Gotovo da nema godine da poljoprivrednike ne zadesi neka elementarna nepogoda. Prolećni mraz, poplave, gradonosni oblaci, suša. Na selu je odvajkada vanredna situacija. Razumljivo jer se većina procesa, poljoprivrednih radova i uzgoja kultura nalazi na otvorenom. Kako nebo nema kišobran, opomena je za sve koji se bave ovim poslom da je osiguranje jedina mera zaštite u neželjenim okolnostima. U kraljevačkom kraju dva mraza praćena snegom 23 marta i 4 aprila odnela su u potpunosti kajsiju. Ostale voćne vrste mahom su sačuvane sa manjim gubicima.
Selo Lazac ima nesto malo vese od 300 kuca, Njihovi mestani mahom zive od vocarske proizvodnje, i to generacijski. Odlični domaćini I odličan kvalitet. Znaju šta im je ćiniti, ali u nekim situacijama su nemoćni .Porodica Čolović tridesetak godina gaji voće na oko 6 hektara. Prvi ispit I pored preduzetih mera nisu položili Dva jaka martovsko aprilska mraza odnela su kajsiju. Prošle godine ovo voće im je obrao grad.
,,Prošle godine pred samu berbu imali smo dva laka naleta grada. Prebirali smo voće koje bi mogli na pijacu. Od hektara pod kajsijom nisam zaradio ni hiljadu evra a uložio sam više. Mahom smo od nje ispekli rakiju, koju opet nemam komeda prodam. Ove godine vidite kakav je voćnjak. Savršen list, stable, okopano, prihranjeno. Ja moram da je štitim I dalje a nemam da uberem kajsiju ni za jelo ovde u kući a kamo li šta drugo,,. Razočarano nam kazuje Rade Čolović, vocar iz Lasca
Kvalitetnim plodovima uglavnom su nekada snabdevali primorje bivese Jugoslavije. Danas retko. Okrenuti istoku, i nadi da ce Rusi i ove godine kupovati nase voce, samo da stigne bez problema do roda, jer su ostale plantaže za sada odlične.
,, Nekada je moj otac vozio kamionom voće na Primorje, ja sam tada bio klinac, ali se sećam da se dobro živelo. Nije bilo ni toliko nepogoda.Poslednjih godina je katastrofa, stalno strepiš od neke nesreće! Prošle godine voće prerodilo, izvoz stao, valjda zbog nekih pravilnika oko hladnjača, ali nas uništio i grad tako da nije bilo moguće prodati nigde prvu klasu koja je u ceni.Muke su ovde velike. Mi nemao uslova ni za protivgradnu mrežu. Brdovito, strmo, zasadi su stariji. Ulaganja velika, pomoć mala krediti nepovoljni,, sabira Rade
Zbog svega iznetog osiguranje rade već godinama, jer ne pamte godinu da nije bilo neke nepogode. Ukućani kažu da se dešavalo da jedini prihod od pojedinih plantaža a gaje voće na preko 6 hektara, trešnje, kajsije, šljive jabuke i kruške, bude upravo novac od osiguranja.
,, Poslednjih desetak godina radimo osiguranje obavezno kpd Dunava. Ovu kajsiju na žalost nisam osigurao. Izmaklo vreme i nekako sačekam da prođe taj prvi mraz, sve drugo pokriveno osiguranjem. Jedne godine nas grad pratio od maja do kraja jula. A onda zategla suša. Jedine pare koje smo tada ubrali, bile su od osiguranja. Moraš da misliš o tome, hteo ne hteo. Mi smo na otvorenom, a treba ulagati I dalje u proizvodnju. Jedino tata ima penziju, svi ostali, nas šestoro živi od voća!
