saća u kojima se već nalaze larve, najčešće kada je leglo staro 5-7 dana, odnosno pred samo zatvaranje legla. U jednu ćeliju ženka varoe može položiti 1-3 jajeta a ponekad i više.
,,Ženka varoe polaže jaja pored larvi ili na njihovo telo. Za 2 dana iz ovih jaja izlegu se larve koje se zatim presvlače i pretvaraju u odraslog krpelja – varou. Za vreme rasta u leglu, krpelj se hrani hemolimfom mlade pčele na taj način je onesposobljava i skraćuje joj životni vek.Veoma je značajno da se zna da se varoa znatno povoljnije razvija kad je temperatura niža od 35 ºC.Varoa mnogo više napada trutovsko leglo nego leglo pčela radilica.,,
Zahvaljujući tom saznanju, vrlo efikasan način borbe protiv varoe je postavljanje građevinjaka na kojim se isključivo nalaze trutovska legla i njihovim isecanjem oslobađamo društvo velikog procenta prisustva varoe.Životni vek pčela radilica i trutova izleženih iz zaraženog legla je kraći.Trutovi izleženi iz veoma zaraženog legla nisu sposobni da oplode maticu.U toku čitave godine neophodna je stalna kontrola na prisustvo varoe kako bi se pravovremeno vršilo suzbijanje njenog širenja u pčelinjem društvu.
Do sada kod nas i u svetu nije pronađeno sredstvo za potpuno suzbijanje ovog parazita. Međutim poznata su razna sredstva i metode za suzbijanje varoe i dovođenja na tolerantan nivo.Vrlo efikasne metode za suzbijanje varoe su Uklanjanje trutovskog legal, zamenom ramova, korištenje alternativnih sredstava, razrojavanje, korišćenje organskih kiselina tretiranje varoe zadimnjavanjem dozvoljenim hemijskim sredstvima
,,Sredstava zaštite od varoe je na našem tržištu mnogo. Preporučuju se organske kiseline (mravlja, oksalna, mlečna) kao i eterična ulja biljaka. To je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka koji se odlikuje jakim i prijatnim mirisom, ima odlične antiseptične osobine pa se vekovima koristi u medicini. Mnoge biljke u sebi sadrže znatne količine ove materije. To su majčina dušica, vranilovka ili mravinac, lavanda, pelin ili turski neven i druge. One su i medonoše pa stoga mogu poboljšati pčelinju pašu. Koliko će varoe biti u društvu zavisi i od izbora biljaka od kojih pčele unose polen i nektar. Takođe i selidbe doprinose da društva budu pod stesom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica na bagremu ili suncokretu,,.
Jedino zajednice oslobođene od ovog parazita imaju mogućnost za stabilno i uspešno prezimljavanje i mogu dati visoke prinose naredne godine. U pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici. Ova godina nije plodonosna, te se pčelarima preporučuje da kontrolom pčelinjaka ustanove stanje društava I izvrše prihranu kako bi stvorili što bolji imunitet društva
“Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med”– zaključuje ovaj stručnjak
Kolika je varoa opasnost za pčele možda najbolje ilustruju podaci da jedna varoa radilici smanjuje masu za oko 10 procenata u odnosu na normalnu, a životni vek na oko 20 umesto 35 do 40 dana. Ako su na radilici dve varoe, život joj obično ne traje ni čitavu sedmicu. To praktično znači da ako je društvo zazimljeno sa oko 20.000 pčela, a ostalo je oko pet procenata varoe, u košnici ih ima oko hiljadu. Nakon prezimljavanja, u maju i junu, u pčelinjem društvu biće od 50.000 do 60.000 pčela, broj varoa će se mesečno udvostručiti i dostići brojku od preko dvadeset hiljada. Tako se dolazi do veoma kritičnog broja i odnosa koji može da ugrozi medonosenje.
Sonja Cvetković