Genetički modifikovana hrana (u daljem tekstu: GM) spada u one životno važne teme oko kojih se na nivou cele planete i dalje lome koplja. Dok je jedni zagovaraju kao hranu budućnosti koja bi mogla da reši problem gladi u svetu, drugi je definišu kao bioterorizam novog svetskog poretka. Kakogod bilo, ona je sve prisutnija, a zbog cene, i sve dostupnija. Iako su u Srbiji zakonom zabranjeni proizvodnja i promet genetički modifikovanih organizama to nije garancija da možda nećete negde kupiti proizvod koji u nekom obliku i procentu ima neki GM sastojak.Kraljevo je gle čuda I u ovoj priči mimo sveta….
Izgleda da u Srbiji političarima ništa nije sveto kad se radi o zaštiti nacionalnih interesa. Umesto da podstiču srpsku poljoprivredu, za poslednjih 25 godina su uništili 400.000 porodičnih poljoprivrednih domaćinstava, što predstavlja 1.000 sela sa po 400 gazdinstava srpskih domaćina. I aktuelna vlast, kao i prethodne, hoće mimo zabrane propisane Zakonom o GMO da legalizuju promet zdravstveno nebezbednih GMO iz inostranstva i da strancima ne prodaju već predaju srpsko tržište hrane. Ništa im ne znače ni jednoglasne odluke svih odbornika koji su usvojili moju deklaraciju i drugi tekst Zelenih Srbije kojima se zabranjuje uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO i proizvoda od GMO
Međutim, kao i svaki drugi zakon, i Zakon o GMO se ne poštuje u praksi zbog ilegalnog uvoza semena GMO, posebno soje), i zbog uzorkovanja svega između 4 i 7 odsto pošiljaka iz uvoza. Fitosanitarna inspekcija u vreme vegetacije soje vrši kontrolu malog broja parcela i utvrđuje prisustvo GM soje na oko dvadesetak hektara, što je samo „vrh ledenog brega”. Ta količina GM soje završava u lancu ishrane stoke na privatnim gazdinstvima proizvođača GM soje ili u manjim mešaonama koncentrovane stočne hrane. Problem je nedovoljna kontrola i posebno odsustvo konačnih informacija o kaznama koje su izrečene prekšiocima Zakona o GMO.
Rusi su recimo zabranili i prioizvodnju i uvoz,GMO i svakom ko to pokusa 10 godina zatvora. Od 27 članica EU 19 je zabranilo uzgoj GMO, i u tim državama je moguć uvoz samo odobrenih GMO proizvoda. Jedino Španija ima oko sto hiljada hektara pod genetički modifikovanim kukuruzom i sojom, sve drugo je zanemarljivo. Švajcarska svake pete godine sprovodi referendum i stalno odlaže da prihvati GMO, a van Evrope Peru je zabranio bilo kakve aktivnosti vezano za GMO u narednih 10 godina. Oni imaju neverovatno bogatstvo krtolastih plodova u njihovom nacionalnom institutu. Zanimljivo je, takođe, da je EU tokom revizije svoje dokumentacije o odobrenim GMO došla do saznanja da je preskočena jedna faza u procesu verifikacije „Bajerovog“ genetički modifikovanog krompira, koji inače nije služio za ljudsku upotrebu nego za proizvodnju štirka u industriji. A posebno je simptomatično da sada moćna GM kompanija „Bajer“ nije posle toga tražila da ponovo prođe proceduru dobijanja saglasnosti za njihov GM krompir, što znači da i unutar EU postoji korupcija. Šta mislite kako je kod nas?
Takođe, u EU, pre nego što je u Americi doneta ova sudska presuda o isplati 289 miliona dolara, u Lionu je sudskom presudom utvrđeno da su na deklaraciji netačni navodi o herbicidu raundap koji se prodavao u Francuskoj, i da je francuski farmer oboleo zbog toga a francuska filijala „Monsanta“ je morala da plati kaznu. To je, zapravo, prvi sudski proces protiv „Monsanta“ u Francuskoj i u svetu, a ovaj sada u SAD je iznenađenje zbog toga što je američka administracija na razne načine uvek stopirala sve procese protiv GMO. Sada još ostaje žalbeni postupak i definitivna presuda. I Evropski sud je osudio nemačku državu da plati odštetu svom pčelaru zbog toga što su njegove pčele došle u kontakt s polenom genetički modifikovanog kukuruza koji je služio za neka istraživanja i u medu su našli ostatke toga polena, pa je farmer morao da „ekološki bezbedno“ uništi celokupnu proizvodnju meda. To potvrđuje da u prirodi nije moguća miroljubiva koegzistencija između GMO i non GMO biljaka i životinja.