Šestoro Čolovića živi od ove proizvodnje. Imaju dodatno 3 krave I nešto sitnije stoke. Deo proizvoda plasiraju i na kraljevačkoj pijaci. Najstariji domaćin Dragan žali što je svoju decu zarobio na gazdinstvu. Prošle godine su većinu roda pretočili u odličnu rakiju od kajsije i jabuke, koju nemaju kome da plasiraju.Ovakvih primera ima na pretek, I svakome je svoja muka najteža, ali njihovu malo ko da vrednuje
Iz ovdašnjih osihuravajućih kuća kažu da je osiguarnje neophodno u ovoj grani poljoprivrede, naročito ako se ima u vidu da grdska i državna kasa subvenvcionišu ovu meru .Međutim i dalje je relativno mali procenat osiguranika.Aleksandar Janković, iz Kompanije Dunav osiguranje Filijala Kraljevo
,,Novonastala situacija izazvana pandemijom koronavirusa zaustavila je strateške aktivnosti za unapređenje daljeg rada. Ali imajući u vidu značaj poljoprivredne proizvodnje, nije zaustavila aktuelne sezonske aktivnosti, kako poljoprivrednika tako i osiguravajućih kuća. Naprotiv, sve snage usmerene su na to da se uspešno obavi proces osiguranja i već sada imamo i procene značajnih šteta izazvanih prolećnim mrazom. Uz sve mere zaštite, ekipe Kompanije Dunav osiguranje su na terenu kako bi blagovremeno izvršile procenu štete, kao i pregled rizika koji je neophodan u procesu ugovaranja osiguravajućeg pokrića.,, ističe Janković
Poljoprivreda je delatnost od posebnog značaja. Imajući u vidu rast populacije, s jedne strane, I izloženost poljoprivrede brojnim rizicima, a u poslednje vreme i klimatske promene, s druge strane, ona, odnosno njena zaštita, dobija sve više na značaju. Sve države u svetu traže najbolji model zaštite.Osiguranje je sigurno značajan način upravljanja rizicima. Sve je samo pitanje načina ili modela za postizanje što višeg nivoa pokrivenosti osiguranjem.
,,,Ako posmatramo premiju osiguranja useva i plodova na nivou tržišta, ona postepeno i sa oscilacijama raste, ali nedovoljno. U 2004. godini iznosila je 10,6 miliona evra, da bi u 2008. godini dostigla 18,2 miliona evra. U 2009. godini dolazi do opšteg pada izazvanog globalnom ekonomskom krizom, tako da je premija osiguranja useva i plodova pala na 11,7 miliona evra, a zatim, u 2010. godini, na 10,2 miliona evra. Od 2011. godine počinje blagi rast, da bi, prema preliminarnim podacima, za 2019. godinu premija premašila 22 miliona evra. Suma sumarum poljoprivreda je pokrivena sa svega 12 % osiguranja. Za fabriku pod otvorenim nebom I dalje premalo, imajući u vidu da država I grad subvencionišu ovu značajnu meru.Subvencioniše se (regresira) 40-–50% plaćene premije osiguranja umanjene za iznos poreza. Prethodne godine obezbeđen je dodatan podsticaj na području Moravičkog, Zlatiborskog, Kolubarskog, Podunavskog i Šumadijskog upravnog okruga, zbog velikih šteta u prethodnim godinama, i to u maksimalnom iznosu od 70% plaćene premije osiguranja umanjene za iznos poreza.,, iznosi podatke stručnjak iz Dunav osiguranja
Pored subvencija koje je odobrila Vlada Republike Srbije, i lokalne samouprave daju podsticaje, koji iznose I do 40% premije osiguranja. Ukoliko želimo da od subvencija imamo veće efekte, država bi mogla napraviti preraspodelu ukupno opredeljenih iznosa tako što bi uvećala iznos za osiguranje, a ostale subvencije uslovila osiguranjem. To bi donelo daleko viši stepen pokrivenosti osiguranjem, što bi bilo korisno i za državu, i za poljoprivrednike, i za osiguravače.Država bi uspostavila potpuno upravljanje ovom vrstom rashoda iz budžeta. Bez toga, ona danas ima velika izdvajanja koja nisu unapred poznata (u slučaju velikih nepogoda s veoma niskim stepenom pokrivenosti osiguranjem).Ovakav sistem tripartitnog ulaganja uglavnom funfcioniše u većini evropskih država
,, Inače na osnovu Zakona o odbrani od grȁda, društva za osiguranje izdvajaju 10% od naplaćene premije osiguranja useva i plodova parcela registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koje služi za finansiranje sistema odbrane od grȁda, kao preventivno delovanje.,, dodaje na kraju Aleksandar Janković, iz Kompanije Dunav osiguranje Filijala Kraljevo
Dakle deo protivgradne odbrane finasira se od osiguarnja. Koliki će biti uticaj koronavirusa na poljoprivredu, teško je sada proceniti, ali društva za osiguranje trude se da sprovedu sve neophodne aktivnosti oko zaključenja ugovora o osiguranju i procene i likvidacije nastalih šteta. To je sada svima prioritet, jer težački život ima mnogo kora. Nakon prolećnih mrazeva, oči su uprte u nebo, svaka kiša izaziva strepnju da li će da plavi ili da gradonosno tuče. Sa letom će opet doći I suša. Zato razmislite o posledicama gubitka prihoda, naročito ako državna i lokalna kasa subvencionišu osiguranje. Za Kompaniju Dunav osiguranje, se zna, prijatelj – ostaje, prijatelj!