Srbija, poljoprivreda i cene: Zašto u prodavnicama nema mleka

Prazni rafovi i prazne štale – ko je sve kriv zašto u prodavnicama nema mleka?

BBC News/ Katarina Stevanović – BBC

Prazni rafovi

Ako ste poslednjih dana bili u kupovini, možda ste primetili da na rafovima marketa i prodavnica ima nešto manje mleka, ili ga uopšte nema.

Pojedini trgovinski lanci navode da je u poslednje vreme primetna veća potražnja, a da se sa druge strane beleži manja isporuka i da je to razlog trenutne nestašice.

Farmeri, sa druge strane, upozoravaju da će nestašica tek biti zbog niske otkupne cene sirovog mleka i sve manjeg stočnog fonda.

Prerađivači, pojedini veći trgovinski lanci i država ćute o trenutnoj situaciji.

Trenutna otkupna cena sirovog mleka kreće se između 40 i 50 dinara, dok je maloprodajna cena litra mleka od 89 do 205 dinara, u zavisnosti od toga da li je reč o svežem ili dugotrajnom mleku, da li je mleko sa laktozom ili bez nje, koja je količine mlečne masti.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, mlekare u Srbiji su 2021. sa poljoprivrednih gazdinstava otkupile 891.788.000 kilograma kravljeg mleka, a proizvedeno je oko 210.000.000 kilograma mleka za upotrebu u ishrani.

Ostatak je potrošen na mlečne prerađevine.


Zašto u Srbiji nema mleka?

Zavisi koga pitate.

Proizvođači kažu da će nestašica tek biti, pošto je uništen stočni fond, a otkupne cene su niske, dok prerađivači nisu odgovorili na pitanja BBC-ja.

„U poslednjih nekoliko nedelja primetna je veća potražnja kupaca za mlekom, a beležimo i značajno manje isporuke naših dobavljača”, navode iz kompanije Merkator-S.

To je razlog, kako navode, što neke od njihovih prodavnica „u nekom trenutku, mogu ostati bez mleka u ponudi”.

„U stalnom smo kontaktu sa proizvođačima mleka, trudimo se da na što optimalniji način raspodelimo količine koje nam dostavljaju i pokušavamo na taj način bar delimično da zadovoljimo potrebe naših potrošača”, piše u odgovoru kompanije Merkator-S.

Merkator-S upravlja prodavnicama IDEA, Roda, Merkator i Velpro.

Prazni rafovi

BBC na srpskom je ovim povodom kontaktirao i sa drugim velikim trgovinskim lancima.

Iz kompanija DIS, Lidl, Univereksport i Delez odgovorili su da je za ova pitanja nadležna Grupacija trgovaca Privredne komore Srbije (PKS).

Iz Lidla navode da „PKS može pružiti komentar koji donosi ugao svih trgovaca”.

Iz Privredne komore Srbije nisu odgovorili do objavljivanja teksta na pitanja BBC-ja na srpskom o trenutnoj nestašici, zašto je do nje došlo i koje je rešenje.

Odgovore o stanju na tržištu nisu poslali ni iz kompanija Imlek i Megle, koje se bave preradom mleka.


Kako se pravi sjenički sir


Niske otkupne cene i smanjen stočni fond

Proizvođači mleka za nestašicu krive loš odnos države prema ovom sektoru i niske otkupne cene mleka, ali upozoravaju da velike nestašice tek dolaze.

„Zašto trenutno nema mleka u trgovinama, ja to ne znam, ali ako je reč o proizvodnji, znam da mleka nema i da ga neće biti”, kaže Sanja Bugarski, iz Saveza udruženja odgajivača goveda, za BBC na srpskom.

Objašnjava da je cena sirovog mleka niska, da su životinje poklane i da je uništen genetski potencijal.

Otkupna cena sirovog mleka povećana je ove godine, a Bugarski kaže da pojedini prerađivači „plaćaju 40, neki drugi 50 dinara”.

Cena proizvodnje jednog litra sirovog mleka je 65 dinara.

„Tu cenu farmerima niko ne plaća”, objašnjava Bugarski.

Kaže i da je procenjeno da cena sirovog mleka do kraja godine „mora da prelazi 80 dinara da bi poljoprivrednici mogli da ga proizvode”.

I dok je otkupna cena i dalje relativno niska, cene u prodavnicama nastavljaju da rastu.

Prema odluci Vlade Srbije, maksimalna dozvoljena cena mleka povećana je za šest dinara i ograničena do kraja septembra.

Maksimalna maloprodajna cena mleka od 2,8 odsto mlečne masti u pakovanju od jednog litra ne sme da prelazi 119,99 dinara, dok je dosadašnja cena iznosila 113,99 dinara.

Za nestašice mleka kriv je i smanjen stočni fond, objašnjava Bugarski.

„Proizvodnja mleka ne može obnoviti danas, sutra, ni u narednih pet do deset godina.”

„Da biste obnovili proizvodnju mleka, kao država morate da izdvojite jako velik novac. Po jednoj kravi treba da izdvojite 15.000 evra”, priča Bugarski.

Kaže da su mnogi proizvođači poklali ili prodali životinje, a „onog momenta kada ljudi prodaju životinje, niko ih više neće ubediti da kupe ponovo”.

Strmoglavi pad proizvodnje mleka počeo je 2016, objašnjava Bugarski i dodaje da su za to krivi i prerađivači.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od 1. decembra 2021. godine, u Srbiji je bilo 895.514 goveda, što je za tri odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2011-2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1 odsto.

Prema podacima poljoprivrednika, u Srbiji je oko 180.000 krava za mužu, dok ih je pre šest, sedam godina bilo od 450.000 do 500.000.


Kako potrošači reaguju na prazne rafove

I korisnici društvenih mreža primetili su da nešto nije u redu.

Neki se pitaju da li su trgovine odlučile da veštački izazovu nestašicu.

A neki misle da su potrošači krivi, jer prave zalihe.



(BBC News)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *