Broj krupne stoke u Srbiji opada. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2021, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, manji je ukupan broj goveda (za 3,0%), svinja (za 3,9%) i koza (za 3,6%), dok je veći ukupan broj ovaca (za 0,6%) i živine (za 0,7%).Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6% u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (42,3%).
U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1%, svinja za 6,5%, koza za 6,7% i živine za 9,5%, a veći je broj ovaca za 1,8%.Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, RZS će objaviti u aprilu tekuće godine.
Brojke možda i ne bile tako ,, strašne,, da teren ne pokazuje još lošiju sliku. Na to opominju prazne farme, staračka gazdinstva, odliv mladih. Agrarni analitičar Milan Prostran, kaže da je u Srbiji stočni fond za poslednjih 30 godina prepolovljen, ali dodatno zabrinjava što se smanjuje i rasplodno stado, što praktično znači ukoliko se hitno ne preduzmu mere za zaustavljanje takvog trenda trebaće nam mnogo godina da se stočarstvo oporavi!
„Upalilo se crveno svetlo koje upozorava da je stočarstvo u Srbiji u dubokoj krizi. Smanjuje se ne samo stočni fond, namenjen tržištu, već i rasplodno stado osnovnih vrsta stoke. Neshvatljivo je da se to dešava u zemlji koja spada u deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu“, rekao je stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran, agenciji Beta.
Na podatke koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS) o smanjenju stočnog fonda u prošloj godini, on kaže da će se prava slika o stanju u stočarstvu dobiti tek posle popisa 2023. godine, a ona neće biti bolja jer se podaci statistike koji se objavljuju dobijaju na osnovu procene, a mnoge činjenice ukazuju da je stanje, zapravo, lošije.
Kada se govori o otvaranju novih tržišta prema njegovim rečima, ona nisu doprinela zaustavljanju negativnog trenda jer se, na primer od izvoza govedine u Tursku dosta očekivalo, a ta zemlja je posle kratkog vremena spustila cene tako da se više nije isplatilo za taj novac ni utovariti meso u transportna sredstva.
Iz navedenih razloga pod hitno se mora preduzeti niz mera koje bi zaustavile gašenje stočarstva, od dupliranja agrarnog budžeta sa pet na deset odsto u odnosu na republički, povećanja subvencija, zaštite domaće proizvodnje, zaustavljanja uvoza mesa, jer je samo prošle godine uvezeno 25 tona svinjetine.
„U Srbiji se stočni fond samnjuje od 1990. godine, a kako ‘padaju’ brojevi može se shvatiti ako se prati trend od 2000. godine, kada je uzgajano 1,27 miliona goveda, a 2019. godine taj broj je pao na 878.000, svinja je 2000. godine bilo četiri miliona, 2019. godine oko 2,79 miliona. U ovom periodu je porastao jedino broj ovaca zbog uvođenja subvencija, pa je 2000. godine bilo 1,6 miliona, a 2019. godine 1,77 miliona“, rekao je Prostran.
Agonija srpskog stočarstva traje previše dugo a rezultati su svakako vidljivi i po tome da sve više malih poljoprivrednika odustaje od ove proizvodnje. Razlozi za smanjenje stočnog fonda mnogobrojni, od sankcija, do pada cena žive vage i izvoza, poskupljenja stone hrane , povećanog uvoza smrznutog mesa i žive stoke.
Sve države koje ,,drže,, do toga da je agrar bitan segment državne i ekonomske politike računaju na jako stočarstvo. Zbog toga i nečudi razvoj jedne Francuske, Holandije ili Danske. Istina je i da u tim državama ima problema ali dobrim proizvodnim rezultatima i jakim Udruženjima i poljoprivrednim sindikatima uspevaju da pregovorima sa državom balansiraju nepoželjne efekte. Naime, stočarstvo bi u bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje trebalo da učestvuje sa 40 do 50 odsto, dok je kod nas taj udeo znatno manji, oko 30 odsto.
Svakako najbolnija tačka svih stolčara jeste cena mesa i mleka, bar ona koju oni dobijaju na otkupu. Mirkovići godinama imaju kavlitet ali su bolje ekonomisali 2007. tadašnjom cenom mleka. Oni izbor nemaju jer su previse uložili. Istina najviše boli a ona je seljaku teška na delu, ne samo na rečima
„Cena bukvalno nije mrdala, mi smo 36 dinara za litar mleka dobijali i 2005.godine, kada se doda PDV to je oko 40 dinara. Pre 15 godina je taj novac vredeo mnogo više, tada je cena goriva bila tri puta niža od sadašnje . Manje nova automatski je namje mleka, manje mesa, manje investicija u proizvodnju. Đubrivo je otišlo nebu pod oblake. Ja imam stajnjak. Ko nema neće ni da baca. Nema đubrenja, odmah je manji prinos. Nisu isplaćene subvencije za krave. Sa ovakvim cenama stočarstvo ne može da opstane, ove godine idemo u minus ali to ne može da potraje. Nismo još odustali jer je mnogo uloženo. Drugo gde da radimo, kod koga i za koju dnevnicu. Mi smo od grada i nekih zona poslova udaljeni. Treba prevoz, treba putovati tamo i nazad. Po mraku odlaziš, po mraku dolaziš . Ne možemo ni zbog one međe našeg pradede. Videćemo, ako ne ispunimo cilj od onih 120 krava, smanjićemo na dvadeset,, razočarano nam o trenutnom stanju govori Milan Mirković stočar iz Lađevaca
Odluka stočara da smanjuju broj grla ili prodaju svu stoku, preti da ugrozi stočarstvo. Oni koji to urade, teško se, gotovo nikada, odlučuju da se vrate u tu proizvodnju , jer je nabavka stoke izuzetno skupa investicija.Siguran plasma i realna otkupna cena, jedini su način da poljoprivreda opstane. Dok poljoprivredni proizvodžači budu poklanjali i bacali svoje proizvode a država ih uvozila, poljoprivreda u Srbiji ima sve manje šansi za opstanak.
Dodatni atak na stočarstvo čine jeftiniji uvoz i manja potrošnja mesa, kao direktna posledica maloprojanih cena u trgovinama. Ne tako davno u velikoj državi imali smo tržišta bivših jugoslovenskih republika, ali i izvoz je bio dobar. Stočarstvo ne može spontano da se razvija nije biljka koja poraste za tri meseca i onda je uberemo.To su veliki ciklusi u proizvodnji, koji u govedarstvu traju i do pet godina, dok je kod sitnijih grla taj proces kraći. Ova grana poljoprivrede zahteva ogromna ulaganja i traži zahvalno tržište, koje mi možemo da zadovoljimo količinimom, kvalitetom i kontinuitetom. Ovog trenutka, da se ne lažemo, mi te količine nemamo, tako da nam ne mogu pomoći nikakvi sporazumi, potpisi, ni obećanja potpisnika istih. S.C.