Velike takse na uvezen proizvod, predlažu za Biznis.rs srpski pčelari
Foto: Pixabay.com
Šteta pričinjena domaćim pčelinjacima tokom mera zabrane kretanja uvedenih zbog epidemije korona virusa je nemerljiva, a trenutna situacija je vrlo dramatična, ukazuju za Biznis.rs predstavnici pčelarskih udruženja Srbije i Beograda.
Dok je trajalo vanredno stanje bilo je mnogo problema pre svega za starije od 65 godina jer oni nikako nisu mogli da odu do košnica, pa je na njihovim pčelinjacima došlo do posledica raznih vrsta, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
On je za naš portal naveo da je nemerljiva šteta naneta pčelinjacima i samoj proizvodnji meda. “Šteta se ogleda u tome da pčelari nisu mogli da sklone sa pčelinjaka pčelinja društva uginula tokom zime i proleća, što je podstaklo širenje bolesti. Zatim, ti pčelari nisu uspeli da razviju svoje pčele za bagremovu pašu na adekvatan način te im je prinos doveden u pitanje“, naveo je Živadinović.
Država je pomogla starijima od 70 godina sa do 20.000 dinara po osobi, ali pčelarima između 65 i 70 godina nije. SPOS obratiti nadležnim organima sa zahtevom da se i pčelarima između 65 i 70 godina itekako pomogne, dodao je on.
Prema njegovim rečima, nikada, pa ni sada, nije moguće prognozirati prinose u pčelarstvu i podatke o prinosu u 2020. moći ćemo da imamo tek naredne godine u ovo doba.
“Ono što je sada sigurno jeste da je bagrem pristojno medio tamo gde nije izmrzao, a izmrzao je na dosta velikim površinama, ali to medenje je bilo na nivou nekog prosečnog medenja, retke su lokacije gde je bagrem pokazao svoj puni potencijal”, kazao je Živadinović.
SPOS je na svom sajtu pre nekoliko dana objavio da je u Srbiju po prvi put uvezena velika količina meda iz Moldavije, što, kako je ocenjeno, može dodatno da ugrozi domaću proizvodnju meda.
“Ovih dana su dve firme uvezle ozbiljnije količine meda iz Moldavije. Sa takvim problemom se do sada nismo suočavali, iako je uvoz slobodan još od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kako saznajemo, reč je o pravom medu i to po svemu sudeći nije sporno ali ćemo svakako proveriti kada se pojavi na tržištu, sporno je što se to čini zarad sitne razlike u profitu od stane tih firmi, bez dovoljno dalekovidosti da time uništavaju svoju kooperantsku bazu”, naveo je Živadinović za naš portal.
“Dugoročno to ni za njih neće biti dobro, žao mi je što to ne vide. Problem je što potrošač na tegli neće videti da li je taj med iz Srbije ili ne, jer će na etiketi shodno pravilniku verovatno pisati samo da se radi o medu iz zemalja van EU u koje spada i Srbija”, naveo je on.
Živadinović dodaje da je SPOS ovakvu situaciju “predvideo još 2009. godine, bilo je samo pitanje vremena kada će do uvoza doći”.
”Zato smo i pristupili gradnji Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS “Naš med” doo u Rači, koji će plasirati isključivo med iz Srbije i potrošačima garantovati njegov kvalitet. To je naš jedini put, a uvoznici neka idu svojim putem. Na potrošačima je da odluče da li će jesti med sa svog područja na koji je njihov organizam navikao, ili će se oprobati sa uvoznim proizvodima”, naveo je predsednik SPOS.
I predsednik Društva pčelara Beograda Slobodan Čumić ukazuje na tešku situaciju u kojoj su zbog pandemije korona virusa našli domaći pčelari koja će se, kako navodi, odraziti i na prinos meda u ovoj godini.
“Situacija je dosta dramatična, posebno u Beogradu gde pčelari nisu mogli da idu u svoje pčelinjake. U Beogradu se pčelinjaci ne nalaze u gradu već u okolini, a mnogi pčelari su bili sprečeni zbog zabrane kretanja da obiđu svoje košnice”, kazao je Čumić.
Prema njegovim rečima, zbog policijskog časa, 30 odsto pčelara nije moglo da odlazi u svoje pčelinjake jer nisu dobili dozvole za kretanje, pa su mnogi pčelinjaci uništeni i moraće da se formiraju ispočetka.
“Zbog toga su pčelinjaci u veoma lošem stanju, pčele su se izrojile, društva ostala bez matica, što je izazvalo druge problem jer su se pojavile bolesti, a i zahlađenja su loše uticala na društva”, navodi on i dodao da je cvetanjem bagrema situacija sa pčelinjacima malo popravljena.
Čumić takođe ukazuje na negativne efekte uvoza velikih količina jeftinog meda iz inostranstva i dodaje da na domaćem tržištu postoji i inače velika količina falsifikata meda.
Na pitanje kako se domaći proizvođači meda mogu zaštititi od jeftine konkurencije iz uvoza, Čumić odgovara da je “Japan uveo taksu od 700 odsto na uvoz pirinča” i naglašava da Srbija može doći u situaciju da izgubi med kao domaći proizvod kao što je izgubila neke domaće sorte šljiva i jabuka. Redakcija Biznis.rs